Трговински гласник

Страна 2.

ТРГОВИНСКИ ГЛАСНИК

Број 121

капитали, с којима би Србија могла имати развијену и врло рентабилну индустрију. Била је збиља врло сретна мисао што је паробродско друштво „Баварски Лојд“ ставило себи за поглавити задатак, да баварско спољно црноморско пристаниште у Регенсбургу, доведе у трајне везс са балканским земљама, њихо вом спољном политиком и њиховом младом индустријом. Тим везама, не само да Не се пристаништу Лујитполду у Регенсбургу и баварским жељезницама оси гурати знатан удео у претоваривању жита, што се из Србије Дунавом извози, нсго се ствара могуНност, да се преко њега врши пре товаривање српског гвожђа, бакра, пошто је тај водени пут за велике терете тих производа најповољни ји. Шлеска гвожђарска индустрија, која сад набавља своје сировине из Баварске, мораНе ускоро обраНати пажњу и на српске руднике, те Не на тај начин оживсти регснсбуршко пристаниште као никад пре. Увоз и транзит српских руда неНе шкодиги баварској рударској индустрији. Баворска сама осеНа велику потрсбу у тим сировинама, и у колико њена индустрија буде расла увоз из Србије биНе свс неосегнији по баварске руднике. Промет са Србпјом развијаНе узајамне трговинске односе, и појачаНе наш извоз земљораднич ких справа, машина и жељс-знич ких потреба у Србију. Другом приликом, саопштиНсмо садржину разних предлога, реферата и кораке баварских привредних кругова, у циљу постигнуНа што бољих и краНих веза између Баварске и Србијс, не само воденим него и сувоземним путовима, односно жељезничким везама н| пругама. Желсти би било, да и наши надлежни кругови изађу на сусрет том живом баварском заинтересовању, да сс између Србије и Баварске постигну што живљи и тешњи прнвредни односи. X. с. д.

ДОГАМЈИ НА БАЛКАН5 (Илвештај Српског Пресбиро-а) Преврат у Албанији. — Устаници све ближе Драчу. Драч., 3. јуна. Прошле ноНи је борба трајала врло кратко време. Борба се ограничила на међусобну пуцњаву без резултата, која је после пола сата сасвим престала. Никакав други озбиљнијн догађај није се десио прошле ноНи. Непријатељ је евакуисао терен борбе напуштајуНи висове северно од Драча, које је јуче био заузео и повукао се на главни фронт ка Рестулу позади читавог ланца брежуљака, на којима су примеНене јаке предстраже. Данас готово до подне прошло је без поновног отварања ватре али су се ипак цело пре подне примеНивале групе устаника на ви совима. На ове је од времена на време отварана топовска ватра да би се разбегли. Релативан мир допустио је тражење мртвих и ра њенпх, клко на свом сопствепом тако и на непријатељскоме земљишту. Број мртвих и рањених и ако није тачно познат, прелази неко лико стотина. Цело пре подне вр шена је сахрана погинулих. Тело Томсоново због оскудпце у средствима за конзервирање, сахрањено је у Драчу а допније Не се пренети у његову отаџбину. За вечерас било је пројектовано да се владине трупе заједно са 1200 Малисора, који су јуче стигли, крену напред противу устаника у Шијаку, али је кнез наредио да се пре наступања да војсци одмор од једног дана.

Двојица убица Павла ВучиниНа осуђени су на смрт. Беч, 3. јуна Из Франкфурта на Ма/ни јављају , да „Франкфуртер Цајтунг* дознаје ово из Драча: Ситуадија је све озбиљнија и мутнија. Последње вести из Драча утврђ\)ј\>, да устаницима непрестано стижу појачања, те је оправдана бојазан, да ће бити нових напада са њихове стране. По наредби генерала Гоизелија по/ачане су страже и утврђења код двора и пред талијанским посланством. Он је то учинио по молби кнеза Вида, који му се преко Једног арбанског официра обратио молбом за појачања. Кнегиња се склонила на брод. Ако би и кнез био принуђен да се повуче на ратни брод без наде на повратак онда ће се усвоЈииш италиЈански предлог, који се са сто/и у томе да се АрбаниЈа понова потчини управи међународне контролне комисије. докле Велике Силе не реше шта да се\ ради. Италија се нада да ће тај њен предлог бити насигурно усвојен, јер се он подудара са за Једничким интересом свих Всликих Сила. За пссимистично схватање ситуације врло је карактеристично, што се ова евентуалност још сада формулише: Устанички су напади очито дошли неочекивано /ер су устаници били поручили и кнежевој влади и међународној контролној комисији, да они са своЈе стране неће ништа прсдузимати само ако не буду ишзвани. Нападе су вероватно изозвале вести о владиноЈ одлуци, да њене трупе крену наиред.

Из Каваје стигла ]е у двор вест, да се Каваја синоН предала, после борбе владиних трупа са устани- . _ Беч ' 3 Ј унацима. Веле, да су устаници изја-| Из Р* ша јављају да, по тамо вили да они нису имали никакве шњим вече Р њим листовима, борпроизвољне намере веН су само И5мс ђУ устаника и владиних били раздражени. |т РУ па К °Д ДР ача т Р а ЈУ још непре стано. До овога часа устаницчмај Цетиње, 3 јуна није још пошло за руком да 0 -| Јака топовска ватра чула се јуче своје Драч, али су га ода свудај у правцу Драча до осам и по сати тако опколили и стеснили, да се у вече. НоН је била мирна. Јутрос њихове трупе налазе готово пред’ топовска ватра трајала између шест самим градом. и седам сати. У борбу, која се ноНас водила|

између устаника и владиних трупа, нису заиста активно улазили одреди италијанских и аустро-угарских помораца, али су њихови ратни бродови чинили драгоцене услуге владиним трупама у толико, што су рефлекторима објасјавали устаничке положаје, те су их владине трупе могле стално држати под јаком успешном ватром, док су иоложаји владиних трупа били у тами. Турсно-бугарски договори. Цариград, 4. јуна. Листови придају велике важности јучерашњим и ономадашњим састанцима бугарског посланика Тошева са великим везиром и Министром Фпнансија. Веле, да се ти састанци тичу и турско-бугарске трговачке конвенциЈе, која ће се ускоро закључити. „Жен Тирк“ демангује гласове о доласку арбанашке депутације од пет чланова, која би понудила албански престо једном турском принцу. Турски одговор. Цариград, 3. јуна. Данас или сутра очекује се одговор Порге на последњу грчку ноту. Ова грчка нота помиње ранијз саопштења грчког посланика великом везиру о одјеку, који може имати у Грчкој упадање разбојничких чета у варош Ајвалу, која је потпуно насељена Грцима и описује ситуацију Грка, који су приморани да се иселе, а завршује се овако: „По налогу моје владе нај енергичније протестујем код Ваше Светлости иротив оваке ситуације. Имам част да вам изјавим, да краљевска влада скида са себс сваку одговорност за последице које мо-* гу произаћи из оваке ситуације, ако се она не оконча и ако власти не даду помоћ пострадалим Грцима, да се могу снабдети са најнужнијим погребама и да се могу вратити на одузета им добра. Галиб беј код Штрајта. Атина, 4. јуна Данас у подне турски посланик Галиб беј посетио је Министра Спољних Послова Штрајта, али ништа није поменуо о одговору Турске на грчку ноту. Оп се само

плодност роман од Емила Золе 116 Та је улица била близу, али је он ипак узе у кола, рекавши, да ћедаједовезе до сестрина стана. Сесилија, седајући у кола, беше тако узбуђена, тако срећна што јој се испуни векован сан, да не' знађаше како да изрази своју захвал-! ност. Сузе јој се појавише у очима; онај плакаше и смејаше се. — Ипак, — рече она, — не треба' да мислите, да сам ја рђава кћи, што' се оволико радујем одласку од својих родитеља... Отац и сад ради у фабрици, колико год може, али од тога нам је слаба корист. И мати ради код ку ће, али је ослабела. Вративши се из војске, Виктор се оженио има децу, и ја мислим, да неће узмоћи да их исхрани, пошто се у војсци одвикао од рада. Срећнија од свих је наша лењивица Ирма, најмања; она је тако мила, фина — можда стога што је болесна. Ви се 1 сећате: мати се толико бојала, да ће она рђавс свршити као Норина? А до-1 годнло се сасзим супротно; онајесрећ нија од саих, удаје се са поштанског чиновникз, кога је нагнала да је обо-|

жава, не одобравајући му да јој пољуби ни крајеве њених коврџа. Код куће остајемо само ја и Алфред. О. тај — тај је прави разбојник. Кажем вам отворено Ономад је украо; с тешком муком су га ослободили из жандармових руку. А поред свега тога мати је тако попустљива, да му одобрава да ми одузме сву моју зараду. Не, не, доста сам трпела, а и прибојавам га се, та он ми прети да ће ме истући, уби-ј ти, знајући, да ме после операције и најмања ларма доводи до несвестице.! Ето видите, ако, стварно, нисам потреб на ни оцу ни матери, опростиће ми се што хоћу да живим одвојено, мирно.. Зар немам права на то, господине Ма-1 теја? Затим стада говорити о својој сестри Ефрази. — Ах, јадна сестра! Кад бисте знали шта се учинило од ње, од кад су и' њој извршили операцију!.. Ја и не могу толико да се жалим сем што никад' нећу моћи имати деце. Ви видите ја сам опет на ногама, ако и не особито снажна, али ипак довољно јака. Болова у крстима више немам само по-: каткад као да ми је ексер укуцан у потиљак, и некакво клупче пење мисе' пут грла и гуши ме... Ово се још може трпети; ово је рај у поређењу с несре

ћним стањем моје сестре Ефрази. Ви не можете ни замислити каква је развалина од ње постала; кућа јој је у нереду; муж живи у једној соби с њом и с другом женом, која кува и пази а децом. Она као да је постарела зз двадесет пет година, увела је као крпа, не може ни метлу да узме у руке... О, не може се све ни испричати, страх ме хвата кад је гледам! Кад кочијаш скрепу у Каролинину улицу, она поћута мало, па онда на стави: — Хоћете ли да и ви свратиге к Ефрази? Ви би јој рекли коју добру реч. Ја бих се томе радовала, пошто ја одлазим к њој због непријатне ствари. Ја сам мислила, да ће она имати снаге да лепи кутије, какве и сама ифађујем и да ће моћи да зарађује макар некол.жо суа; али она већ више од месец дана држи посао, и ако никако не може да га сврши, мораћу да јој га одузмем. Матеја пристаде да пође. Тамо, горе, у соби он угледа једну од најужаснијих, најдирљивијих сцена, какву је икад имао прилике да види. На средини јецине собе, која служзше и као трпезарија, на сламној столици сеђаше Ефрази; могзо је човек помисли . ти да је она старица од педесет го-

дина, иако јој није било више од тридесет година; оронула, бледа, она изгледаше као плод ненадно лишен сокова, као плод који се засуши на дрр.ету. Зуби јој поиспадали, на глави овде-овде штрчи ретка седз коса. Али особити знак ове превремене старости беше потпун губитак мишићне снаге, готово потпун нестанак воље, енергије. Она је сад седела по читаве дане без икаква рада, оглупела, не одлучујући се да макне прстом. Кад јој Сесилија приказа господина Фромана, бившег нзјстзријег цртача у фабрици, она, ничим се не интересујући, као да га не познаде, А кад је сестра упита о послу и рекла јој, да је дошла да га узме натраг, она^одговори са изгледом бескрајна умора: А шта би тн хтела? То је сувише дуго лепити сву ову мзлу парчад картона. Ја више не могу, ознојим се. Тада дебела жена, која беше такође ту, у соби, и која раздаваше деци комаде хлеба с маслом, умеша се у ра зговор мирно и заповеднички: — Требало би да однесететзј посао, госпођице Сесилија. Опа не може да га сврши. Самоћесе испрљати, и тада га нико неће узети (Наставиће се)