Трговински гласник

Страна 4

ТРГОВИНСКИ ГЛАСНИК

Број 121

Испити почињу: пре подне у 8 а по сле подне у 3 часа. Исправна. У прекјучерашњем броју „Т. Г.“, у чланку: Шта Ге бити ваш син? поткрала се поред осталих штампарских грешака и ова, која квари смисао: г за што да је син побожан", а тр'.ба да стоји; „зз што је син подобан" молимо читаоце да то приме к знању. Класка Лутрија. На јучерашњем вучењу срећака Срп. Држ. Класне Лутрије VI. класе 45 ко ла веГи згодитци пали су на среГке продате из моје радње и то: број 7450 дин. 40.000. бр. 957 дин. 15.С00. бр. 15593 дин. 5000. Као и већи број згодитака од динара 2000, 10"0, 500 итд. Риста В. Одавић Београд

економнста, јер после плиме која их је доиела, долази отока која их односи. То није мишљење само Клемаиа Жиглара. То је мишљење и једногоднај чувенијих немачких економиста, посланика у Рајхсгагу г. Бамбергера. Г. Бамбергер је казао у својој брошури „Пгт мплијарди “, да је Француска имала ра чуна да Немачку брзо исплати најпре због тога, што је имала велику понуду страних капитада за исплату тога дуга. а затим и због тога што је желела дз се њене области што пре евакуишу. Француска је нашла у уштеди Немачке тотребне суме за исплату дуга и за то се у Немачкој највише и осетио неред који потиче од сувише велике и брзе тражње новца и Немачка није требала

си, у којима се објављивало да се ма ле фотографије увеличавају потпуно бесплатно. Пошаље ли се слика, то бипа она тачно и добро увеличана — али неретуширана. Тада вам се скрене пажња, да је штета једну тако лепу и у спелу увеличану слику оставити неретуширану. Маленкост, ретушнрање ће коштати само толико и толико. При стане ли се на то, добијаге после неколико дана извештај, да је слика готова и ванредно изгледа. Била би огромна штета, ако се не урзми. Фир..;з има дивне рамове по необччно мало] цени. — Резултат је био, да су многе хиљаде урамљених слика биле поручене, и то по цену од десет и дванајест динара, 'ито је доста висока цена. Дз

јл шмт иареше. Превео М. И. Та.

да прима врло учестане исллате дугајје фирма одмзх у почетку почела игру да их распоредл што може више инајса отвореним картама. то, разуме се, дуже време, апстахујући сваку обла-| ником не би пало на ум под таквим сну гарантију. На тај би начин Фран условима слику да лоручи. цуска без икакве пренагљености и еко- Жели ли једна цела индустрија пономске револуције могла добити еваку већање конзума, који од ње израђену ацију њене области а не би шкодила робу повлачи, то се препоручује ано-

немачким интересима. Ма како било, тек после извееног Државни зајмови од њиховог почетка: В р еме ц а| у коме су створена многобројУ очи догађаја од 1870. године дуг на предузећа, насгупи прекид равнотеНемачког Савеза износио )е 13,450.0о0 же> К рЈ 1аа ц извесна тешкоћа у наталира. Државни дуг се сзстојао из ,. 1лати пореза. У ствари, у царевинблагајничких записа са 3 1 - :о интересај ском држзвном буџету ннје могло бити а био је закључеи у циљу да покрије д е ф И ц Ита1 пошто је у том циљу уведен изванредне издатке потребне за Р а з- М атрикуларнн порез, али би било и витак мрнарице и за одбрану обала. неполитички и непаметно увећавати За рат је био потребан кредиг. Зако- пеограничено тај порез. С друге пак

нимна реклама. Пре.не!<у годину — такође у Немачкој — чинила је то успешно шећерна индустрија. У свима могућим местима читали су се инсерати, да ништа није здравије од шећера. Шећер је одличан

ПРОЈЕКТ ЗАКОНА

пошти. твлограФу и телеФону.

(15) ■ Члан 111. Годишња пенсија одређује се службенику према и>еговој последњој стал-ној плати, коју ужива пристављању у пенсију и према годинама службе овако: 1., службеник, који (по чл 77. овога закона) после 30 година службе има право на пенсију после навршених 10 година година сталне службе, има право на пензију од 40 од сто своје плате, а за сваку годину преко тога времена пенсија се повећава са 3 од сто сталне плате, тако, да после 30 година сталме службе добива целу плату као пенсију. 2., Сваки службеник који се стави у пенсију, добија, преко Дирекције, решење управног одбора, о величини пенсије, која му припада. Противу овог решења може се поднети жалба Министарству Грађавинз, у року од 30 дана, и Јвегово је решење извршно. Члан 112. Кад стални службеник, при вршен>у

за децу, добар за одрасле, појачава: СЛ у Ж б е( буде телесно осакаћен или снагу, користи варењу и т. д. Истинз онесиособљен за службу, при удесу је да су овакви инсерати имали огро- или каквим несрећним случајем, онда мног успеха. Велики трошкови на о- [ 1е М у С0) П р И одређивању пенсије, гласе брзо ;у се исплатили и донели П окрај редовних година сталне службе строструке користи. Ови анонимни о- П ризнати још десег година

ном од 21. јула 1870. године и указима СТ р а не као што је дсцније сасвим 01 ’ О ' 1 070 ^ 1 1 * Ј | ‘ * ' * ирлли. од 21. Јула и у. октоора го/о год. па тачно приметно фон Стенгел, државни| гласи успели су зато баш што није ^ . г ређена је емисија благајничких записа се кретар Ц 1 ревинске Државне Благајни- било потпнга никакве Фипмн I.. ^ за 40 милиона талира и 5 репте за ц 0) ^Немачка Цзревина је млад орга80 милиона талира. Ти су благајнички

ређена је емисија благајничких запнса сеК р ета р Ц февинске Државне Благајии- било потписа никакве фирме. У последње време — и у нас — по низам — — Као лица тако и политичка опште ства и карочито државе изискују у

записи емитовани по стопама од 5 и од ЗЦ одсто и обнављани су више пу-

та; они су исплаћени 1 авгуС 1 а 1 871. С војој младости издазањз која реткс године. Шго се тиче зајма 5 од сто, он 0 д Г0Ва р а ју прнродном развитку њије био понуђен по 88 дин., али није хових примаЊ а". Тако се 1876 године могао бити потпуно уписан, јер је из- 6уџет ц аревине појављује са раС ходом иос уписа био само од 69,023.000 та- од з )592 . 70 0. марака, који је употрелира. При свем том после неколико бљен на исплату интереса п0 благај . недеља н у више махова синдикати су нкчким боновима> којима се г . ри бегл,

узели 44,750.000 талира г.о курсевима који су се кретали између 9ј и 98' - дин. Номиналин капнтал тако створених ренага износио је дакле 113.773.000 талира а то одговара стварно уплаћеном капиталу од 104,369,616 талира.

да би се могао набавити обртни ка питал Главној Царевинској Благајниц:! ради продужења новчане реф >рме и да би се могли покрпти издацп мариае ц телеграфа. Идуће 1877. год.ше, Ца-

ревина ]е закључила свој први ззјзм Ти су извори били брзо исцрпљепи. у сталну ренту а после тога емитовано Законом од 29, новембра 1870. године ј е ВИ ше зајмова гогово једно за другим.

одоорено је да се закључи нов зајам од 100 милиона талира у благајничким записима са петогодишњим роком Две емисије извршене једна за другом и од које је свака била од 51 милионаи по курсевима од 92 ипо и 95ч дале су 95,752.500 талира а да би допунила сума од 100 милиона талира емитова-

(Свршиће се). РЕКЛАМА У ГРГ08ИКИ. ораико ИаезиЈј, Берлин —

(41

Има доста ствари, које је врло теш но је 4,24/ 500 талира у благајничким ко тачно огласити, како би то било позаписима са Једногодишњим роком. требно. То је случај код ствари неоУкратко дуг Немачког Савеза изно бично јефтиних, где би већи сгласи про сио је на концу 1871 године 220,020.000 гутали С ву корист од продаје. Такође талира од које је су.ме било 113,773.000 има рсбе која је д ИСК ретне природе, талира у 5 одсто реитама а остатак у КО ј а се може само на известан начин благајничким ааписима. На дан 1 јзну- нагласити у иисерату. Не морају то биара 1873 године било је у оптицају ТИ баш ствари неморалне.

]авнли су се инсерати у стиховима. Бог да нас сачува стихова из Васине улице. Ни у другим земљама не стоји ствар боље, Оихови се у неколнко избегавају, али ће ипак доћи време кад ће бити пеопходни. За сад се избегавају јер се ншедан прави песник кеће да подухвати таквог посла. Није лако срочити песму у похвалу неке робе. Надри песник ствара никаква дела, и онда: „јевтиио и рђаво". Писац је убеђења да ће убрзо насгати време, када ће по примеру сликара н песник пружити руку реклами Прочитали којиоднаших песника ово, Т Р И месечна улога, па и после опомене рећи ће да је немогуће. не ллати те У-чоге, губи право на даље Пре тридесет година сматрао си се |У лагаље . слнкар уметник за недостојног да се! 2., Кад се сталном службенику отподухвати рада на пољу рекламе. Да- каже служба, пре навршених пет гонас? — Чувеиа уметничкз имеиа могу дина сталне службе, оида губи право

брачне деце, кад службеник погине при вршењу службе. Члан 113. 1. Кад стални службеник да оставку губи право на уложену суму као и иа пенсију. Но ако је такав службеник провео најмање пет годкна у сталној служби, има право да и даље улаже у пенси опи фонд, те да тиме ујемчи право на пепсију својој породици, па случај смрти. Такав службеник уплаћиваће редовно месечне улоге; но ако остане дужан

се прочитати на плакатима шш раЈима. Најзад да поменемо и фељтон ре-

инсе- на даље улагање, а уплаћеки улог Iвратиће му се. Но ако се овакав службеник поново

кламу. У облику новеле износи се ка прими у сталну службу, признаће му кав д гађ ;ј који се вешто доводи прњсе пређашње године службе, с тим да кр а ЈУ У в еа У са рооом која се рекла- враћени улог поново уплати са 6 од мира. Ова врсга огласа грана с.е по-јсто интереса. стспепо, али необнч о успешно. Зз; Кад се стални службеник по дисову врст> инсерата најбоља је хумо- циплинарној казнн отпусти из службе I за бешчасаа дела, губи право како на

ристична форма 2. Пласирањо

пенсију, тако и на даље улагаЈне у

само за 310.460 талира благајничких записа а готово цела ренга била је исплаћена, пошто су о томе претходно нзвештени имаоци прсма закону од 28 октобра 1871 године. Ратна оштета, коју је платила Француска, допустила је да се ликвндира цео тај дуг и Не мачка Царевина, која тек беше ство рена, ослободи се сваке обавезе. Али се тако повлашћенн положзј није могао дуго одржати. Још се сећамо кризе, која је постојала у Немачкој још од 1873 године и услед чега је потекла огромна маса злата, која је тој држази била стављена на расположење плаћањем ратне оште те од 5 милијарди. Не померају се вештачки и некажњено толике масе пле-

Врло згодап и практнчан начин за такву робу чинити рекламу, јесте, да се оглас и проспекат доведу у везу. Пуштају се мањи огласи, у којима се нуди читаоцу бесплатно проспект, ка-

Један инсерат може имати успеха; пенскони Ф 0 Н Д> 3 уплаћена сума не врасамо онда, разуме се, ако буде чнтан..* 13 М У се Виделк смо како инсерат мора изгле- Ако се, пак; службеник отпусти из

дати, ако се жели да буде уочљив. Лепо комбинован и сложен оглас не зиачи још много. Инсерат се мора поставити па згодно место у лцсту, тако да и место утиче на уочљивост.

талог или каква мања књига (о роби У нас је то лако, јер на срећу ми разуме се). Ако су овакви инсерати ле- немамо листове са неколико страна по комбиновани и изведени и ако из- огласа. ‘ / лазе у згодиим лнстовима, го обично Н ије свеједно, где ће инсерат бити следуЈе врло много поруџбнна - разу на огласној страни . Горњи део стране ме се само за проспекге или кн,игу. ј 0 претежнији од доњег. Нарочито се Ннсерат дакле тиме није ништа друго препоручује, ако је могуће, заузети јепринео до адресе. Трговац може тада дан од углова Најбоље је место десни

службе за друге какве кривице, може задржати право на даље улагање у пенсиони фонд, ради осигурања пенсије снојо) породици, по одредбама прве тачке овога члана. Члан 114. Пенсија почиње тећи пенсионисаном службенику од дана кад се разреши од дужности; и, изузимајући случајеве предвиђене у овом закону, траје до дана његове смрш. Кад пенсионовани службеник умре, издаће се породици његовој из пенси-

адресе тако употребити да му доне- угао при врху Али так0 исто и ао су велики приход. (О придобијању про- десно у дну упада у очи у угловима оног Ф 0Н Д а Ј е Дномесечна пенсија њесу нарочито уочљиви мали инсерати, ГОва ’ у име т Р 0ШК0Ба око сахране.

спектима доцније.) По сличној методи, пре кратког вре- који се иначе између већих готово и

менатнх метала из једне у другу држа-| мена у многим немачким листовима по- не примећују.

— Насгавиће се —

ву, као што Је то протумачио Један од^ чеше излазнти необичноуочљиЕи огла-

(Наставиће се)