Трговински гласник
Број 123.
ТРГОВИНСКИ ГЛАСНИК
Страна 3
неће бити неопортуно да ставим'вештајаотоманскеагенцијејеисгкан до знања вашој екселенцији, да је на ниској клевети и упућен лако-
царска влада принела велике жр тве за инсталацију и снабдевање са преким потребама више од 200.000 Муслимана голих и без средстава, који су морали напустити своја огњишта и склонитп се у Турску, да би избегли гоњења, којима су били изложенн у Маћедонији. Комешање, које се услед тога великог исељавања морало десити у земљи, довело је на извесним местима до догађаја који су за жаљење, међутим царска се влада са успехом потрудила да такви догађаји ишчезну: Тако је учињен крај догађајима који с) пре месец дана избили у Тра- Турци и Бугари једнаки у гоњењу Грка.
верној пу&лици у нади да ће се на тај начин уклонити дубоки утисак који су лроизвели зверства Турака и гоњења Грка у Турској. Аустрија и Итзлија у акцији. Драч, 7, јуна, Команданти аустро-угарских и италијанских ратних лађи, које се налазе пред Драчом, ‘добили су недавно одобрење од својих влада да са својим топовима ступе у акцију у случају да устаници преко очекивања продру у варош и настане непосредна опасност, за кнежзв двор, посланства и стране колоније.
ности за електрично осветљење и 3 ипо од сто, као и 3 од сто поново се тражаху тек после ликвидирања кризе, то јест 1900; 3 ипо од сто тада беше пало на 9,33 франака а 3 од сто на 12,48 франака. Године 1903. поново падоше курсеви кОнсолидованих царинских , зајмова, и сем у 1909. год. кад се појавио мали скок курсева, они су стално до данас опадали. У следећем прегледу изложени су просечни годишњи курсеви разних царевинских зајмова од њиховог почетка ла до последњег времена.
кији а исто тако и они догађаји који су због раздражења извесног становништва у Малој Азији у последње време искрсли, на путу су да сасвим ишчезну. О томе видимо доказа у факту, што становништво, које је у почетку манифестовало жељу да напусти отоманско земљиште, сада се враћа у потпуној сигурности на својч огњишта. Уосталом царска влада је доказала за време рата, колико држи на одржање сигурности и мира свију својих поданика без разлике расе и религије као и странаца који станују на отоманском земљишту. Сем тога, част ми је приметити Вашој Екселенцији, да се извештаји, који су ми стигли од министра унутрашњих дела, не слажу са наводима факата у ноти Ваше Екселенције, што доказује да је Ваша Екселенција наведена у заблуду о фактима. ЗавршуЈем ово излагање са чврстом надом, да у будуће ниједан догађај неће пореметити мир у Малој Азији и да ће и краљевска влада са своје стране предузети стварне мере за осигурање мира у Маћедонији, те да ништа више у будућности не квари добре односе између обе земље. Грчни одговор на турске клевете. I. Г - ' Солун, 5. јуна. Отоманска Агенција објавила је један извештај о томе, како је зграда јавних дугова у Солуну опљачкана од становника; како су власти на дан краљеве светковине дизали грдне суме новца од муслиманских емиграната за флоту; како су 400 службеника на трамвајима отпуштени; каке су власти у Кавали приморале турске жене да открију лица на дан краљеве светковине и да му купе прилоге у корист флоте. Овај извештај потпуно је лажан и злонамеран. Зграда јавних дугова је недирнута а директор јавних дугова писмом својим од 18. јуна ов. год. № 533 586, упућеним главном гувернеру Солуна, изјављује: „Најкатегоричније демантујем тај изве-итај, јер пре но шго сам напустио зграду јавних дугова, ја сам издао овлашћење јелинским властима да могу предати намештај и све предмете, који припадају дирекцији отоманских јавних дугова, а то ће рећи да ниједан од тих предмета није опљачкан“. Исто тако неистинит је и о узимању новца од емиграната у корист флоте. У Кавали ниједна турска жена није гоњена нити је купила прилог Мали број турских службеника напустио је службу на трамвају, јер није хтео да пређе у грчко поданство, како је то правилником наређено. Цео садржај овога из-
Солун, 5. јуна. У Солун су стигли и последњи Грци, трговци у Дедеагачу, међу којима је и грчки поданик, који је заступао грчког конзула, а које су Бугари протерали пошто су им конфисковали имања. Дедеагач је потпуно грчка варош али су сад у њему настањени Бугари, који су протерали Грке пошто су им одузели имања. Отерани из села, Турци и муфтија у Демир Хисару, упутили су властима претест противу злона мерних гласова о тобожњем гоње њу Турака у Маћедонији. Потписници благодаре властима на доброчинствима новог режима т. ј. на сигурности у слободи. Убојни бродови пред Драчом. Црач, 7. јуна „Агенција Стефани" јавља јуче по подне, да је ономадашњи дан прошао на миру и да је Францу ска ратна лађа „Едгар Кине“ стигла у Драч. Исмаил Кемал у Валони. Беч, 6. јуна Из Валоне нам јављају да је тамо стигао Исмаил Кемал. Како је Томсон погинуо. Беч, 7. јуна. ИзвештаЈи и руских и енгле ских листова гласе тако , да холандски пуковник Томсон није погинуо од непријатељског зрна него да је жртва издајника који га је с леђа мучки убио. Диван доказ арбанашког витештва и захвалности.
Г О Д И н Е
3 А Ј А М 4° |о
3 А Ј А М З' 1 -/ о 1
ЗАЈАМ 3 ,,
1877
95.69
1878
95.72
»
1879
97.89
1880
99.89
1881
101.46
*,
1882
101.56
К
1883
102.09
п
1884
103.13
•Ј
»
1885
104.25
П
„
1886
105.96
102 88
73
1887
106.31
97.79
1888
100 94
102.48
л
1889
108.16
103.69
73
1890
106.74
100.42
87.05
1891
105.99
98.38
85.10
1892
106.87
99.97
86.27
1893
107.24
100.38
86.27
189 4
106.59
102.39
90.73
1895
105.68
10444
98.91
1896
105.48 *)
104.57
(09.22
1897
„
103 58
97.65
1898 •
102.64
95.51
189* 1900
73 *
99.77 95.82
90.71 1 80.74 :
1901
99.54
89.27
1902
102 06
92.18
1903
102.30
91.49 I
1901
101.94
90.02
1905
101.33
90.08
1906
„
99.54
87.7?
1907
„
94,66
85.15
1908
100.39
92.58
83.24
1909
102.92
95.15
85.84
1910
102.09
95.17
84.41
1911
102.09
93.32
83.65
1912(29јун)
109.70
90.00
80.30
1913(30јун)
98.60
84.60
74.60
Дцавнв дур неиачкв царевинв. Превео М,
И. Т>.
П Године 1896. 4 од сто је било конвертовано у 3 и по од сто, али се оно поново појави 1908. године, као што смо напред поменули. На дан 31. марта 1912. године Царевински консолидова ни дуг био је као што следује 40 |о зајма; .... 961,600.000. мрк. дан изјаве, да је букурешки уговор успоставио чврсту равнотежу сила на Балканском Полуострву. У Србији на-
СМОТРА ЛИСТПВА. Разговор са Димитријевим. Бугарски посланик у Петрограду изјавио је сараднику „Биржевијех Вједо мости“, да Албанија не интересује Бугаре непосредно. Ако би се показало да се са уређењем Албаније као независну државу не може ништа учинити, онда би на творцима Албаније лежао задатак да ревидирају лондонска решења. Ратко Димитријев још неувиђа потребу да се подели Албанија између Србије и Грчке. Али ако би то питање било изнето на дневни ред, Велике Силе могле би га решити само на тај начин ако би Бугарска добила отргнуту од ње Маћедонију. То би билој не само у нашим интересима, него и у интересима Србије иГрчке па најзад и целе Европе. I У рчкој и Србији слушамо сваки
За 2 „ 1,974.800 000. 3°|„ „ 1,645.800.000. „ За немачке државне зајмове било је неколико тешких момената од 1889. до 1891. године. Изгледа да су се тада капиталисте окренуле на другу страну то јест на рентабилнија пласирања. У осталом тада је била велика индустријс а радиност услед чега поскупи новац и појавише се необуздане шпекулације навод на берзи. После десет година исти су узроци проузроковали иста дејства. Индустријски полет појавио се поново 1895. године а достигао је кулминантну тачку 1899. године. Кад је службена есконтна стопа Царевинске Банке била на 7 од сто немачке капиталисте поново напустише државне ренте и окренуше се иидустријским вредностима. Нарочито вред-
рочито, неуморно тврде, да је баш лишење Србије истинскога излаза на Јадранско Море припремало физички и морално други балкански рат, т. ј. подстакло Србију да тражи територијално задовољење у Маћедонији. ГЖелећи бити доследни, Срби и Грцитреба да кажу сутра дан по ревизији лондонских решења о границама Албаније: „Да, заиста, успостављена Ју| Буку-ј решту равнотежа сила на Балкану нарушена је: она је нарушена у нашу * Стари 4 од сто је био конвертован у 3 ипо од сто, који није био исплатан пре 190бгодине. Нови 3 ипо од сто зајам био је котиран под нарочитом рубриком до I. јануара 1905. године, али пошто је његов курс био готово једнак са курсом старог 3 ипо од сто зајм*, то их нисмо „вде ни донели.
корист; следствено, отете од бугарске области треба да јој буду враћене“. Ја сам са задовољством прочитао изјаву румунског министра иностраних дела вашем кореспонденту, да „букурешки уговор, као и све на земљи, није вечан". Као Бугарин, ја се с тим потпуно слажем; и ја би само могао поздравити ако би дејства букурешкога уговора могла да буду пресечена путем ревизије лондонских решења у Албанији, што би било исправка пог[:ешке, која је учињена пре годину дана на штету бугарских народних интереса. Разгввор са Порумбаром. У разговору са кореспоздентом„ Биржевија Вједомости" изјавио је румунски министар спољних послова Порум бари: — Ви знате, да је наш краљ био у Русији 1897 год. и на тај начин састанак у Констанци није само враћање посете нашем престолонаследнику, него узгред враћање посете и нашем краљу. Њ. Величанство досада није заборавило тај дочек. Он се са сузама у очима сећа сусрета, у Кијеву са својим старим ратним другом генералом Драгомировим и ветераном руско турскога рата, па не скрива и сада радост од лредстојећег виђења. Састанак у Констанци, политички ће, несумњиво, још гише зближити руско-румунске односе. У ствари ми идемо за једним истим циљем: за одржање мира и спокојства на Балкану. Ви као да сумњате у чврстину букурешког уговора. Па допустите да вас упитам: зар има чега вечног под сунцем? Али у сваком случају букурешки уговор, макар на неколико година гарантује то спокојство, служећи у извесној мери ослонцем за равнотежу на блиском истоку. Бугари су незадовољни — ми то врло добро знамо. Али, руку на срце, треба сами на себе да пенушају. Шго у Лондону нису пристали на наше оправдане захтеве? Они су патили од мегаломаније и зато су настрадали, и ако, при свем том Бугарска опет није била на штети и она је повећала своју територију, и изгледа да сада разборитост налаже њеним државницима, да се побрину о залечењу њених рана и о њеној унутрашњој реорганизацији, а не да мисле о реваншу над својим пређашњим савезницима, које су сами Бугари принудили на борбу. Бугари неће ништа добити од својих недавних ексцеса према Грцима. Нити ћемо ми, ни Срби, па најзад ни Европа допустити озбиљне компликације. Софијска влада ће имати да плати ро1з саззез и још једно сувишно унижење биће више. То ћу исто рећи и о грчко-турским компликацијама. Сва усиљавања Талат беја, да нас покрене са позиције, које се држимо, показала су се узалудна. Ми сматрамо букурешки уговор Алфом и Омегом наше политике на блиском истоку, и нећемо да улазимо ни у какве споразуме сем оних, који су везани са тим уговором. За Албанију је изјавио, да Еврона треба да раздреши садашњи чвор, ада не оставља тај задатак Аустро-Угарској и Италији, које се, узгред буди речено и саме побојавају тога очи у очи. За садашњи муслимански рокрет налази да је потекао иницијативом самих муслиманских елемената у Албанији, да у њему није узела никаква удела Турска. РЕКЛАМА У ТРГОВННИ. — Бранно Ивезић, Берлин ( 6 ) Треба обратити пажњу да мањи огласи не буду уз велике са јаким оквиром. Велики инсерат одвраћа пажњу читаочеву са малог.