Трговински гласник

Б: ој 123.

ТРГОВИНСКИ ГЛАСН«’ :к

' 5

в одн у своме писму — ја желим да изразим благодарност мојој матери, која је под теретом тешких жртава меие упутила из сеоске школе у вишу варошку школу, ма да сама у своме детињству није никад видела ни сеоске школе, иити је икада имала прилике да изучи вештину посла и кљигу. Ја сам у верен да данас има велики број таквих српских матера у новоослобођеним областима, па зато ја радо откидам од мојих уста, да њима мало олакшам терет школовања њихових синова. 3) Остатак прихода овога фонда да се употреби на помагање соколских жупа у новоослобођеним српским крајевима, и то на начин који Академија, или ма који други завод овлашћен од Академије нађе за целисходан, Ако у неким од горе наведених места не постоји гимназијз, онда приход намењен гимназији тога места пренаша се на ма коју другу од горе споменутих гимназија. Молим Српску Краљевску Академију да усвоји мој предлог и да ме благо времено извести о своме решењу“. 0 овоме племеиитом члну уваженог г. Пупина, као народног добротвора,} рећи ћемо првом приликом коју реч више.

Грчка зајгм од 1914 г. Нови грчки 5 процентни зајам од 1914 г. у висини од 19,850.0С0 фунти сгерлинга има се исплатити за 50 год. полугодишње откупом или извлачењем, почевши од фебруара 1915 а потпуно или делимичио по избору грчке владе до 1. марта 1924 год. Моментано је пуштено у оптицај 9,925.000 фунти ст., од тога 5,947.500 ф. стерл. у Паризу; 1,687.250 ф. ст. у Лондону; 1,290.250 у Њу-Јорку, Атини и Египту. За покриће интереса и амортизације служе приходи од грчких царина, који су подвргнути контроли једне ингернационалае комисије. Приходи који се за предњу цељ имају употребити, цени грчка влада а на основу просечних прихода за 19.9,1 1910 и 19:1 год. на око 1,800.000 ф. ст. У случају да приходи од царина не буду довољни за измирење трошкова око зајма, покриће се исти из прихода државног буџета. Овај ће зајам служи-[ ти за исплату зајмова учињениху 1912; и 1913 год. за покриће првих управних трошкова у анектираним земљама, за покриће трошкова грчке државне благајне и других трошкова. У Лондону је код С. Ј. Нашћго апб 5оп ЕтПе Ег1ап§ег апб Сотр и Еоибоп Соип1у апб \Уев1пгпп51ег Вапк била емисија овога зајма по 92'Л. ! Емисија прве рате у 250мил франака овога новога пет ироцентнога грчкога зајма била је на дан 31, марга ов. г. А цео зајам износи 500 мил. фран. У овоме зајку Француска учествује са 175 мил. франака, Енглеска са 55 мил. фран., Грчка, Египат и Сједињене Др жаве са укунно 40 мил. франака. Емисиони курс је 93V« од сто. ФранЦуски конзорцијум који учествује у овом зајму сачињавају Сотр1оп ИаПопа1 <1‘ Ебсотр1е, Вапђие бе Рапз, 5осЈе1е Оеп$га1е и Вапцие бе Г ЕЈшоп Рапзјеппе. Ове банке су зајам примиле по курсу 87 3 Л од сто, према томе њихова чиста добит износи 52 и по од сто. Од зајма, који се после 10 год: има конвертовати, остаје грчкој држави по одбитку трошкова у Француској и Енглеској који износе 5 3 А мил. фр. чисто 213.62 мил. франака. Као гарантије овоме зајму служе гђзеостатак залоЖених државних прихода по исплаги старих зајмова, а осим тога и приходи Царинарница у Солуну и лавали. ГоДишњни интерес и ануитет који се по:

овом новом зајму има плаћати износи 13.691000 драхми. Грчка држава се обавезала, да ће при својим поруџбинама за флоту, во,ску и железницу француску индустрију на > рвом месту имати у виду. Ва1к. Кеу.

н 43 з: х

о н О

О

п>

§ Ш гп _ 2 ЈЗ > -о ш те тз зс и о

О

со 4^

Од горњег бројз од укупно 7775 рла говеди, прешло је преко Београд ке Задруге 7664 грла, и остатак од 11 грла догнали су сами извозници а своје име и без ичијег посредовања. 2. С В И Њ Е: Извезено је у месецу фебруару свеа 1569 брава за Неапол, и све је прејло преко Београдске Задруге.

ПРОЈЕКТ ЗАКОНА

пошти, телеграФу и телеФону.

(16)

Члан 115. Пенсионовани службеник губи право на пенсију, ако буде осуђен због злочинства, или на затвор дужи од године дана, ако учини дела, због којих службеник губи службу по овом закону, и напослетку, ако је његово владање такво, да служи на саблазан и поругу. У последња два случаја дотични пенсионар предаће се на суђење дисциплинарном суду. Члан 116. Привремени званичници и служитељи улажу редовне месечне улоге, као и стални службеници, за све време своје привремене службе. Кад привремени службеник постане сталан, признаће му се у сталну службу и све оно време, које је провео у служби као привремени службеник, но тада ће пенсиони фонд уплатити у фонд и оне неуплаћене улоге по одредбама чл. 107. овога закона. Ако, пак, привремени службеник да

оставку, или му се служба откаже, или се отпусти, онда му се враћа улог без интереса. Но, ако се такав службеник врати у службу и буде постављен за! сталног, признаће му се у сталну слу-' жбу и време, који је провео као при-ј времени, ако за то време накнадћо' уплати прописани улог у пенсиони фонд, са иитересом 6°|, до дана потп}не уплате. Ову уилату мора извршити у року од једне године. Исто тако на случај његове смрти, враћа се улог без иитереса његовој удовици и деци, или његовим родитељима ако није био жењен. Но ако је такав прив^емени службеник при вршењу дужности осакаћен или иначе за службу онеслособљен, онда му се улог неће вратити, но добија пенсију из пенсионог фонда, као да је био сталаи службеник и да је служио десет година. Исто тако неће се враћати улог ни онда, кад привремени службеник погине при вршењу дужности — али тада удовица и деца погинулог имају право на пенсију из пенсионог фонда, и то на онолику, колику би имали да је дотични службеник десет година стално служио. Ако је погинули службеник био нежењен, а оставио само-ј хране родитеље, 'који су за рад неспособни^и немају никаква издржавања, онда они добијају из пенсионог фонда помоћ, која не може бити већа од 360[ динара годишње. Члан 117. Удовица и брачна деца умрлих стал-, них службеника задобијају право на пенсију, од дана смрти мужа, односној оца, ако је службеник био најмање двеј године члан пенсионог фонда, а тако исто, ако је, и пре две године улагања у тај фонд, умро услед повреде приј вршењу службе. Ако је умрли службеник био нежењен и оставио самохране родитеље, који су за рад неспособнк, а немају никаквога издржавања, онда они добијају из пенсконог фонда помоћ која не може бити веће од сбО динара годишње. Члан 118. Пенсија породице равна је петом! делу последње плате, на коју је улагано, ако дотични умрли службеник ! није улагао више од десет годинај онда за сваку даљу годину пенсија сеј повећава са један од сто сталне плате. Међутим, ни у каквом случају, оза пенсија целе породице не може бити мања од 360 динара ни већа од 1.200 динара годишње. Ову пенсију издаваће Дирекција крајем сваког месецз; но признанице за пензију овераваће дотична општинска или полицијска власт. (паставиће се)

ТЕЛЕГРАМИ (Извештаји Српског ПрчсПироа:

Петроград , 5. јуна. — Њихова Царска Величанства стигла су из Кишењева у Царско Село. Беч, 7. јуна. — „Фремденблат" сазнаје да ће аустро-угарски амбасадор у Берлину, Сеђењи ускоро бити стављен у пензију а да ће на место његово бити постављен кнез Готфроа Хохенлохе. Супруга кнежева надвојвоткиња Марија Хепријета одрекла се недавно титуле „царског височанства' у случају уласка кнежевог у дипломатску службу. Повереници Трг. Гласника Димитрије Ђ. Петровић, трг. Алексинац; Љуба Трифуновић, трг. Алек-

дровац (крушевачки); Браћа Младеновић, трг. Баточина; Браћа Пандазијевић, трг. Битољ; Стојча Стојановић, Бујановац; Антоније П. Јовановић, трг. Ваљево; Стеван М. Бесарабић, трг. В. Градиште; Јанаћко Костић и син, трг. Врања; Милорад Прокић, трг. Варварин; Димитрије Парлић, трг. Вучитрн; Петар Богдановић, трг, Велес; Свет В. Јоковић, трг. Голубац; Лука Ристић, трг. Гроцка; Наско Ј. Нешић, трг. Гиљан; Божа Ђорђевић, трг. Г. Миланонац; Браћа Јовановић, трг. Жабари; Браћа ЈТ. Ђорђевић, трг. Жагубица; Гаврило Бошковић, трг. Ивањица; Браћа В. Марковић, трг. Јагодина; Микола Костић. трг. Куршумлија; Стојан Милетић, трг. Књажевац; Милован С. Томић, трг. Краљево; Петар А. Топаловић, трг. Крагујевац; Браћа Тасић, трг. Куманово; Којић и Обрадиновић, трг. Лазаревац; Алимпије Смиљанић, трг. Лозница; Милан Стојановић, трг. Лапово; Трговачко Удружење, Лесковац; Илија Н. Ђорђевић, трг. Младеновац; Свет. Л. Михаиловић, трг. Мионица; Браћа Саздић, трг. Митровица—Косово; Микола Благојевић, грг. Наталинци; Миле Д. Попић, трг. Ниш; Димитрије Меленгијевић, трг. Нова Варош; Јаћим Радовановић, хотелијер Нози Пазар; Светозар Ј. Тришић, трг. Обреновац; Браћа Фиљевић, трг. Охрид: Михаило Ж. Девић, трг. Пожаревац; Владимир Т. гитић, трг. Прокупље; Димитрије Т. Стевановић, трг. Пирот; Риста Д. Тодоровић. трг. Параћин; Миливоје Вујичић, трг. Петровац; Сава Стевовић, учигељ Пријепоље; Ђорђе В. Пантић, трг. Приштина; Призренска Банка, Призрен; Благојевић и Бабић, трг. Паланка; Илија Ф. Атанацковић, књиговођа Рача; Никола Ристић, трг. Рековац; Андра Татарчевић, трг. Ресан; Драгољуб С. Илић, трг. Свилајнац; Сима Јовановић, извозник Сопот; Раденко Павловић, трг. Смедерево; Васа Ж. Туфегџић, трг. Сараорци; Јован С. Милићевић, трг. Соко Бања; Васа Карамарковић, трг. Сјеница; Крстић и Новаковић, трг. Скопље; Мелентије Брашић, трг. Трстеник; Браћа Ј. Манојловић, трг. Топола; Васа Богојевић, апотекар Тетово; Милован М. Ристић, трг. Ћуп^ија; Велимир В, Јанковић, трг. Ужице; Светислзв Симић, трг. Уб; Димитрије Тодоревић—Нена, трг. (Феризовић) Урошевац; Браћа А. Љујић, трг. Чачак; Никола С. Петровић, трг. Шабац. Молимо господу претплатнике да претплату положе нашим г.г. повереницима, од којих ће добити наше оригиналне признанице.

Нашим г. г. претплатницима. Молимо наше претплатнике, који још нису измирили свој дуг за претплату, да га изволе измирити што скорије нашим г. г. повереницима. Г. г. поверенике молимо да се заузму око прикупљања претплате и да нам новац пошаљу. Г. г. претплатнике из места, у којима немамо повереника. молимо, да нам новац за претплату што пре пошаљу. Г. г. претплатнике на страни молимо да нам и они измире дуг за претплату и да је изволе обновити како им се не би лист обуставио. Господа која би желела примати наш лист нека се изволе обратити: нашим повереницима, својој пошти, или непосредно нама. Администрација „Тргов. Гласника“