Трговински гласник

/РСДНИШТВО Мкхаклоаа 6п. )( ТЕЛЕФОН 390 л:ал јк огласимл: ј«ива 1 см. и ! ступц.\ 0' 15 аин. : 5 ИН ОГЛАСИ ПО ПОГОДби ;вплаћвна писма ,не примају св ЕЛАН оРОЈ 10 пд

ОРГВН БЕОГРДДСНЕ ТРГВВВЧКЕ ОМЛВДКНЕ

ИЗЛА6И СВАКИ ДАН СЕМ ПОНЕДЕОНИЧА И ,/!ЛI А ПО ПРАЗНИКУ С.ТЛЈЕ ?л србију: '■Л годину див. 24. •А ЛУСТРО-УГЛРСКУ крунл 30 ЗЛ остлле ЗЕМЛ.Е фр. 30. Рушвк се ш вцаВа]? ЕДАН БРОЛО пд.

БРОЈ 125.

БЕОГРАД. СРЕДА, 11. ЈУНА 1914. ГОД.

ГОДИНА XXIV. '

ш.

Ми смо у нашим ранијим чланцима изнели какво је стање у погледу кредита у нашим новим крајевима. Видели смо, да је одложе но питање о изменама у закону о Народној Банци, којим би се изменама дала могућност Банци да повећа оптицај својих сребрних нозчаница бар за толико за колико га повећава држава својом привременом разменом без велике потребе за то. Тиме би се омогући-Ј ло Банци да почне свој есконтнп посао. да празнину у личном кредиту попуни и да изведе трговину нових крајева из кризе у коју је запала не својом кривицом, већ услед прилика, које су ратом и после рата наступиле. Влада ће бити крива ако и даље својим неоправданим или оправданим захтевима, према томе како се ко буде ставио иа ово или оно гледиште, буде спречавала Банку да што пре приступи својој дужности: давању кредита. За нас је у овом моменту од мањег интереса да ли су захтеви владини оправдани или неоправданн у толико пре што се борба између Влгде и Банке не води око принципа него око тога: да ли ће Влада поред својих представника у Банци, гувернера и комесара, имати и сзоје представнике у члановима управног и надзорног одбора, које би она поставила. Ми видимо да је велика криза у новим крајевима због тога, што се нема личног кредита, а знамо да би се тој кризи врло лако и врло брзо стало на пут, само ако би се Банка ставила у могућност да створи потребан капитал за свој рад. Досадашњи контингенат сребрних новчаница и сувише је мали, да би се њиме могле подмирити потребе у старим граинцама. Банка је сваке године у својим извештајима указивала на ту незгоду, која се готово увек приликом извозне сезоне показивала у обустави есконта у сребру. Проширењем територије та се незгода појачала, јер Банка не може да даје зајмове у новим крајевима а већ је морала обуставити и давање нових кредита у старим границама. Ограничавањем издавања сребрних новча’ница спутава се рад банчин и земља ставља сваке године у трзавице и кризе Настаје сад питање, кад већ Банка не може да се споразуме са Владом у погледу измене закона, има ли других могућности на основи којих би Банка могла да створи потребан капитал за давање зајмова у новим крајевима? Банка по закону има права да издаје и златне новчанице неограничено под условом, да се у банчиним касама за издате новчанице налазе подлоге за 40 од сто у кованом злату. Дакле, на први поглед, изгледало би да би Банка мо') Види 115. број овог листа.

1) гла подмирити потребу за личним ка наше трговине у новим и стакредитом у новнм крајевима изда- рим границама. вањем зллтних новчаница. Али до- Дакле, ми сматрамо да је питавољно би било бацити само један ње споразума између Владе и Бан-

поглед на стање банчино па да се увиди како би то било неостварљиво. По стању се види да је Банка пустила у оптицај око 91,500.000 динара у сребрним новчаницама и то за давање зајмоваоко 30,000.000 динара а од остатака за привремену државну размену око 48,000.000 динара и рест за куповину подлоге за покрнће новчаница. Дакле, и ако би Банка нашла подлогу за издавање златних новчаница, она ипак не би могла с успехом вршнти емисију златних новчаница јер би је у томе сиречавало око 91,000.000 дик. сребних новчаница у оптицају. Ако томе још додамо, да би држава на основи уредаба о привременој размени могла оптицај сребрних ковчанипа попети још за неограничену суму, тек

ке, питање најважнијег општег интереса и с тога бисмо желели да се го питање шго пре реши, како не би за последице пала одговорност и на Државу и на Банку. Јер ће нас се мало тицати, ко ће биги већи кривац онда, када се због таквог рада буде десила катастрофа. Банка би могла без измене закона и без тражења споразума са владом, само уплатом капитала на основи досадашњег закона да извуче и себе н земљу из ове кризе. Али о томе ћемо говорити другом приликом. Н. ИЗ ТРГОВАЧКЕ КОМОРЕ.

онда се види да се Банка ни у ком Представка Трговачке Номоре Го

случаЈу не би смела упустнти у таЈ рад. Кад би се престало са емисијом сребрних ноЕчаница и кад би се приступило издавању само злат них новчаннца, Банка би могла за-

еподину Иинистру Народне Привреде о извозу жита из нових крајева преко Солуна. ( 2 ) Овај је сисгем практикован код конски да се стави у могућност нас за извоз стоке преко Солуна да одговори свима потребама кре- још од 1908 године у томе, што дита у земљи. Али сад настаје дру-| је држава одобравала од сваког го питање: да лн би се у овом унезеног вагона по 50 и више дивремену дало то и практично из- нара према плаћеном подвозу на вести. Одмах морамо казати да се' сваком вагону извезене стоке, на издавањем новчаннца не би сузби-имс рефакцпје а сем тога даваге ла ажија, јер ако би се остзло при. су и извесне премије. томе да Је Банка дужна да вршњ Благодарећи само тој мери, наразмену својих новчаница за кова ша стока могла је да издржи све но злато, онда би Банка била са-|те трошкове, који су скопчани са ма, принуђена да купује за своје транзитом стоке. новчанице на гшјаци ковано златО' Ова би мера допринела знатном и одмах би се појавила разлика смањивању трошкова за извоз између кованога злата и златних жита и она би била само привреновчаница а то би била ажија. Као мена, а укинула би се онога дана што о томе имамо приуера у дру- : када би се постигао споразум и гим земљама. са оријеиталном компанијом и са (Хгављајући на страну ажијуТрчком Владом и онда би се уБанка би издавањем златних нов-јвела наша директна тарпфа. чаница, погшо је то издавање по! Ово је у нашој властн и ми закону неограничено, била у мо-;можемо, без икаквих обзира да гућности да све кредитне потребеј применимо све шго би нашем извоу земљи задовољи. То би по на- зу прокрчило пута и дало ширег

шем мишљењу било за земљу од много веће користи него што би било штеге за земљу од ажмје, јер најзад ажија је питање интернаци оналног обрачуна и ако наша земља у том обрачуну буде нмала салдо у своју корист ажије неће бити, а ако буде имала салдо у корист иностранства онда нам много не помажу ннкакве палијативе и ми ћемо морати на тај салдо платити ажију у ма ком то виду било. Али да би Банка могла вршити искључиво емисију златних новча ница потребан је споразум са државом и измена закона. Дакле, опет се мора почети оним чиме се одмах почело. Ми мислимо, да је за сада још за нас најбоље да задржимо сребрну новчаницу, која нам је толике корисги учинила у ратним годинама, а да питање о унификацији новчанице оставимо за боља времена, кад од расправе тога питања неће зависити нитање опстан-

полета, те се надамо да ће Краљевска Влада усвојити овај уместан предлог. У противном нашем извозу жита је немогућ пут преко Солуна. 2. Што се тнче административно-техничких тешкоћа мишљења смо : а. да се једном строгом наредбом шефовима станица па линији Скопље — Митровица и Скопље — Куманово, одакле се највише довози жито. упуте исти да на врше имају довољан броЈ вагона не расположењу за извоз жита, а не овако да се чека по неко лико недеља док се добије један вагон. Сада се више не може нико бранити ратним потребама, јер тих транспорта има сада врло мало. б. С тим у вези стоји и то, да се шефовима нареди, да утоварене вагоне одмах експедују за ме-, сто опредељења (Скопље) а не да| их на станицама без икакве по- 1

треое задржавају по неколико дана. 3. Како је Скопље најважнија станица где се вагони аранжирају за даљи транспорт, то смо мишљења, да, пошто за сада није могуће тражити проширење жељезничке станице, услед нерешеног жељезничког питања, то да се упути шеф станице да одржи један колосек, на који би се бацили вагони спремљени за извоз ка Солуну, и нареди особљу да без потребе ие задржава вагоне на скопљанској станици4. Шпедитери су у Гуменџи права напаст за наше извознике. Они без икаквих скрупула праве повуке нашим извозницима, које прелазе сваку Цифру. Јер за једну обичну процедуру жељезничку, наплаћују по 15 и 20 дин. што разуме се никад досад није плаћано за сличне експедиције на Ристовцу. Да би се томе стало на пуг, мишљења смо да Дирекција једном тарифом одреди колико ее има плаћати шпедитсрима у Гуменџн за сваки извезени вагон из "Србије, и да се сваки строго казни ко прекорачи ту тарифу. Како овдашњи свет није упознат са нашим тарифама то мисли када му се на товарном листу наплати повука шпедитерова, да му то држава наплаћује шго он са незадовољством и протестом прима. 5. Као што горе изнесмо, наше жито сада највише иде Солун транзито, и према томе царпнска процедура требала би да се изврши у Солуну, пре самог утовара у лађу, како се то чинило са извозом стоке за транзит. Нл Ристовцу се никад није тражила царинска експедиција за транзито, већ у Солуну, то је и олакшало наш извоз стоке преко Солупа. Из нами непознатих разлога сада грчке власти подвргавају двема царинским манипулацијама, што не само повлачи са собом сувише таксе, него много се губи у времену око те процедуре, а да не говоримо о разним шиканама којима су изложени при томе наши извозници у Гуменџи. Мншљења смо с тога да би гребало тражити од Грчке Владе да она дозволи транзит наше ро бе са царинском манипулацпјом у Солуну а не у Гуменџи а за наше извознике много је лакше царинити робу у Солуну где има иаших власти (Трговачка Агенција Конзулат и др.) него да се увек расправљају са Солунским Еврејима, који су једини шпедитери у Гуменџи. У том случају наши би извозници експедовали вагоне Скопље — Солун транзито како је то раније за извоз стоке чињено. Ми смо ималн прилике да скренемо пажњу Господину Министру Народне Привреде и раније приликом једне наше представке о извозу стоке, на ову тешкоћу и изгледа да је Господин Министар наредио да се стока експедује директно за Солун и да се та-