Трговински гласник

Страна .2

ТРГОВИНСКИ ГЛАСНИК

Број 125

мо врши царинска процедура. Ако је то тачно онда нам ништа не смета да то издејствујемо и за извоз жита. Ми тврдо верујемо да ћеГрчка Влада у свом сопственом рнтересу, да би привукла што више промета Солуну, примити горњи предлог иошто не задире ни. најмање у њихове интересе, него је једна чисто административна мера, која се да упростити у толико пре, што је раније Турска Влада те исте олакшице била дала нашем извозу стоке преко Солуна.

Хрватска и Славонија (Извештаји Српског Пресбироа)

ДОГАМЈИ НА БАЛКАНИ (Извештај Српског Пресбиро-а) Престанак борбе око Драча. Драи, 9. јуна. Ноћу између 8. и 9. ов. м. чуло се више пуцња из пушака. Предузете су најстрожије мере да се пронађу кривци. Јуче целог дана није било борбе, ни иначе догађаја. Ратни бродови пред Драчем. Драк, 9. јуна. Овамо је стигла немачка крстарица и Бреслау“. Наступање Пренк Биб Доде. Дран, 9. јуна,

(Рад Сабора). Загреб, 9. јуна Сутрашња саборска седница одложена је за среду, јер сутра ће бити председник примљен у Бечу у аудијенцију, ради предајесаборске адресе. Преговори између владе и стра нака за изборну реформу у Дал мацији одложени су, јер и ако је у главноме дошло до начелног споразума, Италијани су ставили односно оних који велику порезу плићају захтеве који се не могу усво јити. Влада између њих посредује Јуче је у Спљету био збор хр ватске напредне странке Др. Смодлаке. Збор је решио да измени програм изостављањем онрга што је противу црквених тачака, а закључио је трајну кооперацију и заједкичку орг шизацију са хрватском странком уз економни прог рам напредне странке, те ће избацити неке конзервативне личности ко]е су везане са владом. Ова кооперација уперена је против праваша и клерикала, које потпомаже влада. Избори сеоских општина за Истру дали су Хрватима коначно 12 мандата а Игалијанима три. Састав Сабора биће вероватно онакав исти какав је био и раније, те се поговара да ће моћи радити и доћи комесаријат.

Пренк Биб Дода тражио је од владе, да му пошље и други топ, да би могао са својим трупама напустити положаје, које је заузео на одстојању од четири миље северно од Драча, те да наступи противу устаника. Јуче му је послат лађом „Гчзелом“ и тај други топ. М 1ЛО затим сазнало се да је Пренк Биб Дода заузео положаје Тресу и Фуке. Примирје. Драч, 9. јуна. На тражење устаничИих тефова кнез Виљем је јуче пре подне закључио примирје од два дана са устаницима. Говори се да су устаници вољни да се покоре. Извесно незадовољство влада међу холандским официрима, који не одобравају то кнежево решење. Иова узрујаност у Грчкој. Атина, 9. јуна. Штампа свакодневно доноси извештаје у којима се тврди да. Порта настојава, да јој се цпо пре предаду иоручена два дреднога, која ће јој се кроз неколико дана и предати. Ови извештаји у вези са онима, који се односе на пут министра војног и маршала Лимана фон Сандерса у Смирну, као и извештаји о ми .ама које леже у Дар данелима и пред Смирном, раз дражују јако грчко јавно мишљење. Ове мере које је Турска предузела нарочито после помирљи-

вог држања Грчке и после нејасних обећања, које је дала у својим последњим двема нотама, сматрају се као право изазивање према Грчкој, које озбиљно отсжа ва ситуацију. Аустријанци у Албанији. Беч, 9. јума. „Винер Алгемајне Цајтунг" из јављује на основу извештаја добивених са надлежног места, да су нетачни извештаји који су распрострти у страној штампи о изашиљању аустро-угарских трупа у Албанију и да аустро-угарска влада није никада на тако што ни помишљала. „Фремденблат" изјављује, да је, овлашћен да демантује пронесенс! гласове у страној штампи, да су тобож ау:тро-угарски официри у униформи узели учешћа у гтследњим борбама пред Драчом. Исто тако потпуно је неоснована и измишљена вест, да је тобож енглески адмирал, који командује међународном флотом пред Драчом, запретио да ће потопити пароброд „Херцеговину" ако овај продужи да пуца из топова на устанике. Арбанашка влада наоружањем пароброда „Херцеговина“, није учинила никакву повреду међународног права, те зато енглески адмирал није ни могао покренути питање о неутралности овога пароброда. Албансна влада и Италија. Рим, 9. јуна Агенција Стефани има вест из Драча, да је Туркан паша предаб италијанском посланику у Драчу писма, којим извештава да арба нашка влада признаје, да су пуковник Муришијо и професор Шимиго невини, па изјављује своје жаљење поводом овога догађаја. Игалијански посланик је изјавио, да сматра овај догађај као завршен Незадовољстео холандских ОФицира. Беч, 9. јуна. Из Париза јављају: „Матен“ тврди, да се холандска војна мисија у Драчу обратилај холандској влади са захтевом, да је одмах опозове, пошто је кнез,! не питајући официре, закључио примирје с устаницима.

Ратни бродови пред Драчем. прач, 9. јуна. Овамо су стиглз једна италијанска и једна енглеска крстарица. Албански министар спољних послова. Беч, 10. јуна. „Албанска Кореспонденција“ јавља да је албански кнез Ваљем од Вида поставио Мгхмед беја Конииу за министра спољних послова. Губици владиних трупа. — Наставак борбе. Драч, 9. јума. Приликом последњих сукоба арбанашка жандармерија из^убила Је више од 80 људи. Рањено их је 120 а 14 их је заробљено. Очевидци причају да су устаници убијали рањенике. Вести које је добио холандски командант арбанашких трупа гласе, да су владине трупе које су синоћ долазиле са југа и чијим десним крилом командује мајор Бесим беј и један холандски официр, центрумом Нуредин беј, а левим крилом Беткташ беј, имале сукоб Са устаницима у близини Карамара и /Бушне. Владине трупе у јачини 600 људи, које су заузеле јуче пре подне извесневисове, одбачене су са својих положаја ка ФиЈери где се и сада налазе. Тврди се да су по налогу ко манданта Крона трупе пренесенеу Драч на параброду „Гизели“. Грчко-турски односи. Цариград, 9. јуна. Министар војни и некол.чко начелника тога Министарства ићи ће сутра у инспекцију у вилајет Брусе. Грчке лађе, које су бојећи се компликација престале да врше пловидбу, поново су отпочеле да плове кроз Босфор и да одлазе н долазе пз Црног Мора. Цариград, 10. и '> Јуче је грчки посланик у Цариграду био први пут на Порти /осле грчко-турског сукоба. Тврди се да му ]е велики везир поновио саопттења, која је учинио Шурски посланик у Атини и пррма којима изгледа, да Је за сада урсђено питање о исељавању и да је дефинитивно, у корист Гока ,

плодност

Пошто није био говорљив, она је у њему видела у себе повученог гени;а, чија ће делатност зачудити свет. Њему још није било петнајест година, кад је говорила: „О, то је велики ум!' Само се по разуме, да је она шуш ала Блеза само као неопходног пратиоца, смиреног слугу, чијим ће рукама бити извршене наредбе господзра, који све зна, који све може да захте. Сад је овај јединац био тако леп, тако снажан, тако способан да уздигне кућу, поколебану поступним падањем оца; он ће стећи огромно богаство, то ће бити потпуна победа, о којој је она маштала, коју је она стаквим поносом и себичношћу припремала у току толиких година! Али наиђе на отпор. Блез је са доста колебања пристао пошто је добро увиђао какву му потчињену улогу спремају. Затим после женина порођаја, с појавом првог детета, кћери, он се јуначки одлучи, прихвативши изазивање, решивши се на борбу, као што се не када решио његов отац, при помисли,

да ће и сам имати многочлану породицу. Једно јутро, кад је отишла горе да прими наредбе од младог господара, он сазнаде од саме Констанцнје, да Морис није устајао из постеље, да му она није допустила да устане, пошто целе ноћи није спавао и осећао се ломан. Уосталом, она му није изгледала много узнемирена; то је, вероватно, умор, пошто ту ови млади људи читаву недељу били претрпани послом због великих наруџбина, од којих је у фабрици све оживело. Поврх свега, у очи тога дана Морис је знојав, иеобазриво доста дуго престојао гологлав . у некој шупи, на промаји, за време пробања неке машине. Увече је добио јаку грозницу; одмах су послали по Бутана. Сутрадан, узнемирен брзим напредовањем болести, он захте консилиум; дођоше двојица од његових колега и убрзо се сложише. То је била галопирајућа јехтика особитог инфекционог карактера, као да је болест, нашавши подлогу пуну запаљивим материјалом, букнуга у страшан пожар, претећи да разори све. Бошен није био код куће; он је, по обичају, отишао тббож на цекакав пут. Без обзира на озбиљна лица лекара, који не казиваху сву истину, који штеђаху матер, Констан-

ција, ако је и Јбила узнемирена, ако јо та њена узнемиреност и расла, ипак беше пуна наде, да њен син, овај херој и бог, неопходан за њен власгити опстанак, не може умрети. После два дана он умре на њеним рукама исте ноћи кад је дошао Бошен позват телеграмом. Морисова болест је била, у ствари, само последњи акт распадања ослабеле крви, искварене на самом извору, брз нестанак слабога бића, болешљивог од самога детињства под љуском привидног здравља. Али какав удар за магер, за оца ова смрт која је рушила све њихова наде! Једини син и наследник, индустријски краљ, каквога су они у свом упорном самољубљу хтели да створе, ишчезао је као сен, и кад од њега остаде само празан простор, стварност сурово стаде пред њих у свој својој страхоти. Заједно с родитељима Блез је стојао крај постеље у тренутку кад је Морис умро око два сата по поноћи; он посла телеграм у Шантебле чим уграби први тренутак. Било је девет сати изјутра, кад у дворишту ферме јако пребледела Маријана, потресена извешћем, позва Матеју. — Морис умро1... Боже мој, јединац! Јадни родитељи! Они беху обоје лоражени; дрхтавица

их је ледила. Они су недавно чули о Морисовој болести, и нису мислили да је опасна. — Сад ћу се обући, — рече Матеја, — отпутоваћу возом у десет и четврт. Да отидемо, да му ук&жемо последњу почаст. Како је Маријана була у осмом месецу бременитости, и опа се одлучи да иде. Њој би било веома тешко да не укаже пажњу и учешће ррђацима који су поред осталога, били тако добри према Блезу и његовоЈ малој породици. Најзад, њу је ова катасгрофа дубоко (потресла. Распоређујући посао за тај дан она се задржа, те умало не задоцнише з5' воз. Воз је већ изашао из станице и они т$к ^нда приметише да у истом купеу с њима Теде Лепаријерови и њихов син Антонен. Видећи да они нутују заједно и иразнично одевени, воденичар помисли да одлазе на свадбу, а кад сазнаде да мутују поводом см-рти рођакове, рече: — А, значи баш обратно! Свеједно, ипак путовање је — разонођење. После Матејиних успеха и његовог заузећа просграног имања Лепалијер се поче понашати према Матеји са извесним уважењем. Али ако и ннје могао одрицати добијене резултате, он се и даље тихо подругивао, као очекују-