Трговински гласник

Страна 2.

ТРГОВИНСКИ ГЛАСНИК

Број 126

Ни мотиви уз овај законски про јекат, а тако исто ни скупштинска дебата, не казују нам за што је дошло ово ограничење, — али је сигурно, да је оно дошло на захтев дућанџија у варошима и варошицама. Ови су гледали у сеоским дућанима своје конкуренте, па су тражили, да ти конкуренти буду што даље, те да им тако остане најближа околина. 2. У погледу на артикле, који се у сеоским дућанима могу продава ти налази се ограничење у чл. 4 а, који гласи: „У сеоским дућанима могу се продавати само они еспапи и производи, који су месним и околним житељима од преке потребе, а то су: со, зејтин, дрвено посуђе (не бојадисано), чивит, брусови, гвожђе у полугама, челик, јексери, чивије, сви алати и справе за пољски и кућевни рад од дрвета, од челика и сва ситна гвожђарија, црепуље, грнчарија домаћа, ножеви, виљушке, обућа, сарачлук (израђен у земљи), ужарија, игле, конци, катран, коломаз, писаћи мате-ј ријал, свеће, тамњан, гас за осветљење (петролеј), жигице, дуван по одобрењу управе монопола дувана, сапун и чешљеви“. Сумње нема да су варошке дућанџије имале извесног утицаја и на доношење овога ограничења, али је овде дошао један моменат, на име тежња, да се сузбије потрошња луксузних артикала по селима. Убрзо се показало да су ова ограничења, а нарочиго оно које се односи на артикле који се могу продавати у сеоским дућанима, — мало претерана. Прво су дошли интереси фискуса који су захтевали проширење одредбе члана 4 а. уводећи трошарину на шећер и друге артикле, тадашњи министар финансија желео је, да има од трошарине већи приход, дакле, да се трошарински артикли што више троше. И у том циљу уноси се у закон о трошарини одредба, која дозвољава продају свих трошаринских артикала у сеоским дућанима. Ускоро затим јавља се код нас тежња за подизање индустрије. Држава даје велике повластице домаћим индустријским предузећима. И како се развој индустрије не да ни замислити без потрошње произведених артикала, то Министарство Народне Привреде заснива праксу, да путем специјалних одобрења дозвољава у сеоским дућанима продају свих артикала, произведених у домаћим индустријским предузећима. Ова пракса влада и данас, и ако је, узгред буди речено, противна закону о сеоским дућанима, који Министру Привреде није дао ово право. Отуда и долазе да поједине среске власти изричуказну због продаје ових артикала и

лично разликују од оних које су владале кад је закон о сеоским дућанима донет, — донесу потребне измене и допуне у закону о сеоским дућанима, али тако да они који их буду примењивали не мо рају бити у забуни: шта важи а шта не важи.

ДОГАМЈИ НА БАЛКАНГ (Извештај Српског Пресбиро-а)

Борбе око Драча. Беч, 10 јуна. Из Драча јављају, да су Миридити и Малисори, који су се ску пили у Драчу, одбили да иду противу устаника. Парламентари који поред тих специјалних одобрења, су јуче дошли из Шијака изјавили и с пуним правом, јер та одобре- У> Д а се турска застава више не; ња немају ослонца у закону. ви Ј е на кући кајмакама и да сууПројектант закона о радњама станици много прилагоднији. Док носио се мишљу, да укине чл. 4 а с у још прошлог петка изјављивазакона о сеоским дућанима, и у ли > Д а не ће да преговарају са кнетој намери дошао је чл. 23 зако- зом > сада изјављују да су вољни на о радњама, по„ коме „сваки тр- Д а се покоре кнезу под извесним говац може слободно држати л условима. Ова последња изјава продавати све артикле како дома-.примљена је са неповерењем, јер ће тако и стране производње". се треба бојати да устаницк желе Овом редакцијом укида се да- привидан мир на северу, да би кле дотле постојеће ограничење у могли са успехом оперисаги на југу погледу артикала, који се у сео г Д е °е очекује да избије велика ским дућанима могу продавати. побуна. Можда због тога усганиКад је овај члан дошао пред ии чеће да положе оружје. Скупштину, онда су неки посла- На сутрашњим преговорима уници тражили, да се не укида чл. чествоваће 15 владиних представ4 а закона о сеоским дућанима. ника и 15 устаника. Тадашњи Министар Народне При- Пренк Биб Дода узима сваког вреде изјавио је: да он и нема на- Д ана 16000 днн. плате за својих меру да укине чл. 4 а., — али, 8000 ратника, али владини кругоуслед брзине с којом је сам закон ви сумњају у тај броЈ ратника већ о радњама вотиран, његов чл. 23. држе да Пренк Бид Дода на тај остао је онако како је пројектован. начин вара владу. На тај начин добили смо један ма-ј Беч 10 јуна. ли куриозум: текст чл. 23. закона Добро изветтени кругови доо радњама јасно и несумњиво у- били су извеигтаЈе, да устаници\ кида чл. 4 а закона о сеоским ду- у Шијаку траже равноправност ћанима, али се из скупштинске де- мухамеданске ре^игије као дрбате види да Министар ту намеру жавне религије. Ослобођење од \ није имао. Шта ће бити меродав- порезе за 10 година и ослобође-\ но за онога који примењује закон? ње од војне службе за вите го Да ли оно што је Скуаштина дина. Влада се труди да смањи казала или оно што је хтела ка захтеве устаника. Овде се држи

да је шражењу иримирја од стра-

заши? Не улазећи у овај постављен, не устаника 'циљ да добију вреправни спор, ми са своје стране мена за повећање своЈих снага и изјављујемо жељу: да се, према да- промену позиција с погледом на нашњим приликама, које се при- колону Биб Доде.

Цетиње 10 јуна. Путници, који овамо приспеше из Скадра, јављаЈу да јр. ју. че гувернер скадарски добио из Драча телеграм, у коме му се саопштава, да )е кнез Вид напустио своју престоницу. Гувернер је, како путници причају , садржину телеграма саопштио страним консулима у Скадру. Усташи су ушли у Драч. Беч, 10. јуна. „Арбанише Коресподенц“ има вест из Авлоне, да је главни уредник арбанашког листа „Попули“, Саид Кемал, који је као добровољац био у редовима владинихтрупа приликом наступања ка ЈЂушми тешко рањен у борби са устаницима. Црач, )0. јуна. И ако је примирје, устаници су јуче око 11 с. вече отворили јаку ватру противу позиција владиних трупа. И аргиљерија је ступила у акцију. После пола сата борба је престала. Црач, 10. јуна Прошле ноћи и данашњег дана није се ништа десило. Јутрос су примећени велики облаци дчма далеко на северу од Драча, Цоцније се сазнало да је Пренк Биб Дода при овоме наступању попалио неколико села. Неки веле да се чула и топовска паљба. Примирје је продужено до утор ника 10. јуна. Борбе у унутрашњости Албаније. Црач, 10. јуна. Извештаји који су јуче дошли са југа гласе: да су устаници потукли владине трупе крај реке Семани, и ду су успели да се дочепају једног топа и једне митраљезе Посланик Албаније у Бееграду. Беч, 10. јуна. „Албанска Кореспонденција" има вест из Драча да је кнез Виљем наименовао Фазил пашу, бившег турског генерала и рођака Есад паше, за генералног консула Албаније у Београду.

плодност роман од Емила ЗсУ.е 121 А сав остатак времена данас био ми је заузет. Али, и ако је црквена служба морала почети у једанаест, ја сам не колебајући се, наредила да ме довезу овде пре одласка у цркву; разуме се, горе сам отишла сама, кћери Ме чекају у колима. Мало ћемо закаснити на свадбу... Видићете јадне родитеље у испражњеној кући, крај тела, које је врло лепо намештено на кревету. То срце пара. Матеја зачуђено гледаше у њу: она се није изменила, није старела, као да је усахла на огњу свога непромишљеног живота. Њему је била позната потпуна неслога, што је владала у овој породици, он је слушао о томе, сусретајући се посломс разним људима. Сеген је сад отворено живео код Норе, бивше васпитачице своје деце, која је пристала да јој он купи намештај за одвојен стан, кад је већ миран живот учетворо на авепиу д' Антен поремећен. Он је чак и Матеју позваоустан своје љубавнице да с њим потпише уговор о продаји остатка земљеу Шантеблеу. Откад је Гастон ступио у Лицеј, код Валентине су остале само кћери у пространој и раскошној кући, над којом је већ лебдело неизбежно, поступно разорење. — Желела бих да Гастона пусте за пратњу, — настави она, — пошто не зпам хоће ли тога дана отац бити у Паризу... Наш пријатељ Сантер такође! одлази сутра на извесно време... Ах, не одлазе само мртви; то је страшној колико се и живих удаљују и ишче -1 завзју! Зар није? Живот је врло жалосна ствар! Преко лица јој пређе лак дрхтај; она 1 се бојала раскида, који је већ неколико месеци предвиђала, запажујући умешне методе, с помоћу којих је Сантер хтео да је припреми за тај раскид, али немЈгући погодити давно ковани план, последњу творевину романсијерову. С побожним гестом лицемера она додајв: — Сви смо ми под божјом влашћу. Маријана, осмејући се двема девојчицама, које као и пређе ћутке и непомично сеђаху у колима, похита да разговору да други правар. — Како су оне порасле и пролепш^ле се! Ваша Андреја је дивна! Ко-

лико година је Лиси? Њој је већ време још од јуче изјутра није видела господа се уда. дина, пгшто је све време остајао горе — О, само да вас не чује, јер ће се крај мртваца. И госпођа је такође тамо одмах расплакати! Њој је седамнаеста још од самога јутра и чак је наредила али, по њеној памети, није јој више да јој се дете око дванаест сати, кад од дванаест. Хоћете ли ми веровати, треба да га подоји, однесе горе, како јутрос је ридала нехотећи да иде на не би изгубила ни тренутка. Маријана

свадбу, говорећи, да ће се разболети, ако отиде. Она непрестано машта о манастиру. Мораћу се на нешто одлучити... Андреји је само тринаест година, и она је много више женско. Али она је глупа као овца. Ја се покаткад осећам као болесна. толико ме љути њена мирмоћа. Најзад она седе у кола и, стежући већ руку Маријани, опази, да је ова бременита. — Ах, ја, сам просто изгубила главу. Нисам вас питала за ваше здравље! Осми месец, је ли тако?Тоће вам бити једанаесто дате. Страшно, страшно! Али што, кад вам све иде добро.. Ах ти бедни људи, које ће те сад видети горе! Сад ће им бити празна кућа! Кад се кола удаљише, Матеја и Маријама одлучише да прво сврате у Блезов стан можда ће им деца саопштити нешто што би било потребно. Али не затекоше код куће ни Блеза ни Шарлоту. Нађоше само дадиљу, која Јје чувала малу Берту. Дадиља

се зач>ди и стаде запиткивати. — Госпођа је понела апарат, —објасни дојнља. — Фотографисаће, ваљда, јадног младнћа који је умро. Срце се стеже Матеји и Мзрнјани при пролазу преко фабричина дворишта, где владаше мртва тишина, која беше заменила у овом царству радаобичан шум и грохот. Смрт је прошла и сва ова узаврела делатност ненадно се зауставила, машине се охладиле и умукле, радионице празне и занемеле. Нигде ни звука, ни најслабијег даха, паре, који је био животно дисање ове зграде. Господар је умро. умрла је с њим и она фабрика. Њима би још теже, кад уђоше у кућу, па не сретоше ни живе душе; на степеницама, у галерији пладаше мучно ћутање, горе беху сва врага отворена, као у кући У којој се дуго није обитавало. У предсобљу не нађоша ни једног слугу. Сам салон чинио им се празаи, полумрачаи; муселинске ззвесе беху слуштене, фотеље лоређане у полукруг, као у дане