Трговински гласник
Број 127.
ТРГОВИНСКИ ГЛАСНИК
Страна 3
стави свој марш против муслимана! нашло за сходно да се ти људи орукод Драча. , жају и употребе за одбрану Драча. Све приче о верности муслимана из Парламентари су се сви вратили у
горње Албаније принцу виду и Влади, само су бајке, јер као што се види, верски антагонизам захватио је и њих.
Драч и разговарали са кнезом и вла-
Додатак мора постићи леп утисак, јер Не иначе отићи просто у корпу за
(«)
РЕКЛАМА У ТРГ08ИНИ. — Бранко Ивезић, Берлин —
да бн могао своје инсерате правилно који је чисто, на лепој хартији штамкомбиновати и увек израдити јасан пан, са каквом сликом и јасним слоплан за њих. \ вима! Слова се разликују по величини и Не треба штедети на хартији. Не
по врсти. Имамо: Номпарел. Петит. Гармонд. Цицеро.
Нарочито је важно, колико се примерака стварно продаје. Велика је разлика између листа са 5000 и 15000 читалаца, хартију. Нека читалац сам себи пред(купаца). Невоља је што издавачи стави: Уз лисг добије он и додатак, на Дом, али изле Д а ДЗ ее ннје ништа по- листова намерно избегавају тачне циф- рђавом папиру, ситним нејасним слови. стигло. Између осталих захтева, зма се ре. Мора се бити обазрив. Број штам- ма штампан текст - то ће он желећи Ова новост ]е дакле, по моме миш да побуњепици траже да буду ослобо- паних и број продатих различан је. 1 да избегне сваки узалудан труд, прољењу, једна од најопаснијих од како ђени од војничке службе и од плаћа- Сваки трговац који чешће оглашује сто згужвати додатак и бацити’ га у постоји овај, рецимо, грађански рат у| ње порезе за десетгодина. О уклања- мора се потруднти да упозна добро страну. Чак неће желети ни име фирАлбзнији. : њу кнеза Вида са престола не говори врсте слова и линија из којих се ин- ме да види. А откуда то?.. То је последица не-ј се, али се мисли да је и то један услов серат слаже Ово је нарочито потребно Како је друга слика са додатком савесног поступања и држања албан- побуњеника. " ске владе и бечке камариле, која поменуту владу држи у својим рукама. Потраје ли овако, кнез Вид навући ће против себе, не само муслимане који опседају Драч, него и остале из целе Албаније. Можда ће после имати и рротив себе и саме Миридите и Малисоре, који ће на послетку схватати у какву их је незгоду и ружну улогу кнез увукао. Њему ће остати само једна мала група официра а и драчких варошана, који су се око њега скупили али који му неће моћи помоћи. Још једна сензација вреди да се забележи: Ових дана ухапшен је, због велеиздаје Муфтија, епископ дебарски — једна карактеркстична и импозантна муслиманска личност и од великог утицаја. У исто време ухапшени су, такође због велеиздаје, два Турчииз, Имес Ефенди и Хаџи Сулејман; претресајући њихове куће жандарми су нашли три сандука муниције и неке компромитујуће документе. Не зна се већ какви су то компромитујући документи у Албанији. Ето тако ствари иду у Албанији; место на боље иду на горе и све се ви-
Терција. Текст И Т. Д.
треб), разуме се, луксуз изводити. Додатак није књига, његов је живот кратка века. Ако је могуће, треба употребити и добру илустрацију. Слика каже често више но много речи. Нешто о тексту: Додатак има доста простора, ипак не сме се бити глагољив. Читалац нема увек толико времена, колико би то трговац желео. Са тим
Хумористичких листова имамо и из-| разили смО своје мишљење о њима. На страни они су ванредно корисни огласни органи. У листовима за женски свет долазе искључиво инсерати о роби, коју тајј свет троши. Спортским листовима давати инсерате о справама, оделу, уџбе- Најбоље је из једне штампарије наницима спорта, медецинским средстви-! бавити преглед слова и детаљно га ма и др. проучити. Такође и линије. Из прегледа недостатком в Р ем ена мора рачунати трЧетврга група су стручни листови слова приметиће инсерент на први по- говац - Због тз.а , реба рећиштојепоПошто, у колико је писцу познато, глед да се слова разликују само по ве- н0 к Р а ‘ ко и јасно. ппа иињ т аип и личини и формивећи по јасноћи Има Д одатак м °ра бити прегледан. Читалац слова која су тешка за чигање, њих т Р е б д да м°же одмах да нађе оно што треба избегавати. Инсерент мора обра- хо ^ е ’ не чита Ј>^ и непогребно. Споредтити пажњу па ову разлику, јер прети не с,ва Р и м0 Р а ЈУ се избегавати. опасност да оглас, сложен из нејасних Ј език > као и У ннсер<тга, треба да слова, пошто је тежак за читање, о- ®У де П0ТП У И0 чист, граматички. стаје без икаква успеха. Нарочито треба пазити да се олакКод великих слова треба пазити, да ша читаоц У да може п0 РУЏбину лако следећи ред не буде прибијен уз ред И ' ,В Р ШИТИ - са удобношћу људи равеликих слова, већ да се остави шири ч У на ’ спек У ли ш е добро. празан простор Добн > е ли читалац У 3 лист какав до ' датак, који успе да скрене пажњу читаочеву на се, то ће можда ипак ко-
многострана као што би требало да је, а излагање о њој захтева врло много простора, то одлажемо за боље прилике да изнесемо своја мишљења. После овог општег кратког прегледа изнећемо на шта мора инсерент обратити нарочиту пажњу. Ни у ком случају не треба приступити инсерирању пре но што се прибаве што је могуће тачнији податци о - , следећим по]единостима: ше заплићу, благодарећи неумешности Ј владе и сплеткама извесних агената. >• Правац листа. 2. Како је лист распрострањен (у БеАустрија оружа Цигане. ограду, варошима, варошицама селима). „Кориере дела Сера“ у извешта- 3. Колико се примерака штампа, коју из Драча, од свог нарочитог и- лико продаје. засланика доноси, да је јуче из јед- 4. Цена огласа. не лађе аустријског „Лојда" истова- 5. Колики је проценатза поновљене рено преко пет стотина пушака аустриј- огласе. ских. које су подељене — шта мисли- 6. Кол друштвеном слоју припада те коме? — Циганима. У предграђу већина читалаца. Драча има једна циганска мала од не- Треба знати да се број примерака колико десетина домова. То су бедни једног листа нагло може променити. Цигани, који радећи и просећи, а више нарочито у погледу опадања. Такође просећи, животаре и исхрањују своје рђавом сарадњом један лист може голишане. Ти људи по по сата дрхте променити средину читалаца. Ко са више листова ради треба да
Сваки је лист више или мање упућен да одржава везу са трговачким светом. Сваки се издавач стара, у свом сопственом интересу, да број инсерата повећа.То је важно да инсерент зна и да практично користи. Додатак уз лист. Ко има публици много да каже, коме је недовољан инсерат, тај можеприбећи засебном додатку уз лист. Како треба да изгледа тај додатак? Код инсерата за рђав слог бива издавач крив, код додатака, пак, сноси одговорност сам трговац. Додатак мора учинити особит и леп утисак. Ко мисли да ма каква била хартија може
кад чују један пуцањ топа, а кад виде какву оружану чету беже главом без установи нарочиту карту на којој ће обзира, готови да у море скачу да не би бележити све податке, све промене бити добра за додатак, тај се јако пали побуњеницима у руке. И сад се једног листа. вз Р а -
модитет читаочев утицати да поруџбина изостане. Ко ће још да тражи хартију, мастило, перо, коверат, марку! Читалац би и желео да поручи, алиудобност не жели реметити. — Наставиће се —
ДНЕ8НЕ ВЕСТИ.
Краљ у бањи. Њ. В. Краљ Петар отпутовао је 1! ов. м. у један сат по подне, у Врањску Бању. Њ. В. Краљ и Њ. Краљ Височанство Престолонаследник Александар, дошли су на станицу у 12 сати и 55 минути по подне. На станици су дочекали Његово
блискост. У току многих месеца негде на дну њене душе спавала јс нејасна слутња ненадно претзорена у страховиту стварност. Њој намзх постадоше јасни они неодређени шапати неизвесност, онај дрхат што ју је обузимао, она полусвесна жалост, што она нема и друго дете. Претња је оства. ена, неумољива судбина је захтела, да овај јединац, — понос и нада породици овај будући цар и властелин, с којим је она мислила делити царсгво, —I судбина је захтела, да он буде однет; као увео лист. То је био слом свегаЈ и она сама је падала у провалију. За њу је било најстрашније, што није могла плакати; бесна љутња сагоревала је у њој сузе, док је као добра мати каква је она била увек, необично па тила због изгубљенене наде на материнство, а ха патња је сад још увећана губитком сина. Она приђе Шарлоти, стаде иза ње и посматраше изнемогли профил свога умрлог сина, окружен цвећем. Али ни сад суза није била. Она лагано одмераваше погледом кревет, старајући се да у памети учврсти болну слику, у пијајући је очима, затим је прелазила погледом на хартију, да види шта ће јој остати од овог обожаваног детеза, неколико цртица писаљком, — пошто
јој га сутра земља огме за навек. Осетивши је иза себе, Шарлота уздрхта, подижући главу. Би јој веома мучно, али не рече ни речи Затим се оне само погледаше. Матери се срце стеже кад у овој погребној околини, пред смрћу сагледа пред собом ово нежно, здраво лице, које се јављало као младе небесно светлиле будућности,уоквирено ореолом танке златасте косе. Али баш у том тренутку Констанцијино срце згодн нова мука: она јасно чу шапатом и полугласно изговорене речи, које допираху из суседне собе. Она је непомично стојала иза Шарлоте, која се беше опет удубила у посао. Она напрегну то ослушкивање, још не улазећи у салон, и ако је опазила Маријану и госпођу Анжелен, које су седеле код отвореиих врата, у самим борама тешке завесе на вратима. — Ах, — говораше госпођа Анжелен, јадна мати као да је предосећала, приметила сам њен немир, кад самјој причала своју жалосну историју... Та за мене је већ све свршено. А сад је дошла смрт, и сад је и за њу свршено све. Настаде ћутање. Затим осећајући потребу да говори, настави тихо. — А ви, ви очекујете кроз месец
дана?.. То је једанаесто, и да нису била два побацаја, имали бисте тринаесторо... Једанаесторо деце је непаран број, ви ћете доћи и до дванаестог. Она је заборавила да је суседној собн покојник, њене се усне осмехиваху. као да је њена притајена завист обезоружава Маријанином плодношћу Али Маријана похита да протестује. — О, не, сад је доста! Ја мислим да до дванаесгог неће доћи. Замислите, да ми је већ четрдесет прва година. Време је стати, моја јеулога свршена. Сад нек се рађају деца мојим синовима и кћерима! Констанција уздрхта од наступа љутње, која беше исушила њене сузе. Попреко цогледа ову матер десеторо живе деце, која очекује и једанаесто, раширених бедара од скривеног у себи живог бића, које је донела у овај дом смрти. Она виде њу младом, свежом, радосном, здравом, пуном бесконачних нада. И сад, кад је она губила свога једница, ова драга жена седи овде на два корака од самртничког одра, као каква богиња плодности, из чијих се недара лије бескрајан живот. — Ви заборављате, — додаде Маријана, — да сам ја већ баба... Ето видите! То значи, да сам ја већ сазрела за оставку!
И она показа госпођи Анжелен дадиљу своје снахе Шарлоте, која вршећи нередбу, беше донела малу Берту да се подоји, како госпођа не би морала силазити низа степенице. Дадиља беше стала на вратима, не одлучујући се да уђе у с бу где је мртвац. Али дете, весело и обрадовано новом околином, замаха пуначким ручицама и засмеја се тихо, али Шарлога чу похита да устане, тихо прође салона и однесе дете у суседну собу, где је могла да га подоји. — Красно детенце! — прошапута госпођа Аржелен. — Ова мала бића су као кита цвећа. Она уносе свежину и светлост свуда где уђу. Констанцију засу неочекивана светлоср. У овом полумраку, у којем светљуцаху воштане свеће, у ваздуху тешком од мириса ружа, детеуђе и унесе пролећну свежу и светлу струју наде на дуг живот. Ово беше удвојена свечаност плодних матера, ово беше дете властита детета, Маријана беше васкрсла у својој унуци. Баба се осмехиваше овоме новом изданку; то јој даваше нову лепоту, нову славу; живот , који је она давала својој деци, биће продужен у бескрајност.Наставиће се.