Трговински гласник

/редништво Хоо Ииха*лова бр. « ТЕЛЕФОН 380 цена је огласимд: «?винл I сч. и 1 ступцл 0’15 1 ин. чла огласи ло погодбв ^плаЂена писма не примају се СДАН ВР01 10 пд.

0РГ8Н БЕОГРВДОКЕ ТРГОВВЧКЕ ОМЛОДННО

НЗМЗИ СВАКИ ДАН СЕМ П9МЕДЕ0НИНА И ДА! Л ПО ПРАЗНИНУ стал ад среију: ЦРНУ ГОРУ И БУГАРСКУ А ГОДИВУ дин. 24. А.А АУСТРО-УЈАРСКУ КРУНА ао ЈА остлле НРМЛ.К фр. 30. РуНоЖЕ СВ не ВЈШ1Ј 1ЕДАН БР0Ј1О п а .

'РОЈ 135 .

БЕОГРАД, НЕДЕЉА, 22. ЈУНА 1914. ГОД.

ГОДИНА XXIV.

ИЗБОРНИ ПОКРЕТ.

У изборној кампањи јавио се један нови чинилац. То је заједница три опозиционе странке, доскорашње скупштинске мањине, закључена међу њима за изборну акцију. Суштина је те заједнице узајамно помагање на изборима. То узаја-ј мно помагање има два облика: уј састављању заједничких кандидатских листа и у помагању листе једне странке гласачима из друге странке. Све ово има да буде у-ј зајамно, тако. да свака помоћ ука-| зана једној странци, у ком било изборном округу или месту, има дај буде равним начином враћена од' помогнуте странке другој, на дру-, гом ком изборном месту или округу. Према рачунској страни нашег изборног система, ова је изборна заједница три странке ипак од неког извесног значења. То се значење састоји у спасавању „остатака“ у броју гласача при одређивању количника. Док су н. пр. три остатка са листа три алиране странке, док су оперисале свака за се, обично за њих пропадали и ишли већини у прилог, сада, — када су гласови груписани — ти остаци могу дати један, па кад и два „количника", и толико посланика сједињеној листи. Са толико би и дотична заједничка листа изашла јача у ресултату, а тачно за толи ко би листа евентуалне већине била у штети. То је главни рачунски моменат постигнуте заједнице. Досадашња опозиција непрестано је наглашавала, како је она на последњим изборма. имала укупно више гла сача, а мање посланика, но досадашња већина. Сад се хоће тај губитак да спречи умањењем листа, а тиме и умањењем остатака, са изгледом на увећање броја посланика. Дакле, заједница опозиционих странака има доиста смисла, уколико ови, а често и не мали остаци, долазе у питање. Али главна бројна снага оперативних странака овим није ни ослабљена за једне, ни повећана за друге. Они ће се и овога пута мерити том стварном бројном јачином, при чему је досадашња већина скуп-| штинска била свакојако најјача странка. Она ће се и овога пута вероватно, показати као посебице најјача; алиса том незгодном ситуацијом, што ће овога пута имати као противника три странке у заједници, док их је досада има ла као иротивнике посебно. То мења знатно међусобни положај и чини могућим донекле другојачије изборне ресултате, од досадашњих. Комбинације се могу правити само на основу бивших изборних ресултата, али се тиме не може са апсолутном тачношћу предвидети ресулгати избора, који. ће бити 1. августа о. г. Ту нису искључена разна изненађења. Јер ове изборе пратетолики многи и нови знаци, да

се они, по расположењу окрача, одсудно разликују од досадашњих Заједница странака је и моменат од политичког значаја, и ако пролазан. А пролазан је, по нашем мишљењу, стога, што су ове исте сада удружене странке, у једном одсудном моменту, као што је било недавно образовање владе, показале толико међусобне противности, да се нису могле спојити ни по тако велику цену, То је један врло озбиљан знак за будућу политичку прогнозу. Јер сложити се да се нешго сруши, јесте у политици догађај од сасвим другог значења, носложити се да се нешто створи. Ово друго хоће увиђавности, стрпљења сталног узајамног попуштања и онда се да нештотрајно створити ји одржати. Оно прво јесте дело једног момента, једно кратко удружено напрезање снаге, које престаје у трену.тку, чим се обори оно, ка што је та удружена снага била концентрисана. Могу удружене странке чак и успети, да снизе бројну величину и моћ садашње већине. То није ван могућности; али после те евентуалне победе, доћиће одмах подвојеност. Јер кад се опозиционе странке нису могле сложити да образују владу за изборе, оне се са много мање успеха могу сложити у влади, после избора. На то као да сада нико и не мисли. Сад је на реду само обарање. Тек после би дошло стварање. А ми смо капред видели колико је то једно од другог различно. И ова заједница, која је свр шен чин, и ресултати изборни,: који тек треба да се јаве, нису,| дакле, већ тим самим и унапред; од значаја по будући облик вла-] де. Са свршеним изборима свр-| шава се и заједница. Изборни ресултати биће нове полазне тачке за нове комбинације и компроми- ј се, али онда у погледу владе. Од тог гренутка настаће права практична политика. Ови будући компромиси можда] се морају још сад узети као једиа] нужносг; јер, ако садашња већина не успе да одржи своју досадашњу супремацију наспрам свих осталих странака, онда су коалиционе владе неизбежно на редуАли ко ће с ким, после избора, ући у заједницу, то јесада потпуна загонетка, и у многом ће за висити од положаја, који буду; задобиле две сада бројно најјаче странке. И ко зна: да се после свршених избора, не иађемо пред фактом, да су се пријатељи за време избора прс-творили у непомирљиве противнике, а противници на изборима да се не јаве као — савезници у влади. Но, констатујући за овај мах и са своје стране нову појаву, оличену у створеној изборној заједници три опозиционе странке најбоље ћемо учинити да ту и станемо и — сачекамо изборне ресултате. Изборни покрет биће силан и јак, јер је много што

шта у питању и зависно од! То би нарочито повољно дејствоисхода избора. Ти магловити из- вало сада у кризи, која постоји код гледи, по свој прилици су и на-ј нас, кад су магацини пуни робе гнали дојучерашње противнике уј а потрошачи се устежу са поруџби-

заједницу.

□

ВОЈНЕ НАБАВКЕ.

нама. Држава нарочито сада има за дужност да нашој привреди, давањем ових војних набавки, помогне да што лакше преброди ову кризу, у којој се сада налази. Упућујемо ове редове на адресу Пре кратког времена вотиран јеј краљевске владе и надамо се да кредит министру војном у суми од! ће они наћи одзива. Ми се тако122 милиона динара за војне на-јђе надамо да се неће поновити бавке, ради наоружања и спреме! примери са војним набавкама за наше војске. Треба допунити оно време прошлих ратова, о којима су штоје за време ратова упропашће-ј продрле у јавност ствари, које не но и уништено а у истој мери тре-ј осветљују у најлепшој боји нашу ба војну спрему извести на новој!војну администрацију. Али данас основици, имајући у виду проши-јсу друге прилике, тако да се може рење територије ч нове задатке! веровати да ће наши економски који нас очекују. Влада није у интереси наћи више заштите код исто време нашла и финансијску меродавних фактора, него што је ]подлогу за извршење овог креди- то можда било могуће раније. Кроз

неколико дана, како смо извештени, биће донета одлука о томе и желети је да она буде толико исто у интересу државних интереса, колико и у интересу наше привреде. ПИСМО ТЕМАЧКЕ. — Од нашег сталног дописника —

тч. Набавке ће се извршити у току од две године и плаћати боновима са 5 од сто интереса. Влада је нашла да јој није данас повољно да закључује зајам ради ових потреба, па је питање о зајму одложила за две године, рачунајући са пуно разлога да ће утомевре мену успети да закључи зајам и исплати бонове. Нас сада интересује економска Баварска је богата у водама, а страна овога питања. Са 122 ми- сиромашна у мајданима угљена, лиона биће повећан наш државни те је и питање о производњи бедуг и за толико ће сразмерно би- лог угља, односно о искоришћати већи наш ануитет. Политичке вању водене снаге, од битне важприлике у којима се налазимо за-, ности по баварску индустрију. хтевале су ове нове издатке и о Ово питање које је код нас поњима се не може ни дискутовати, ма како биле тешке за наш буџет и за народну економску снагу. Али баш то што су ови издаци дошли као императивна потреба, налаже дужност влади, а на првом , месту министарству војном да при- Павловића, техничара у Минхену, ликом ових набавака води рачуна] заинтересовати читаоце овог листа, о нашим економским интересима и допринети, да се шири кругоколико је то више могућно. ви у Србији упознају са том геНаш је привредни интерес у томе,] мом. да се, што више може, набавакл из-, „По историјском предању, дативрши у земљи и да тако при-ј ра почетак искоришћавања водене вреду нашу помогнемо бар у не-јснаге, још од најстаријих времена. коликб за терете, које јој овим Стари Римљани употребљавали су ванредним кредитом стављамо. Ово| је за речне воденице, али се то је у толико лакше извести што су! доцније напустило. Тек од VIII I те набавке, које се у земљи могу’ века подизање воденица узимало 1учинити, врло огранпчене. Од це- је све већег маха, а у XVIII појлокупног кредита од 122 милиона! чела се нскоришћавати водена иа потребе економског одељења снага и за друге цељи. Н. Грасер (обућа, одећа, храна, и др.) долази! тврди, да је већ 1737 г. постојала ^око 22 милиона. Ако се на страни! једна стругара у Аугсбургу, коју ]морају набавити муниција, топовијје кретала водена снага. При поитд., што се у земљи не може про ] дизању таквих предузећа, људи

кренуо г. проф. Ђока Станојевић, не наилази код нас на разумевање које заслужује, ваљда зато, што је Србија богатија у угљену од Баварске, али ипак зато држимо, да ће ниже предавање Александра

извести и што чини замашну суму од 100 милиона, у земљн можемо задржати бар ових 22 милиона за потребе, које можемо сами радити. Не треба ни говорити колико би повољно утицало на нашу привреду, кад би се о томе привредном интересу водило довољно рачуна. Неколико милиона би отишли на радничке наднице, од чега би један добар део припао држави у виду непосредних а још више посредних пореза (монополи, трошарина, царина). Жељезнице би имале више посла око преноса сировина, материјала и др.; царински приходи од увоза сировина, и др.

су се управљалк ирема искуству, без научног сазпања. У историји развића ове индустрије бележене су ове три фазе: а) употреба водене снаге као припомагач или замена човечјег или животињског рада; б) употреба водене сћаге у времену парне машине и в) њена употреба у времену електрицитета. Тек од кад је водена снага, у вид^ електричне енергије, ушла као покретна сила у индустријски саобраћај' од тада је и питање о њеној експоатацији, постало од великог економског значаја. У земљама које је природа маћијски обдарила црним дијамантима, како