Трговински гласник

Стр^ка 2.

ТРГОВИНСКИ ГЛАСНИК

Број 135

се за угљен каже, осећале су се| рђаве последице по индустрију. Гада се благодарећи проналазачком човековом духу, показа у планинским језерима и рекама спас. До-, тле су ове воде служиле својом природном лепотом само за уживање, одједном се увиде, да се! у тим рекама скрива благо, које може богато да накнади оскуди-! цу у угљену, а то благо је воде-ј на снага. Ако посматрамо географски и геолошки положај Швај царске, Норвешке, Канаде, Бавар-! ске, а и многе крајеве СрбиЈе ,! видећемо, да су главни услови за' цветање индустрије пловне реке, и прикључење њихово на главкуј европску речну мрежу, врло сла-ј бо, да те земље немају ни при-| ближно толико угљених рудника. колико би им требало, да подмире своју потребу. Изгледа, да их је природа баш зато, богато обдарила с друге стране благом, које сг налази у воденој снази,| т. ј, обдарила тако званим „белим угљем“. Стога је мисао о искоришћавању тога блага заинтересовала ширу јавност, па како се данас у свима културним земљама при даје велики значај механичном раду у економном животу, то је и водена снага постала предмет особите пажње. Поред великог утицаја који чини водена снага на индустрију, појавила се н брига, да ће при даљој, потрошњи угља у овом • степену као данас, ускоро доћи време када ће се сви угљени мајдани потпуно исцрпсти. У Енглеској је једна државна комисија на основу тачног испитивања израчунала, да ће сви енглески рудници каменог угља (а то су највећи светски рудници) у року од 400 година, бити потпуно исцрпљени. Не да се; ни замислити, до каквог би страшног економног „краха“ дошло, кад би нестало угља. Стога се морају још за рана наћи средства, која би га замењивала. Воденај снага пак, показала се већ сад! као одличан заменик парне снагеј за чије је произвођење, угаљ не ј обично по ребан. То је учинило, да се јачом енергијом приступилој подизању водене снаге, и култур-ј не државе старају се, да се сву !

да, где она може да замени парну снагу, примењује, па ма то и не било увек рентабилније. Томе| треба захвалити, што електризирање жељезница, узима све већег маха. Развијању експлоатације водене снаге, доприноси у великој мери и социјално — политичка мисао, | нарочито у државама европског ј континента. Мала инд}стријска предузећа, треба набавком јефтине покретне снаге, да издрже конкуренцију од великих. Тиме се постизава децентрализација индустрије, штсг је од великог значаја за наш еко-ј номни живот. То су све узроци, који су до-ј принели, да се у културним др- 1 жавама, почео високо ценити зна- ; чај водене снаге за економски, ај нарочито за индустријски, живот народни, уједно и проЈчавати начин употребе и експлоатације овог природног блага. Па колико је то народно благо, и какву вредност представља оно у једној држави? (Наставиће се).

7. Чување семена до употреба. же лишће, а за време пете пери Испитано семе меће се, као што! оде мећ У се и еле гранчице, које је речено, у ситно избушене ку-!Р аст У на окргсаним дудовима. Једтије или крпе од ретког платна и! гранчица обично је дугачка до употребе чува на ладном су-Г>п 80 см. и има 5 6 побочних вом месту. Главно је да семе ласта Р и ћа са по 6 12 листа. мора пробавити нековреме на 0°| Х Р ањење буба на овзј начин не С. или — 0° С.. иначе неће С е' т Р ажи много Р адне снаге - већ на моћи испитаги. Хладноћа од 5° па1 П Р 0ТИВ невероватно мање но у стаи 15° С. није шкодљива, али ве-ј Р им с Р анинама - Р ап У на с е да је ћа не треба да буде. Собе у ко-! сасвим Д° вољн ° пет радних снајима се чува семе не смеју бити из-! га . 33 х Р ањење најмање десет куложене јужним ветровима, нитп| ти Ј а семена од по 25 грама тежине.

За време пете периоде пошто се мпого лишћа уноси у локал и троши и пошто се развија велика влага, практикује се уношење негашеног креча а на случај сувишне влаге и сејање истог по лесама на које ће се мећати бубе после пресвлачења. За завијање буба упо-

1 НОВД

( 3 )

смеју биги влажне; ради упијања влаге, у њима се оставља негашени креч. Семе се чува од мишева. 8. Г ајење буба. Пре почетка гајења буба већина одгајивача врши дезинфекцију соба ^ — ј стелажа и леса. Собе се у већини' т ребљавају се гране од дрвета звакрече и сумпоришу, а лесе и сте- ног П парнар“, које припада фамилажи премазују раствором кречај лији кверкуса-, али је закржљало и плавог камена. За прање сте-Ј и Р асте као џбун као и грање од лажа, који су махом покретни и „Греуша" а извесна метлица звана згодни за избацивање по употреби свиларска (у Прилипској околини) и који имају по 3—4 спрата, упо- која је врло добра. требљавају се чамове летве из о-! Чишћење мехурака пре продаје ближњих шума, које се на ђевђе- врше на нарочитој врло простој лиској пијаци доносе. Стелажи су| нап Р а ви „Маћини“, који се посао обучно дугачкн према простору и помоћу исте веома брзо и лако широкн до 2 метра тако, да се! врши. Мехурци за продају не од-

6. Коширола уволсеног семена из других држава. За вршење ове контроле одре ђиване су биле комисије. Рад је вршен у Солуну Испитивање семена вршено је овако: Пошто се испитивањем самога семена не може болест констатовати, то је комисија од свакога домазлука увезеног семена узимала' по пет кутија и ове остављала наЈ температури 0° С. да стоји по ме-ј I сец дана. За тим их одатле вадила и у подесној соби, на одређеној температури испиљавала бубе, па ове микроскоиирала и одређивала проценат нездравих, које је спаљивала. Семе са стране обично се доно-ј сило месеца августа, септембра и! октобра. Семенари пак испитивање — Ј микроскопирање, почињу августа! и врше преко целе зиме.

на сваком од њих могу ставитп по две тршчане лесе од метра ширине и да се с једне стране храни једна леса а с друге^гране друга. Лесе се праве од трске која се добија из Арџанског Језера (на 3—4 часа од Ђевђелије). а тако исто и са ”

вајају се у класе, већ се само издвоји шкарт — „чипа“ а остало иде све заједно. Чипа се продаје по 0 30 до 0 60 дин. килограм. (Наставиће се)

од 1зевћели]е). а тако',, . обала Дорјанског језера.1 ИЗВбШТЗЈ 0 СТЗЊУ Л8ТИН8 <ј ОСЛЛбО-

г - Г Ј Ј г Израдом леса баве се многи меш гани и лесу од метра ширине и дво метра дужине продају по 0.40| —0.70 дин. Једна леса може служи 5—6 годииа. Пилење семена изводи се као у старим границама. Одржавање пптребне температуре у локалу врши се махом загревањем мангалима са дрвеним угљем, претходно распаљеним на пољу и ложењем ватре уФџациш, а врло мало ложењем пећи.

ђеним н присаједшнш областима Краљ. СрбиЈе за месец т\ т. год. (Извештај Пољопривредног инспектора Мин. Народне Привредо у Скопљу). Изузевши округ брегалнички и срез кратовски у округу кумановском, кроз цео месец мај било је добрих и честих киша. Те су кише у неколико поправиле изгледе на жетву у оним окрузима ју-

иилсгосм 11С1Ш. ј**~**'*'—**“ Ј Ј ~ '-"ГЈ - *Ј Кад се бубице пресвуку и поч гоисточно од Шаре и Скопске Црне ну милети, онда се преко њихЈ Горе, који су у прошлим месецима трмећу дудове гранчице са лишћемЈ пели од суше. на које бубе прелазе и по том се При свем том, сви се страни усеви гранчица преносе на чисте. лесе.Ј нису поправили. Пшенице услед заВећина одгајивача за храну бубајстоја у вегетацији за времесуше остале све до почетка пете периоде кри-!су и даље слабе и даће принос испод

У преводу од Мил. И. Ђуннића. !* — м VII. О кривичним одредбама. Казниће се новчаном казном од 100 до 1000 лира сваки онај, који уђе у коју од краЉевских берза, и ако му је забрањен приступ на берзама или ако је искључен из берзе. Сваки онај који врши послове посредника на берзи а није уписан у нарочити списак, о коме смо раније говорили, казннће се новчаном казном од 500 до 1.500 лира. Уписани посредници, којиводетрго вину са оном врстом предмета, на које се њихово посредништво односи, или они уписани посредници, који издају дужницима признанице на целу суму и ако су они исплатили само један део свога дуга, кад то није поменуто _ тим празнаницама казниће сеновчаном казном од 1000 до 3000 лира и забра ниће им се упражњавање посредничке радње за шест месеца најмање. Могу бити кажњени новчаном казном до 1000 лира и може се одузети! упражњавање посредничке радње сле-1 дећим уписаним посредницима: 1., оним посредницима који пропусте

! да поднесу потребне изјаве за утврђивање курсеза или који те изјаве не I подносе онако како је законом прописано; 2., оним посредницима, који продужавају да упражњавају своје послове ( на берзи и ако нису потпуно попунили кауцију за онолико, колико недостаје или у колико је недовољна постала из разних узрока; 3., оним посредницима, који се за вођење књига не придржавају прописа трговачког законика; 4., оним посредницима, који неће ла покажу књиге судској власти или оној власти која је дужна да се стара о правилном вршењу послова ; на берзи и да води рачуна о берзанским чиновницима; и 5., оним посредницима, који закључују уговоре са лицима, искљученим са берзе. Све горепоменуте казне примениће се и на преступе које констатује изасланство берзе, Против тих казни може се поднети апелата код суда. У најтежим случајевима изасланство берзе има право да пошље акта суду, и, очекујући судско решење по томе, да удаљи посредника од вршења послова за све време трајања кривичног по-ј

Сем поменутих казни има за теже] случајеве и других казни, којесу предј виђене кривичним закоником. Председника који не испуњава прописане услове, брише из списка иза слансгво берзе и не може бити више уписан у тај списак. За све мање преступе новчана казна је од 10 лира. Што се тиче операција извршених непосредно између уговорача новчану казну ће они солидарно платити Што се тиче пак опе рација ко је буду извршене посредством уписаног посредника, новчану казну ће платити солидарно и посредник и угоговорач, који је примио за доказ да уговор постоји нетаксирану хартију у смислу постојећег закона. Ако банкари и сва друга лица, која се обично баве трговином вредности ие констатују куповине и продаје, које они буду са приватним лицима закључили, помоћу књиге јукста, на чијем је сваком листу прилепљена таксена марка од 10 пара, новчану казну платиће у томе случају банкар или ма који други, који обично врши трговачке послове солидарно са другим уговорачем. Посредник или сваки други угонарач, који обично водитрговипу са др жавннм вредностима или са провин-

циским или општинским вредностима или вредностима моралних лица, или са акцијзма или облигацијама друштва ту подразумевајући и вредности хипотекарних завода, и уопште са слнчним италијанским и страним вредностима, или који се баве куповином и продајом на почек вредности у монети, у полугама или у страним девизама, или који се баве куповином и продајом на почек хране и робе, кад су испунили у колико се њих тиче, све законске прописе, али кад нису добилн и од друге стране у размену таксиране хартије, биће ослобођени од плаћања новчане казне, ако докажу органима финансијске управе да су позвали другу страну да поступи по постојећим прописима. 'Гако ће исто бити кажњени новчаном казном од 10 лира сви они, који не „чувају две године, рачунајући од дана закључења уговора, талоне таксених хартија предатих или послатих, као и таксених хартија примљених и преписку по томе, за сваку јуксту или сваку таксираму хартију, која није чувана 2 године. (Свршиће се)