Трговински гласник

Број 137.

ТРГОВИНСКИ ГЛАСНИК

Страна 3

у гомили пред аустро-угарско посланство, са узвицима против Аустро-Угарске. Полиција им је била спречила приступ посланству, и после подужег демонстрирања, народ се умирио и у реду разишао својим кућама.

ТАЛИЈАНИ ПРОТИВ АУСТРИЈЕ. „Коријере Дела Сера" о Ловћену и талиЈанској политици. Беч, 24. јуна. Из Милана јављају да „Каријера Дела Сера“ напада Аустро-Угарску, што би ова хтела да зау зме Ловћен у случају сједињења Србије са Црном Гором. Италија, вели тај лист, не може примити хладнокрвно заузимање Ловћена од стране Аустро-Угарске, јер би ова добила важну поморску основицу, а треба рачунати са тим да једнога дана Италија и АустроУгарска могу постати непријагељи. Игалија мора спречити ово заузимање и не може трпети ону владу, која се не би старала о одбрани народних интереса.

ПОСЛЕ АТЕНТАТА.

Хапшење у Загребу. Загреб 24 јуна. Данас су франковци хтели да опет демонстрирају приликом парастоса, који се у овдашњим црква ма давао пок. престолонаследникуј Фердинанду и његовој супрузи вој воткињи Софији Хохенберг, али је био врло слаб одзив франко-ј вачких присталица, те је и ову мању групу полиција брзо растерала. Бан је издао свима властима у земљи наредбу, да се имају строго ! спречавати сваке манифестације, а кривци ће бити повучени пред суд због нанесене штете становништву. На данашњој саборској седници искључен је др. Франк још са 30 саборских седница, дакле свега са 90. Франковци и радићевци престали су са својим познатим про тестима и изашли из Саборнице. Предвече је полиција извршила кућни претрес у социјалистичким стима ове несрећне историје. На овај корак ме је навела и успомена на наш сусрет онога дана, кад сам с госпођом Анжелен ишла бабици у улици Мироменил, где сам вас видела са том де војком, која је опет имала дете на ру кама... Ви сте се виђали с њом и мо раћете знати, је ли јој живо прво дете, где је оно сад и шта је с њим Матеја се још никако не одлучиваше да одговара. Њега је плашило њено грозничаво узбуђење, и он се удубљиваше у мотиве овога испада, потпунс неразумљивог од ове поносите, уздржљиве жене. Шта се догађало у њеној души? Шта ју је побудило да му се обрати са испитивањима чије последице није могао предвидети? Али, опазивши да она гледа у њега својим проницљивим погледом, он похига да је умири околишним одговором. — Ви ме доводите у веома незгодан положај. А, уосталом, ја не знам ништа, што би могло интересовати вас... Ради вашег мужа и ради вас самих мрлим вас да не растресамо прошлост...''Заборавите све што вам је саопштено... та ви сте увек показивали толико муДросги, толико јунаштва!.. Она га п^екиде и зграбивши га за руке, стеже их својим уздрхталим, врелим рукама. Никад оиа није била о-

локалима, те је ухапсила вођу социјалистичке странке, Јурија Деметровића! До сада се још није објаснило, због чега је у Сабору др. Миле Старчевић жестоким говором напао франковце, и назвао их, да су туђинске слуге. Иснључење тројице Франковаца из Сабора. Загреб, 24. јуна. Полиција је спречила покушај Старчевићеве странке, да пред спомеником Јелачићевим манифестује противу Срба. Франковци су хтелп да нападну посланика Гауера, који је у јучерањој седници Сабора имао сукоб са Франком, али их је полиција растерала. Сабор је усвојио предлог о искључењу са још 30 седница посланика: Франка, Затлуке, и Хорвата. Присталице Франкове странке бурно су протествовали. Хајка на Србе. Беч 24. јуна. Из Прага јављају да је тамо извршен претрес станова свију југословенских студената родом из Аустрије и из Србије. Полиција је конфисковала велики број докумената. Ноз курс у Босни и Херцеговини. Беч. 25. јуна. Јуче је одржана седница заједничког министарства под председништвом грофа Берхтолда. Већало се о мерама, које се имају предузети у унутрашњој админи страцији Босне и Херцеговине. Користећи се овом приликом, заједничка министарска седница дебатовала је уопште о заједничком буџету за идућу годину. Овој седници присуствовали су ишефглавног генералштаба и представник шефа ђенералштаба марине, ради давања својих мишљења по пита њима техничке природе. Интерпелација у угарском сабору. Будим-Пешта , 21. јуна. Више посланика владине странке као и из опозиције поднели су седници сабора разне интерпелације. Међу тим ингерпелацијама вреди поменути интерпелацију Ло-

васиа у име штампе, грофа Ан- ! драшиа о сарајевском атентату, грофа Апоњиа о сахрани надвојводе Фрање Фердинанда и бана Раковског о београдској завери. ДОГАМЈГНАБАЖАР (Извеиииај Српског Пресбиро-а) Продирање Епираца. — Одлазак албанске кнегиње. Беч, /4. јуна. Из Драча јављају да су Епирциј заузели Горицу и да покушавају. да се саставе са колоном, која је заузела Кодру па да затим наступе ка Берату. Енглески адмирал отпочео је поново да преговара са устаницима. Закључено је ново примирје од 10 дана. Пароброд Лојдовог друштва „Херцеговина" спремљен је да на њему путује албанска кнегиња са својом децом, која иде у Румуни ју. Држи се да ће тим паробродом отићи и кнез.

Кавали, који би радови прелазили суму 10 милиона франака. Бугарско-румунски однос. Софија, 24. јуна. Да би се избегли у будуће нови погранични сукоби, бугарска влада је на захтев министра војног предложила владама Турске, Румуније, Србије и Грчке, да се утврди споразум, којим ће се регулисати да у будуће све војне стражаре буду саграђене на одстојању од 100 метара од границе. Француски заробљеници. Париз, 24. јуна Полуслужбено извешће гласи, да је министарство спољних послова наредило француском посланику у Драчу, да предузме све нужне мере за ослобођење шесторице Француза, које су устаници заробили.

ПРЕГЛЕ ДДОГАЂАЈА. Шта се ради у Босни.

т урско бугарски односи. Софија, 24. јуна. Нетачан је извештај да је тур ска влада известила бугарску вла ду да ова има одмах да положи Турској заосталу порезу, коју бу гарске цркве у Турској нису још положиле. То тражење упућено је бугарском егзархату у Цариграду а не бугарској влади. Кругови бугарског егзархата у Цариграду из јављују да је ово тражење неосно вано, јер сходно до сада објављеним ирадама сва црквена и школ ска добра, која се налазе у Тур ској изузета су од плаћања порезе. Једна непотврђена вест.

Један од пештанских мађарских лијстова, социјалистичког правца, пише о раду босанске владе ово: „У Босни још увек неуморно дејствује реакција. Хапшења трају једнако. Чим је неко Србин већ је сумњив. Чим се неко не одушевљава владавином аустро-угарске солдатеске, већ је кривац. Много стотина њих је похапшено и бачено у мрачне тамнице, а број оних, које су до сзд призивали и саслушавали, и не зна се. Исто су тако многобројни, којима је припрећено, да ће им се онемогућити опстанак, као што је безбројнима уништена сва имовина. И та хајка на Србе траје једнако. Она је из Босне пренесена у Хрватску и Далмацију.

Хаг, 24. јуна. Министар војни добио је депешу од мајора Слиса из Авлоне, у којој Слис изјављује да је неверо ватна и непотврђена вест да су устаници заробили више холанд ских официра.

„Аустро-мађарски апсолутизам, који влада у Босни помоћу солдатеске и бирократије, уместо да је за времена дознао за намеру завереника или атентатора, сад хоће дасвоју неспремностзаглади тиме, што гони невине људе...“ После тога тај исти лист пише још

Пристаниште у Кавали. Солун, 24. јуна. Тврди се да је грчка влада одбила понуду једног француског друштва, за грађење пристаништа у

и ово: „За цигло једну недељу дана сарајевска полиција стшвила је у притвор до 500 С рба. Већи део похапшених је ђак, од којих биће до 100 још у притвору. Полиција иде сваку ноћ у потеру, па

вако бтво[ена, отворена до заборавности. — Али, понављам вам, да нико нема разлога да се боји од мене — ни мој муж, ни та девојка, ни дете. Верујте, да мене мучи само неизвесност. Била бих мирнија, кад бих сазнала све. Молим вас реците ми истину раци мога спокојства. Ах, кад бисте знали! Кад бих могла да вам испричам све. Али њој није требало да прича све: Матеја је много штошта погађао. Он није сумњао, да се зближење међу супрузима после Морисове смртн могло објаснити само страсиом жељом да им се роди син. Он је у гоку те године могао пратити све облике њихова раз очарења, њихово све веће очајање, иегодовање и љутњу, пробуђену њиховом немоћи. Сад је он присуствовао разбуктавању особите сурвењивости, суревњивости жене која стари, жене гоњене мишљу о детету, које је њен муж имао с другом женском. Она је знала да је та жеда^лепа и свежа, док је она сама била мршава и жута као восак, али није женско, иије жена патила при мисли о супарници, него ј патила маги без деце, која завиди што та жена има дете. • Она га није могла избити из памети; мисао о њему непрестанце јој се вра-

ћала, као подсмех и увреда, сваки пут, кадгод би се уверавала о узалудности својих очекизања, о слому својих нада.ј Са сзаким месецом њено очајање биваше све јаче, јачаше страсна жеља добити дете „те“ женске, дознати где јеј оно, шта је с њим, и личи ли на Оцз. — Уверавам вас, драги Матеја, настављаше она, — да ћете учинити добро дело, ако ми пружите све податке... Је ли он жив?... Одговорите ми бар иа ово питање... Молим вас, не обмањујте ме... Кзд бих знала да је ум ро, чини ми се да бих се умирила, а међутим Бог види да му не желим зпа Матеја, дубоко дириут њеним узбуђењем, одлучи се да јој каже праву истину. — Кад то захтевате ради свог спокојства, ја не видим разлога да од вас кријем истину. Али, понављам, и ја знам врло мало... Дете је у мом присуству' предато у дом за васпитање. Од тада мати никад није распитивала за њ и није добијала никаквих обавештења о њему. Што се тиче вашега мужа, он, разуме се, о свему овоме не зна ништа, пошто је одлучно изјавио да ништа не жели да зна о томе детету... Ја поуздано не знам је ли ои жив и где је сад. Могло би се распитати, али смртност тих малих бића је толико велика,

да је једва могућно да је он остао у животу. Она упорно гледаше у њега. Говорите ли истину? Не кријете ли ништа од мене? — Па, видећи, како се Матеја спрема да протестује, додаде. — Верујем, верујем вам... Дакле, ви претпостављате да је умро? Ах, зашто ти малишани умиру, кад има толико жена, које би биле срећне да спасу бар једног, узимајући га к себи!.. Е, сад сам мирнија... Иако ми нисте саопштили ништа поуздано, ипак сам добила извесно обавештење. Хвала вам. У току наредна четири месеца Матеја је много пута остајао с Констанцијом у четири ока, али она се не врати више на ово питање; изгледало је да не мисли, или се бар стара да не мисли о њему. Али није било сумње, да је насртљива мисао гони као и пређе. Односи између супруга биваху све гори у колико нада на рођење детета биваше неостварљивија, нада, која је помагала зближавање међу еупрузима. (Наставиће се.)