Трговински гласник

*Р'ДНИШТВЗ >««ј Мкхаклова бр. 19 ТЕЛЕФОН 390 (ЕВА је огласимл: • 8ИНА 1 СМ. И I СТУПил 015 хин. *ав огллси по погодби јаплаћвна писка нв примају 00 ЕДАН 6Р0Ј 10 пд.

оргвн БЕпградскЕ трговпчке омлпдпке

ИЗУ1АЗИ СВАКИ ДАН СЕМ ПОНЕДЕОНИКА И ДАНА ПО ПРАЗИИКУ СТАЈР ЗЛ СРБИЈУ: црну гору и БУГЛРСКУ за гоаину дин. ‘24. ЗЛ ЛУСТРО-УЈЛРСКУ КРУНА КО 1А остлле ЗЕМЉР фр . 30. РувспЕса а ие враћап 1ЕДАН БР0.110 пд

ВРОЈ 139.

'•'ЕОГРАД, СУБОТА, 28. ЈУНА 1914. ГОД.

ГОДИНА XXIV.

2. „Велико српска пропаганда". Један берлински лист, који иначе не одобрава слепо аустријску политику, која доводи у опасност мир Европе, донео је прву своју| вест о сарајевском атентату подј натписом: „Велико-српско крвавој дело!" Та парола, која је дата из' Берлина, прихваНена је од гомиле аустријских листова и тако се до данас непрестано борба води на две стране: против Срба у Сарајеву води је аустријска власт, против нас Срба, против државе Србије, води је аустријска штампа. Обе су борбе једнаке; слика оне у Сарајеву савршено је једнака слици новинарске кампање против Србије. Првог дана, одмах пошто се глупава и страшно неспособна полиција сарајевска мало прибрала, поручила је она из Сарајева, а многи су из аустријски листови пронели кроз Европу, да: „сви конци завере воде у Београд“ . Од тога до ба атентатори, бајаги, казују све више појединости, које треба да докажу ову аустријску паролу, да је Србија крива за атентат. Некима се овде код нас чини, да ове вести, што их полиција шаље из Сарајева, показују само њену глупост. Међутим у ствари то саопштавање, час овако час онако, није ни шта друго но питање и удешавање како ће се добити најбоља формула за доказ онога што треба аустријекој политици. Једном читате нешто паметно: како су оба атентатора изјавили да су се решили на убиство Франца Фердинанда зато, што су тиме мислили да одбране Србију од аустријске нападне политике, којој је носилап био престолонаследник. Заиста, не два него две хиљаде босанских екзалтираних младића могу доћи на ту одлуку. Они претпостављају са више или мање оправдања да је идеја аустријског престоло наследника била у томе да упишти слободну Србију и да је претвори у нову Босну, коју ће експлоати сати фратри и куфераши, ону Србију о којој они мисле да је позвана да ослободи Босну. На су-ј прот тој идеји, код њих се рађа; њихова: да Србију треба спасти,; и ова их доводи до извршења у ј биства у коме они виде спас. Ствар сасвим проста и природнија, многој више но Лукенијева, који убијаЈ парипу Јелисавегу и Казериова који убија Сади-Карно, да би само тријумфовала њихова идеја о анар хизму. Али то није оно што треба аустријској политици. На против њој је потребно да иокаже да у пелој Босни и Херцеговини нема Србина коме се може зачети у глави таква идеја, но да — ако је то већ Србин из Бо:не — у његову главу мора да се улије та идеја само у Београду. О Прибићевићима зна после „велеиздајничке“ афере и западна Европа, дакле треба да атентатори призна-

ду, да им је ту идеју улио у главу онај један од Прибићевића, који је мајор у српској војсци. Мало је тупаво, што бомба мора баш бити из „арсенала у Крагујевцу“ као и у цетињској афери, али и ту сарајевска влада мисли, да треба нешто да измисли што ће и Европа разумети, Европа, која је већ постала опрезна према аустријским лажима и клеветама против Србије. Али је то више срочено 'ј ради аустријских ћалова у Бечу и Пешти, да их што више раз дражи, да се и тамо приреде демонстрације протмв Срба. Је ли потребно бранити се од оваквих клевета и потварања? Није. Можда је било потребно пре десет-петнаест година, данас није. Данас западно-европска штам па не само не прима више за готово бечке и пештанске лажи и! клевете против Србије, него их! шта више и сама разголићује и| доказује. Зашто бисмо се ми онда! око тога трудили, кад Европи није потребно доказиваги а Аустријанцима се не може то никад доказати, да Србија нема никаква посла са атентатом. Пустимо их нека и даље клеветају, кад знамо да те њихове клевете нико више у Европи не верује.

тина аустријске управе у Босни њможемо рећи, национални фанаХерцеговини. Тек кад су видели тици, који су изгубили правац у за какве тричарије иду аустриј тачној оцени средстава и који не ски Срби у казамате и носеј презају од начина, каквих се питешко гвожђе, тек кад су у томи људи грозе, али свакојако Загребу видели шта се све у А- нису бесвесне иидивидуе, које је

устрији проглашује за „велеиздају онда су им се отвориле очи. Онда су они видели, да аустријска управа у Хрватској, Босни и Херцеговини са економског и националног гледишта није ништа боља од турске, ако још и гора није, Књига професора Цвијића о ау-

требало научити атентату у Београду, као што сарајевска полиција учи руљу сарајевску, да смрт Франца Фердинаида свети пљачкањем и убијањем невиних становрика Сарајева и других босанских, херцеговачких и хрватских вароши. Једном речи сарајевски атента-

Заиста, европски новинари, који знају да њихови паметни читаоци умеју разликовати глорификовање атентата од његовог разумевања, не боје се да покажу да они тај атентат разумеју и да баш то разумевање браии Србију од аустријских клевета. Данас европско јавно мњење разуме аустријску политику према Српству, па зато разуме и атентате раздраживих, гоњених и намучених лич ности из српског народа, без учешћа нас у Србији. Нарочито „велеиздајничка“ парница у Загребу и српске публикације поводом анексије Босне и Херцеговине от вориле су очи Европи, ге сад пот пуно познаје истину. Европа је знала и пређе, да је Аустрија, истерана из немачког савеза и из Италије, окренула свој поход на југ, против Срба, али се Европа дуго варала, мислећи да тај поход није пљачкашки него да Аустрија продирући својом влашћу на југ уноси у завојеване крајеве културу и благостање. Босански варак, којим су Аустријанци вараклисали Босну и Херцеговину, дуго је изгледало европским нови нарима, који су довођени у Сарајево и чашћени, као чисто и право злато. Имајући за вође баш оне, који су дошли у Босну и Херце говину, да душмански експлоатишуј сиромашни српски народ, они ни-| су видели да добри друмови, железнице и друге у очи упадљиве установе нису тамо створене да подигну народ у Босни и Херцеговини, но да послуже као сигурно средство за што бољу експлоатацију тога народа. Нама, Србима, скоро нико није веровао кад смо им казивали у чему је суш-

стријској управи у Босни н Хер- 1 Тори су довољно интелигентни да цеговини, издата поводом анекси-! копирају Италијане а да за то не је, написана тако објективно, хла- траже учитеље у Београду. Кад дно и убедљиво, савршено је! то сама Европа увиђа, оставимо разбиладотадашње европске заблу- Аустријанце да нас клеветају, ако де односно аустријске политике| им је то једна утеха. Србији не према Српству, јер им је доказа-! требају атентати, али Србија не ла, да Аустрија не носи на југ може задржати ни свога, а толи културу него немачко-мађарску туђег поданика, да на свој фанаексплоатацију у економном а анти! тички начин води националну посрпски рат у погледу националном. литику, иако јетајначин бескориДржање аустријске владе и ау-| стан и за осуду. Иначе би стостријске шт<шпе према Србији зајтине Босанаца и Херцеговаца мовреме савезно-балканског ратајрале ићи у прагњи српског полипрогив Турске, њено језуитско пс- цајца — а то не може да буде. ступање у распри српско бугарској! А пошто Србија не може ни прои румунско-бугарској, најзад су! гањати Босанце и Херцеговце који доказали Европи да је чиста лаж долазе и одлазе из Србије, то се како Аустрија жели: „Балкан Бал-; босанска влада мора трудити да јканцима" него да она не бира ни има много паметније власти но начин ни средства да експлоатише' оне, што су дејствовале на дан |Балкан за Немце и Мађаре. Зато нама не може битн чудо што европска штампа, осим мало; скандалозних изузетака, не крије да она потпуно разуме атентат и! ако га не одобрава. Јер кад она увиђа две ствари: прво да је аустријска* политика према Србима експлоататорска, отимачка и разбојничка и друго, да она ради успеха те молитике употребљује и најгора средства, онда мора разу мети и трећу ствар: да и

В

(Писмо „Трговинском Гласнику*).

Сарајево , 21. јуна. Погибија аустријског наследника престола и његове супруге у Сарајеву имала је одмах продужење у погибији српскога иметка, Н Н ^ међујрада и напретка у овом главном Србима мора бити и таквих лич- граду наше Босне. Ко је извршио ности, које ће уобразити да је атентат на живот наследничког убиство престолонаследника ау- пара то вам је већ познато, а неће стријског спас за српски народ у. взм бити незнано и ко је атакоБосни и Херцеговини, и да се и вао на српски дом, ерг.СКп рад в грозна дела могу извршити радиЈхлсб. Па ипак о оС?. м другом писпаса једног народа. У Европи тању морамо казати још’ коју р““се зна да се и хотентоти Али не знајући поуздано хоће ли дижу да бране своју слободу, аЈвам стићи ово писмо нз поробљекако не би Босанци и Херцеговци. на и крвава Сарајева, где је обуХотентоти и хереро-црнци немају ниј стављен сваки приватни, пошпојма о каквој својој прошлости! тански и телеграфски саобраћај и народности, па је ипак њихова ограничићемо се за сада само на борба за слободу разумљива. Бо-; констатовању неких чињеница. шњаци и Херцеговци имају својуј Није прошло било ни пуних сеславну прошлост, осећање народ-,дам часова од атентата а већ су ности је потпуно крусталисано, пај започеле овде уличне демонстраонда како 5и могло бити да они ције. Полиција сарајевска, на коју мирно трпе све што их сналази, сс троше невероватно велике суме, од аустријске експлоатације? Зар;била је, вели, гиме изненађена. Њу су они кроз векове остали Срби је улични олош преухитрио. У зато да сад буду бесвесна подло-Ј истинитост те исповести њене овга за аустријску чизму? Не би би-1де слабо ко верује. Додуше по-

ло чудо, да се баш и у Краље вини Србији нађу такви људи а толи у Босни и Харцеговини. У скорашњој историји, у ослобођењу и уједињењу Игалије, где је Аустрија такође била угњетач и убица, босански атентатори налазе своје претходнике и учитеље, и зато им нису потребни ни Прибићевићева упутства ни бомбе из „арсенала у Крагујевцу“. Они су,

стоји опште уверење да оно што је чинила сарајсвска полиција у моменту атентата чини вероватном помисао да је њу могло свашта изненадити и да њу може сваки предухитрити. Без сумње би и иолицији у тропским афричким пределима пало на ум да одмах обустави параде и свечаности чим је учињен први атентат са бомбом. Али је босанска полиција сасвим