Трговински гласник
Стр^на 2.
ТРГОВИНСКИ ГЛАСНИК
Број 139
спокојно продужила извођење осталих тачака у програму светковине, те је ускоро довела ствар до страшне катастрофе. Невероватно, али је факат да чак ни бомба није могла опоменути сарајевску полицију на већу предострожност. Ето тај факат донекле лика је материална штета учиње
солидношћу осваја пијаце. Кзо 'ЦТСА наки спахија по 100 куРа чифчиЈа и о да нема великог кријумчарења, да ли видите ноћ између 15. и 16. јуна није протскла залуд. У њеној је помрчини добро срачунато све. Сарајевски олош није бно обичан али је ипак и био и остао олош... Жслите ли чути приближно ко
оправдавл нашу полицију и што је улична руља могла и у целини и у детаљима изводиги други један програм, који је ипак спремљен -вјН њене средине, и који јој је дцт само на над !ежни посгупак. Дакле још на дан атентата у вече отпочео је улични олош на-
на тим изгредима којс Је власг, у најмању руку, толериралл? Ти није могућно рсћи. Један службени и грезвени орган власти уверавао нас је, да је сам Гл. ЈевтановиН ошгећен за два милиона круна!
масе, која слуша Шгадлера, придру- посгајале.
жио се онзј део, који стоји на у-
њиховом се богаству услед тога фан- има у ком округу осооитих произвотазије нричају али се не води рачуна да, који имају добру цену и прођу, о томе да и ако тих 100 кућа износи удаљеносШ од пи.јаце и ценШра, да ли око 10000 хектара, да је ипак највећи има руда, шума, бања које се експлоадео те земље пуст и необрађен и у не- тшиу и у ком облику, да ли странци јасннм тапијама. да је та земља опге- посећују шпј крај, ка-кви су занати, рећена у највише случајева чифчијским каква је способноаи земљорадника, правом, да се о својини на шумама радника, занатлија, трговаца и т.д., ништа позигивно није знало, да се аграрни односи, начин обра!)ивања земшума није могла експоатисати и да се ље, каквоћа стоке и т.д. Из овога се услед тих разних узрока хектар земље види колико се много чињеница, при у тим крајевима може данас купити за оваквом разрезу, мора имати у виду 10—20 динара а приходи са земље су да би поред колико толико био правеПа КО је приредио сав гај срам? минимални. Друге области у„новим Кра дан, па ипак да се по нека важна чиЧпм је пљуснула крв на * ксју,ј јевима у много субољем положају што њеница заборави, као шго смо без пад на српска имања, куће, рздње.Ј одмах је Шгадлеров „Хрватски се тиче Вредиости и плодности земљи- сумње и ми заборавили. Сем тога мноКад је деловођ велике ГОСТИОНИ- Днсвник' 1 узвикнуо: г То је дум-дум шга, прихода, бољих цена сировина и ге се чињенице статистички или не могу чарске радње „Европа" позвао у.срлског Видовдана! Ми знамо што комуникЈЦионих средстава, а све друге никако или не могу тачно представити. помоћ власг узвикнувши: „Узми-, треба одмах чинити". Олом делу недаће, које смо горе навели, и тамо су И зато, не могући добиги гачну слику те нас у заштиту" — из полици је је одговорено с ПјНО јеткосги „Шгитите се сами.“ То је било довољно, да се одмах увнди с које стране ветар дува. Али оно што је било у недељу у вече беше само увод у сутрашње догађлје. У понедељник је имао да се изврши главни напад и он је зан ста и извршен. У раздобљу од десет и по часова пре на до два и по сахата по подне бес је гриумфовао у нашем Сарајеву. За то су време уншшене све српске радње у Сарајезу: дућани су о стали празни, стелажи су поломљени, извучени, спаљени, врата и прозорн изваљивани, зграде рушене; једном од најглавнијих улица, Ћемалушом, текла је река српскога вина, ракије, коњака; улице су засгиране свилом, ћилпмпма и другим скупоценим исгочњачким матерајама које су продавали стари и богати српски дућани. Па ни на гоме није остало. За дућанима су дошле на ред српске куће, домови, станови. Руља је ишла из куће у кућу па је тако исто из влачила и на улицу бацала душе ке, јастуке, колевкс, посуђе и све што је у којој кући нашла. Преплашена је чељад била ипак срећна, ако је с голом душом могла за времена умаћи. Кад је и то било свршено, онда се залазило у штале и шупе, отуда су извођенн и пуштани коњи, извлаченај
поЈединих округа, државни порески одИзгледа да они, који су одређивали, бор одређлвао је порез од ока. лици и чека наредбу власти. А порез за нове крарве, нису имали у Исга операциЈа десила се кад се власт још непрестано, на жалост, виду све горње чињенице, стварно ста-ј у окружним пореским одборима порез рукује мишљењем већине босанских ње, већ су ствари и сувише апстрак-, разрезивао на срезове, а у среским Муслимана. Додајге томе нервозну тно посматрали, узимајући ваљда за одборима на општиие; неправда у ражудњу власти, која је желела да мерило и изједначујући све чињенице у спореду ту се продужила и још повесе ма чим маскира погибија на новим крајевима са чињеницамз у ста- ћала с тим што су се многи Муслимаследникова. у погрешном уверењу рим крајевима Србије. Мсђутим је са- ни иселили из појединих округа или да ће је то ма колико препоручи- свим друкчије стање у старим грани- срезова или општина а порез им се ти и умањити јој одговорност за цама, где је влздала слобода чравилан разрезивао према “првобитном броју оно што је било. Скупите све то развитак, уређени аграрни односи, где сгановништва, тако дз остали сгановпа Нете имати силу која је неко- су се саобраћајна средства врло уна- ници имају да приме на своја леђа и лико сахати господарила у нашем предила, рлса стоке и коњл оплеме порез исељзника. Сарајеву. \ ииле и увеле боље справе и бо Полнтичка се злочинства дога-јље врсте жита, где се савршеније зивао у општинским пореским одбођају свуда У свету, али злочин ибрађив^ло, коопс-ративе стзарзле итд., Р има неправедност разреза дошла је који је извршен над имањем и ра штз је све повећало продуктивну сна- до кулминацаје. Ту се у већани слудом Српства у Сарајеву остаје за гу. Слобода, мир, сређеност угицали су чајева није гледало на стварно имовно сва времена срам од наше владе. су и на варошко становништво, те је стање и приходе пореског обвезника у тој општини него се узимало његово
Кад се је напослетку порез разре-
А чим протекну дани и недеље, огромна разлика између способности ова ће иста власт тражити дације; занатлије и грговца старих и нових краод тих истих грађана које је мате јјева. Не оср.рћући се на све ово, него риално убила. И шта Не онда би базирајући свој плрезна голим апстракцијама, илузијама и заблудама и несигурним и иепотпуним подацима, они, који су кзмајсторисали овакав порез, учинили су да народ у новим крајевима дође до очајања и до једног мучног осећањз и врло рђавог мишљења о управи и њеним способностима. Са овим се порезом можда више него ма чим другиа наша управа у новим крајевима компромитовала. А скандал и
ти? Природно је да буде упућена на онај сокачки олош који је са њсм пактирао на дан 15. и 16. јуна. Држава која разорава иметак својих најбољих грађана не пока зује да су јој познати рачуни модеркога газдовањл. Тешко је трпепи, али — ко зна за што је и то добро!
1
(2 Да видимо сад, како стоје стари и су кола па су ломљена, и најзад нови крајеви са имовином, при*одима, су спаљивани аутомобили. Инте-. продуктивним снагама. С ким смо год ресантна је тачност с којом су о томе разговарали сваки је сматрао вође уличних нападача ишле од да не може бити дискусије о томе да радње до радње и од куће до се у старига крајевима Србије у томе куће: нигде се иије ногрешило дајмного измакло, да је пореска снага да се нападне на несрпску кућу или леко већа. Да би то мишљсчве и потрадњу, и нигде се нису превари јКрепили ми ћемо се, у упоређењу ста рих и нових крајева ограничити у главном на један део нових крајева,
ли да пропусте који српски дом! Има још нешто. Од напада су поштеђене српске цркве и банке. Чудновато! Кад сокак узме маха, кад руља загосподари, онда се у тој простој светини понајпре
укупно богатство и у свима другим олштинама за мерило, где је већ ударен порез. Кад се у тим одборима ви дело да је велики порез, одборници су гледали најпре да себе и своје сачувају од пореза а то су могли пошто није био прописан никакав обавезан објективан критеријум за разрез пореза, за изналажсње имовине. и прихода него је та ствар била остављена савегнссти одборннка, која је често била проткана симпатијама и аитипати* јама, демагоштвом, непознавањем ства-
јави инстинкт верске освете и у много рачунати.
исто доба лакомисленост за нов цем. Али је сарајевски олош био високо политичар: он се уздигао изнад религиозних предрасуда и показао се чистих руку. Ннје ли јасно да тај олош није био — обичан олош? Банке се ниеу могле
јесте, кад многи порески обвезник мо-ј ри у питању, субјективном проценом ра дати не само све своје приходе не-,богаства пореских обвезника а види го и сву своју главницу, да би платиојсе да ни појединци, у већини срезова порез. нису били дорасли да умеју упутиги Узимајући у обзир и имовно стање! одборнике да што објективнНје рази продуктивну моћ, може се са сигур- режу порез. И ако су биле прописане ношћу тврдити, да су ноаи крајеаи нај-Ј пореске пријаве за варошко становнимање дупло више оптерећени него ста- штво, у већини случајева порезници и ри крајеви. порески одбор нису се на њих обазиОвом великом порезу, као што смо| рали. Имао сам шта више прилике да видели, придружио се и рђав систем слушам како је један иорезник у Приборазреза, да би од њега направио један ју клеветао једзог трговца како није тачмонсгрум. Да се на овоме мало задр- но приЈавии укупан приход. Порезник жимо. 1 ни је био добро проштудирао пријаве који нам је добро познат, да би се у у државном пореском одбору, кадсе и рубрике у њој и држао је да онамо видело да то нису земље из хиљаду и порез распоређивао на округе, сигур Г де има да се стави само приход од зграних статистичких додатака ни о једно) дд,требада се стави укунау приход кад чињеници није могло бити Они су у сам му ствар објаснио, он се почео великој журби, без плана, а негде и извињавати. Па ипак пријаву тога трврло немарно прикупљени, апсолутна Г0В ц а нису у зели у обзир, него су му
јелне ноћи где се живи у изобиљу и да на њихову пореску моћ не треба
Стари Новопазарски Санџак где су скоро све брда и кршеви, турска је управа, од свих осталих својих поседа у Европи, била највише иапустила; само је коњски саобраћај био могућ а средњевековни аграрни односи нису били стимулус за развитак продуктивних
освојити, а и кад би се освојиле снага, зато је цео економски рад тамо јасна је ствар да би држава мо- примитиван; тако исто стална анархија, рала убрзо накнадити сву штету, јср се у новчаним заводима не процењује комисијски и од ока, као што бива при накнади штете појединцима. Дакле, сарајевска је п руља' и тај пропис знала. Цркве се нису смеле ди
вечито страховање за живот и имо вину, ропеки живот, нис> могли дати никаква полета за економски развитак; уз то су долазиле и повремене пљачке и паљевине за време ратних година и буна, сеобе итд. када је упроиашћа-
тачност није нн тражеча, већ & рпоп; па и да је било тачних статистичких података ни то не ои тако много помогло, многе чињенице које су од утицаја на пореску снагу морају бити тревиђене, остати незапажене. Да наведемо неке одтих чињеница, јер их све не можемо навести остаће нам скривене и поред најбоље воље: број становништва и густини насељ . ности. цена земљишта, приход са земљишта, цена производа, комуникациона средства, количича обрађене земље, шта се обрађује, број стоке, коња и т.д. могућност за зараду: државви и самоу-
вано и оно шго се је • рдније стекло раги, Јер ако се изазове вер- тако да, иако има српских и мусли правни радови као грађење железниц I, ски рат онда се зна ко ће овде манских лсродица, трговачких и спахиј друмова, зграда и т.д., надлештва, у на краЈу крајсва страдати. Зато је с .ихстарих по неколико стотина година станове и т.д.; ако је ко/и округ на треоало убити појединце свакога оне никад нису успеле да постану граници да ли је саобраћај са суседКоји ради, који тече, КОЈИ радом и милионери. Има, али врло ретко, по ним земљами олакшан или отежан,
од ока ударили извесну суму, тако, да кад се узму у обзир и самоуправни прирези, он у тој опшгиии у овој неродноЈ години, у том крају не може и мати толико прихода. Узгрс-д да рекнемо, да тај трговац не диже главу од посла, да ради као кртица и овај је порез дошао да га казни за те његове особине. И многи други су слично прошли а неки имају да ' плате и до 200 на сто са својих прихода, за разне пр.резе и прирезе, не узимаЈући у обзир огромне порезе у виду монопола и трошарине. При једном тако деликатном послу нустити општински порески одбор да оперише не са стварним стањем сваог пореског обвезника, него са апстрактним чињеницама, слутњама н фангастичним мишљењем о нечијем бо-