Трговински гласник

'РЕДНИШТВО (»'’ Иихашдова 6р. '5 ГЕЛЕФОН 390 .еч\ је огласкмд: 1 >;ина 1 см. и 1 ступцд 0*15 дна. т. ,1 ОГЛАГИ по пигодба -вплаћона пиома Н0 примају ;;8 ЕДАН 5Р0Ј 10 пд

прган БЕпградскЕ тргпввчке омдвднне

ИЗЛАЗЧ СВАКИ ДАК СЕМ ПСНЕДЕОНИКА 'Л ДАћА ПО ПГАЗИИИУ стајв за срвију: . ЦРНУ гору и бугарску ЈА ГОДННУДИН. 24. ЗА ЛУСТРО-УЈАРСКУ ируна 30 ЗА ОСТАЛе ЗЕМЉР 4>Г. 30. Рукшм се ве вцаћап ЈЕДАН 5Р0Ј1О пд

БРОЈ 141.

ЗЕОГРАД, УТОРАК, 1. ЈУЛА 1914. Г0Ц

ГОДИНА XXIV.

ПРЕД СШШ САРАЈЕВУ. Париски „Тан“ (од 10 јула, по нов.), а под горњим насловом, доноси следећи чланак, веома вредан наше пажње. Чланак гласи: Граф Тиса говорио је јуче у Сабору у Пешти, о ситуацији у Босни. Он је говорио са релативном умереношћу, коју налази за умесну такође умерена штампа у Бечу. И доиста, ништа не би било толико за жаљење, но да преовлада политика насиља, како се то радо жели у извесним аустро угарским круговима. „Тан“ је сутрадан по смрти престолонпследниковој, казао како мисли о његовим идејама и о његовим пројектима. Ми остајемо при! томе, да је ои био више човек 1 своје земље, но човек једног пле-, мена. Али ипак стоји то, да извесне партије, које су престолона-, следника још за живота његова ве зивале и присвајале за себе, нису измениле своје методе, и које покушавају, да поводом његове трагичне смрти, ударе у покушаје, какве им сугерира њихова рођена] страсност. То је случај са војнич-! ком и католичком партијом, чија жустрина садашња испољава и дру- : ге ствари сем незаинтересованога бола. Овом страсношћу и стањем ду лова из којег та страсност проистиче, објашњавају се и неповољни случајеви у разним пределимај монархије, којима је обележен' и повратак у Беч смртних оста-| така ерцхерцегових. Смер оних, који су изазвали све те неповољне случајеве сам собом — бодеј у очи. Иде се на то, да се из претреса, који се спрема у Сарајеву, изведе прегекст за рат са Србијом. Противу тих ујдурми, умерени елементи једино се осећају заштићени мудром енергијом Франца Јо зефа, који и овога пута заслужује захвалност својих народа. Не варајмо се: будућност мира на истоку, па можда и мира европског, зависи од правца, какав Не узети претрес у Сарајеву. Ако се суђење буде држало факата, нема никаквих ризика. Уовомдогађају било је жртава, убица, лукавстава: кривци су похватани, дело је признато, лукавства схваћена, и ту су сви елементи једнога озбиљног суђења и одговарајуће пресуде. Али има ту и једна друга евентуалност. Хоће се, на име, доследно једној несрећној традицији, да се од суђења двојици фанатика, надува нова једна монструозна пар ница противу Срба и Српства, па шта више и противу Југословенства. Хоће се, да се поређају сви елементи и доведу у везу, да би Дали један сноп тенденциозних оп тужаба, како би се Србија изнела као земља конспиратора и убица, чија је егзистенција једна препрека миру европском! Затим, да се све то пренесе| на целокупно Словенство, и да се|

на Русију, као предводника сло-| венске идеје, пребаци један део одговорности, која се придаје Србији. Ова друга евентуалност довела би у питање мир Европе. Ова се евеннуалност, а рпоп не може искључити, према стању духова у извесним гувернаменталиим круговима и при свој нади, коју даје присуство на престолу Франца Јосифа. Сви повољни симптсми у — које спада говор грофа*Тисе и журналистички чланци који су га ко ментарисали — морају бити под вученл и окружени. Нико нема интереса, да прихвати игру оних што хоће буру, и који гоне АустроУгарску на непаметне и опасне генерализације, заслужујући тиме е-; питет, који им је јуче и дат, да ! су — патриоте који лове у мутној! води. Г. Пашић је, у једном прекјуче-; рашњем интервјуву, на неоспоран начин изнео, да је српска влада указала на опасност, и да од стране аустро угарских власти није вођен никакав рачун о њеној опоме ни. Достојанствен и прецизан изра-| жај председника српског министарства, одаје искреност. Нека би и! бечка влада могла одолети покушајима, да изусти оптужбе, о чијој вредности и она, од сад, не може имати никакве илузије!" □ •

4. Боље са Југословенима него против њих. Многи читаоци знају како Немци и у Аустрији и у Немачкој имају меко и осетљиво срце, кад је реч о „патњама" каког племена у — туђој држави. Колико и колико пута су они ломили своја копља за слободу и права угњетених Јевреја у Румунији и Русији, и грмели против „нечовечности" ру мунских и руских угњетача. Њихова дрека и кукњава покренула је чак и Американце да им се придруже, ма да ови код своје куће употребљују нимало питома сред ства да се одбране од досељеника из Кине, Јапана и Европе. Досељеници се прегледају строго каој шугава, стока јер Американци хоће да пуште у своју кућу само здраве и способне раднике, од чијег ће рада извлачити што већу корист. Али Јевреји руски и румунски, и ако су беда и куга за тамошњи народ, морају добити сва права, у име цивилизације! Још мало је требало па да Финска постане у Русији права држа ва у држави. Држање Финаца према Русији, начин како су они бранили своја „историјска“ нациоцална права од најмање повреде, не може се ни упоредити са држањем угњетених Словенаца, Словака, Срба, Хрвата Руса и Румуна у Аустро-Угарској. Финци су били бесни, дрски и осијони; сваки и најмањи изгред руских власти према чисто формалним правима Фи

наца проглашаван је као највећи грех према цивилизацији и човечности, и сваки такав узвик у Финској одјекивао стокрагно у Немачкој. У Аустро Угарској свака па и најгрубља повреда ириродних и нлпионалних права аустријских мађарских Словена и млђарских Румуна^ сматра се као једно неоспорно право аустријске владе, дано јој од Бога. Никада и нико у Немачкој није нашао за потребно да против тога диже свој глас, „у име цивилизације" и за заштиту најсветијпх права. Немачки про-, фесори државници, књижевнипи и публицисте потписавали су и сла ли у свет бомбастичне прогласе и протесте против руских „свиреп-1 ства и грозота" према Финцима! (а Финска је била у Русији као самостална скоро државз) али су ћутали о поступцима аустроугарских угњетача према Југословенима. И морали су ћутати, јер су они нешто слично чинили и чине у Пољској, Елзасу и ШлезвигХолштајну. Има озбиљних људи у Немачкој, који тврде, да би Немачка давање слободе Пољацима у руској Пољској од стране руске владе сматрала као повод за рат, јер не би онда знала како ће да одржи под својом влашћу своје Пољаке. Дакле не само да гоне своје Пољаке, него прописују Ру-сима, како ће они поступати пре ма својим! Па шта је онда остало тек за Србе, Словенце и Хрвате у Аустроугарској? Каква национална права могу ови мали народи тражити за себе, кад су Немци и Мађари тако лепо поделили силу и господарство? Немци и Мађари имају богодано право да завладају до Егејског мора, а Југословени имају дужност да се томе покоре. Та дужност то је њихово једино ираво, које им признају освојачи. Слове’ни уопште нису достојни да имају иста природна права као Немци, а тек шта је остало за мале и слабе Југословене! И пошто ови неће да пригрле ту немачку тезу: да с.у створени зато да робују Немцима и Мађарима, него шта више погледају на слободну Србију^као на сво ју потпору и спаситеља у будућности, то је сад управо Србија свему и свачему крива; крива је што је — жива. И зато она управо треба да у-ј чини-самоубиство. Треба да објави свакоме Хрвату, Србину и Словенцу ван њенмх граница, да она живи, не по милости божјој и својој вољи, него по милости Немаца и Мађара и да би ту милост и даље уживала и свој живот продужила, Југословени у Аустро-Угарској не треба ни да помишљају на своје ослобођење од јарма, које су им истакли цивилизатори Немци и Мађари. Јер ако тако мисле и своје погледе бацају на Србију, цивилизаторски мач подигнут је да се и са Србијом сврши Е, али тако не може. Још није било народа, који су извршили,

из страха од другога, самоубиство, па то неће учинити ни српски народ, народ који има своју славну прошлост из 13 векова на Балканском полуострову. На прочив, оно исто право, које су имали Немци и Италијани да се ослободе од свакога и уједиие у једну државу, Југословени имају и за себе. Они неће да живе само од успомена на славну прошлост него стреме ка слободном и славном животу у будућности, у својој сопственој од свакога слободној држави. Шго се тиче слободне Краљевине Србије, она се неће крити ни од кога а нојмање од Југословена, прогнатих из АустроУгарске који у Србији уточишта траже. Њена врата морају бити сваком отворена а Аустро Угарска, из које Југословенн беже, нека их сама — ако може — задржава. С тим треба да буде на чисто и аустро-угарска династија и аустро-угарска влада, и Немци и Мађари. Ту Срби, колико их је год, немају шта и ни од кога крити, нити се то може сакрити. То је тако природно као што су природни извори река, који избијају из утробе земљине И река српског живота мора да избије и мора да буја и српски народ мора да живи као слободан народ. Ту реку аустријско затрпавање никад неће моћи зауставити. Њена је сила за то и сувише слаба. Кад Аустро-Угарска с тим буде на чисто остаје јој да размисли: којим ће путем даље ићи. Има их само два. Један је, да она за Словене уопште, а Југословене посебице, створи у Аустро-Угарској не само сношљиво стање, него и стање које ће их задовољити потпуно и начинити их добрим Аустријанцима у оквиру аустријске монархије. Да ли ће она то постићи такозвашш тријализмом о коме је, кажу, мислио Франц Фердинанд или прелазом у савезну државу, то је њена ствар — ми јој из Србије данас овде савета нећемо давати. Други је пут овај досадањи, угњетавање Југословена ради материјалних интереса аустријских Немаца и Мађара. То је начин управљања у коме парује стега, кнута и оков. Изгледа да Аустрија хоће тим другим путем да пође. У Сарајеву је завладао огањ и мач, то је појачавање онога што је досад било. У Италији тај начин није јој помогао, није ни у Мађарској па неће ни у Босни и Херпеговини. Напротив, треба се бојати да се прорицање Горчакова не испуни: да ће Босна и Херцеговина бити гроб Аустрије. Држећи Босну, Аустрија као да држи стегнуту једну бомбу која је све опаснија што се више стеже. Ако то стезање пређе извесну јачину, бомба ће прснути и Аустрија ће се распасти. Не говори се у залуд већ о подели Аустрије. До ње саме стоји да до тога не дође. Ако је данашњи цар су-