Трговински гласник

Стрина 2.

ТРГОВИНСКИ ГЛАСНИК

Број 141

више стар да са Југословенима чини нагодбу, као што ју је чинио пре 50 година са Мађарима, нека томе добро размисли нови престолонаследник, нови Франц Јосиф — Карл. Боље му је бити цар федеративне Аустрије него краљ нове, мале и само немачке Аустрије, која ће бити једна савезна Краљевина у немачкој царевини. То би била лепа педесетогодишњица стварања двојне монархије и добра залога забудућност. в.

Већ је постало колико непријат но толико и монотоно износити слике из сарајевског пустоша, после разорења ерпских радњи и српских домова. Те су слике довољно страшне по самим аустроугарским листовима. Али једно увек крију ти листови: крију мо тиве тога пустоша, чувају се да констатују оно што је цео свет видео и констатовао, на име: да је сва та неисказана несрећа била — под протекцијом војске и полиције. Да је ма која од ове две заштитне силе ушла у акцију, свега онога, што се после атентата десило, не би било. Но то, што брижљиво крију аустро-угарски листовп, износи по неки лист ван граница Аустро Угарске. Такав један приказ ужаса имамо у „Новим Циришким Но винама, и у Швајцарској. Бечки „Цајт", који није сасвим изгубио главу, такође доноси (јутарњи лист од 10 јула, по новом) овај извештај који је из пера једнога Немца, Швајцарца, што живи у Сарајеву. „Цајт“ вели уз то. како инострани листови обавештавају свет о сарајевским ексцесима „на начин, који нас не може обрадовати." Треба и наши читаоци да прочитају тај швајцарски извештај, како би разумели и наслов овога чланка — о два подмукла осмејка који се на улицама Сарајева тако брзо срели и разумели. Сад чујмо извештај: „ Ни најачи земљотрес не би могао то ночинити шта је у Са-

рајеву, ј/ току три дана, разорило слепо беснило олоша. Руље, које су организовали Мухамеданци у којима су по више стотина људи јурили кроз варош, наоружани сикирама, чакљама, полугама за разваљивање и томе подобним оруђима, те су руље, носећи цареву слику или његово попрсје (бисту), певајући „народну (!) химну“ или вршећи молитве, пролетале кроз улице и сокаке узбуњене вароши и лупали су свс што им је до руку дошло, а што је било српска својина. „Вериу помоћ овим разорачима указали су Хрвати. Они су сви продирзли у највеће радње и куће за становање, уништавали су еспап п намештаје, полупали су све стаклене прозоре, излоге и др. и све на што су наилазили у дућанима и кућама, избацивали су на улицу. Читаве куле назидали су тако од набаианих вредносги. Вина, ликери и др. просипали су просто у олуке, тако да су на много места ове течности надалеко преплавиле улице. „Пред кућом једног општинског одборника издизали су се читави брегови мртвачких сандука и другкх погребних предмета, које је : све руља са пуно мржње тамо бацала Најгоре је прошао тако звани краљ од Босне(!) Јевтановић. Сви његови елегантни интови са сребрним оковом, и остала колај од вредности, дванаест на број, његове дивно позлаћенс саонице! и исто тако скупоцени амови, прескупи намештај његовога дома и тако даље, све је то у слепом бе снилу изломљено и излупано, тако да причпњена штета износи око 2 и по милиона франака. Али „осветницима“ ни го није било доста, већ су се бацили на хотел „Европу", који такође ирипада руљи омрзнутом великом Србину Јевтановићу. „Нова српска друштвена пала та (овде се мисли на дом „Просвјета“) три спрата висока, сва је разрушена. „Српске Банке, школе, клупски локали, све је то лало као жртва ових рушитеља. „А полиција? Она се правила као да не да руљи овласти; али чим би

какав полицајац Србин узео озбиљно ствчр, одмах му је „посао“ пресео. Тек, када се цивилна власт, услед изненадног отпора Срба у већем броју, показала као слаба. појавила се брзо позвана војска — улани и иешадија — али тада видећете и сами, није више ништа било да се доводи у ред: посао је свршен! „Разоритељи су се слатко смејали (1асћ1еп §етп1ћНсћ) пут војске, и при томе су нашли од стране војске, на исто такав отпоздрав , који су обе стране разумеле\ „Потпун мир је настао тек онда, кад је објављен нреки суд; али мирне гомиле рушевина по улицама, сведочиле су о свршеном делу “ Из овога извештаја, који тако илуструје језиву слику Сарајева на дане 15. 16 и 17 јуна, видп се: прво, да је 'рушење трајало три дана; друго, да су рушиоци могли слободно радити шта су хтели; треће, да је полиција брижљибо „надзправала" све шта се ради. и да је учинила безопасним, не руљу, по оне полицајце, Србе, ко ји су одиста хтели бранити имовину јадних Срба; четврто, да је војска тек дошла, кад су се нападнути Срби почели како-тако бранити, јер ње, за трп дана рушења, није било нигде ни од корова; и пето, да су се рушитељи н војска слатко и са пуно узајамног разумевања насмејали једни на друге — кад су се видели и срели на српским рушевинама. Остало би још да се зна, где су по свршеном послу враћене цареве слике и бисте, које је руља носила кроз варош певајући; јер свакојако ови неваљалци и фукара мухамеданска и хрватска, нису та скупа монархијска знамења имали у својим ,,верним“ кућама. Они су их, у славу царевине, једино могли узети из канцеларија и осталих благонаклоних места „отменога друштва" сарајевског. И кад још једном баците поглед на целокупну ситуацију, а према горњем швајцарском извештају. видите, да су сви фактори: и

руља, и полиција, и војска, и власт, усели учешће у насиљунад Србима. Разлика је међу овим учасницама једино у толико, што су једни доиста рушили, док су други мирно гледали и онда се сви — слатко насмејали!

АУСТРИЈА И СРБИЈА. (Извештај Српског Пресбароа) Чеси о српској штампи. Праг, 28 јуна. „Народни Листи" осуђују врло енергично необичан начин, на који је аустријски Кореспонденц Биро објављује изводе из српских листова. Кореспонденц Биро не каже да београдски листови одговараЈу на раздражљиве чланке бечких листова, преко којих се прелази ћутке. Хаишења у Бсчу. Беч, 28 јуна. Полиција још није престала са хапшењем југословенских студената, јер су сад ухапшена тројица, од којих су двојица Срби: Сава Вукићевић, медиципар и студент пољопривредног факултета из Бо санске Крупе Предојевић. Утврђивање границе. Беч, 28. јуна „Милитерише Рундшау“ јавља, да се у дотичним министарствима спрема знатно повећање босанске пограничне стрељачке трупе и жандармерије у Босни и Херцеговини, као и војна организација босанскохерцеговачких финансијских стражара. Ове мере, како се говори, биће врло скоро приведенеу дело. Преса о смрти Хартвигсвој. \Беч, 29. јуна. Бечки листови говорећи о Хартвиговој смрти, изјављују да ће последице ове трагичне катастрофе бити велике, а можда и несрачунљиве. „Нова Слободна Преса“ вели. да је Хартвиг био велики противник Аустро-Угарске. Можда ће његов последник припомоћи да се ублажи садашња криза. Хартвиг је био панслависта у смислу да свн Словени буду уједињени под заштитом Русије.

плодност роман од Емила Золе ( 138 ) — Ја се нећу више мешати, — на стави Бошен, испраћајући доктора. —ј 'Ви се договорите с мојом женом, кад ће јој бити најудобније да је прегледате. И потрудите се да је излечите... Држим, да то није тако тешко: она још држи себе за младу жену, она је, заиста, тако мало живела! У већим случајевима они су водили озбиљним поремећајима организма и! разним хроничним запалењима. Доктор! је претпостављао такав псремећај у Констанције још од онога времена, ; кад ју је лечио од локалног запалења, и бојао се, да нема наде на оздрављење.1 Уосталом, вама је то добро.познато, а у вашу теорију, да треба непрекидно производити 'децу, како би се добило дете, кад год се зажели, — ја, право да вам кажем, не верујем. Акосе природа не би уздржавала, живот би постао немогућним. — А шта бисте ви рекли, — одговори доктор, ако бисте наишли на човека, који би почео у пролећеј да кида све цветове са своје јзбуке па би се погом зачудио шго му јабуке

не рађају?,.. Ви "сте еами искварили дрво; не чудите се његовој бесплодности. Кад после два дана Бутан прегледа Костанцију, он се увери у истинитост своје дијагнозе, премда ју је формулисао само као вероватну претпоставку, пошто су извори живота још у толикој тами, да је немогућно наћи се у њима како ваља. Он се изрази врло обазриво, мерећи сваку реч и не желећи да своју пацијенткињу бдједном баци у очајање; он чак мирно саслуша чинећи се као да се слаже с њом у њеним жалбама на мужа, поремећеног неуредним, веселим животом с прља вим женскињем. Њему ипак пође за руком, да јој докаже, како поредсвега она мора полагати све своје наде у мужа, још довољно снажног, без обзира на неуредан живот, који га је подгризао. Најпосле је убеди, како је неопходно потребно да се она лечи. Лечење ће трајати прилично дуго, те се, разуме се, треба наоружати стрпљењем. Уосталом, он се и сам још надао, да се вара у дијогнази, да ће се болест моћи победити лечењем. Констанција је тачно вршила све заповести у току неколико месеца доктор ју је обилазио два пута недељно, али свзки, месец је доносио обично разочарење

те очајање све више обузимаше јадну жену. На крајуЈЈкрајева, као што се и могло предвидети, настаде тренутак кадј Констанцијз изгуби веру у доктора, чија је умешност није могла учинити матером. Мислила је, да је он недовољно енергичан, — да избегава јача средства, да је сувише исправан. Осем тога осећала је, како он избегава одређеи одговор, како се стара да је умири обећањима на оздрављење у даљој будућности, а у души је убеђен у бескорисност свих покушаја. Тада се она одлучи да се обрати бабици, госпођи Бурдје. Прегледавши је, ова изјави, како се прима да је нзлечи. По њену мишљењу, овај се случај не може упоређивати са случајем госпође Анжелен.ј Настаде нов начин лечења, заморио иш чекивање последица. Њколико месеци Констанпија је одлазила у улицу Мироменил, подвргзвајући се најнепријатнијем, мученичком лечењу. Али ништаЈ не поможе: природа, коју су дуго обмањивали, није хтела врагити плодност' несрећној жени, измученојсталним пре лазима из наде у очЗјање. Најпосле, из-ј губивши главу, она се стаде обрзћати разним варалицама, свако јутро прели јСтаваше новине у нади да ће наћи о-; глас о неком новом средству или адре

су каквог сумњивог лечилишта. где су бесплодне жене експлоатисали онако исто, као што су у другим лечилиштима експлоатисали — и сувше плодне. Једном, у сумрак она се упути госпођи Руш. Ова поштена особа занимаше се сад, порел своје специјалности производње мртворођених, Јпродајом неког средства против бесплодности; уверавајући своје клијенткиње, да се њиме могу спасги деце или да могу рађати, како им је кад воља. Уосталом, надмена Констанција, која се либила да је прегледа домаћи лекар, посећиваше сад разне шарлатане и чак је била готова да се скине гола н на најживљем тргу, само кад би се могла узнадати, да би се у том случају догодило чудо — да затрудни. Под утицајем пропалих нада и незадовољене материнске љубави њоме потпуно овлада само ова идеја, и по кад кад ју је муж држао за луду, видећи је како ноћу гризе свој узглавник. да да би уздржала гласне изливе своје разјарености. Кад је све било огледано — и воде, и постови, и молитве, она ипак не признаваше да је побеђена, и дуго чекаше чудо, говорећи, како ће својој вољи потчинити непокорну судбину. (Наставиће се).