Трговински гласник

Број 143.

ТРГОВИНСКИ ГЛАСНИК

Стр 5

За калограм) дин. 180 — Париз, 1. јула. — Преглед тру7. За сечење зрелих чау- па имао је врло великог успеха. ра и истресање семена „ 27,— Велика гомила света одушевљено је поздрављала председнпка републике. Ескадрила авијона изазвала

Укупно дин. 310-

принос од хектара је од озимог је • 0 душсвљење. Међу политичким сењег мака: 1 Ј - . ЈЈ ,, с. . , 1С - , сл личностима био ]е и Џемал-беј, 1. 15 килограма атиона по 50 динара . Ј . ^ Ј ,, 1 - К0)И )е и3 р ази0 својс дивљење за килограм дин. 750-— 1 1 г 1 , одличан ред приликом дефилова

2. 700 крг. семена

/ 80 - -

ња трупа. Г. Поенкаре вратио се

,\ кулпо дин. 1.030- у 10 с. и 20 , без инцидента и бурно Чист је принос са хектара, према ПОЗДрављан. овоме: 1030—310 = 720 дин. Обичних добрих година никада није чист при- СтОсШЗ, ТрЖИШТЗ ход мањи од 650 дин- од ( хектара. Про- ' * летњи — јари мак даје у пола мањи .. . 1 н 1 у Извешта] са марвеног тржишта на приход. 1 г г Из предњега је лако увидеги да при- ЈИалти. нос једног земљишта под маком зиат- Месец јуни 1914. но се повећава, и трипут је већи од У току месеца јуна (по нов.) увезе приноса пшенице или др. усева. Трош- но је у Малту 1280 грла туниске стоке, кови око обраде и неге мака, покрива- која је приспела у четири транспорта, ју се самим приносом семена. Зато и 1 у размаку од по једне недеље дана. кажу: „семе за рад, од кала] — афи- Сви су транслорти извршени пароброона чист приход.“ Д ом „Саг1ћа§;е“ (6000 тона) друштва После две недеље по берби афиона, „СошрапЈе Оепега1 Тгапба11апЦцие“, кочауре потпуно сазру и онда се секу и јц врши једнонеде.љну пловидбу измесеме истреса. Добијено семе служи за ђу Марсеља, Тунсиа и Малте. Пут од сетву исте или с прс-лећа идуће године, Туниса до Малте траје 16 сати. Услед а справља се — цеди од њега и зејтин релативно кратког путовања стока призв. „шзрлаган“ и продаје по 0.60 до гпева потпуно свежд, и без дз претр1.60 дин. литар (од 100 кгр. семена до- пи икакав губитак у гежини. Ова побије те око 49 г. зејтина). следња поменута околиост у толико је Ово су цифре за новоослобођене кра- од веће важности, јер се мерење сто јеве Србије, а за Анадолију принос је ке врши од стране царинских органа, у афиону и семену двапут већи (30 до одмах по њеном приспећу у Малту 40 кгр. афиона и 1500 кгр. семена). и по тој нађеној тежини купац прима Завршујући, не заборавимо: да, ма стоку, па ма када се она продала буде. да је велика трговина афионом и при- у односу према овдашњој целокупнос благодаран гајењем мака за опиум, ној годишњој потрошњи стоке, довоз афион није ништа друго до опиум за у прошлом месецу Јможе се сматрати пушење, чије изумирање биће највеће Д а је био"мали, а ово услед тога што

согатство за човечанство. 1 јуна 1914 г. Куманово Б. Ж. Бошковић држ. економ.

месец јуни сачињава крај довозне сезоне, кад купци почну губити вољу за новим набавкама грла и гледају да им преко најтоплијих месеца у години јула и августа - остане у шталама само најпотребнији број стоке. Нови редовни довози почеће у другој половини месеца августа по нашем календару. Осим туниске стоке, ириспело је и Париз , 1. јула. — У Сенату 160 грла руске, односно румунске сто приликом дискусије О кредитима ке за рачун овдашњег војног лифеза народну одбрану, известилац ранта који, према уговору са државом

ТЕЛЕГРА!*1И (Извештаји Српског Првсбироа*

Ембер критиковао је војну администрацију, указивао нз инферијозност француске артиљерије према немачкој, да је муниција не довољна, да су утврђења на гра ници и сувише стара, да су потрошени милиони без рачуна. Ми-

има обавезу да једиа четвртина годишње потрошње меса мора бити од стоке утоварене у пароброд у Одеси. Туниска стока је ситна — гежина по грлу од 240 — 300 килограма али при том млада и прилично угојена. Ту-

грама живе мере (обухваћајући царинЈ од зл. дин. 6,25) Наше новопазарско, односно ужичко говече било би најподесније за овдашњу пијацу. До почетка турско-италијанског рата, Турска је била главни извозник стоке за Малту, Та турска стока товарена је у Солуну. Велика је вероватноћа, да је та стока пореклом била из новопазарског санџака. Овде се траже мушка грла до нај више 400 килограма по комаду. Ако је стока дебела, не праве питање од тога да ли је иста шкропљена или не, али у случају кад је стока мршава, купци траже нешкропљена грла, јер како они веле, таква се грла брже гоје. Код појединих транспората треба обратити пажњу да је стока што једноибразнија тј. да су сва грла што више једнака у погледу тежине. Као што је у горњем већ једчом казано, купац прима стоку по мери, коју су царински чиновници нашли при њеном приспећу у Малту. Да би се одмах у почетку обезбедила што боља продаја нашој стоци, упутно је, да поједини транспорти у прво време не буду велики — највише 60 до 100 грла у један мах — али у исто време, транспорте ваља слати редовно — сваку недељу дана или петиаест дана по један транспорт. Поједине пошиљке од 60—100 грла распродају се обично у току од 3—4 дана. Изузшајући војног лиферанта, овде нема великих купаца стоке, већ су махом ситнијм људи који узимају највише до 10 грла; њихов број међутим је релативно врло велики, што иде у прилог увознику (продавцуЈ јер не постоји бојазан да се купци договоре у циљу обарања цена појединим транспортима. Купцк су искључиво препродавци, који стоку купе, прихрањују је (памуковим семеном) извесно време па је урањену продају касапима. в Сами потрошачи (касапи) никад не купују стоку непосредно од увозника. За сва даља, детаљнија обавештења ваља се обратити Агенцкји. Адреса Агенције је: бетап Ооуегпшеп!з Сопппегс1а1 А^епсу, 51гас1а Напсо 40 УаИеКа, Маћа.

нистар војни признао је да Је нис довози искључиво мушка, нешкопвећина критика тачна, али ипак љена грла. изузетно. Г. Клемансо констату- Цена туниске стоке је око 3 фунте је да је ситуација страшна и ве- стерлинга за 100 ротолија, односно у ли нити имамо владу, ни одбрану. српском новцу и мери, 94 златних диСенат је решио да сутра по под- нара за 100 килограма живе мере, са не саслуша изјаву владе. Критика 1 плаћеном царином. Царина идноси 6,25 г. Ембера учинила је на парламе- зл. динара за сваких 100 кгр. живе

нат и јавно мнење врло велику импресију. Тврди се да ће министарски савет данас до подне израдити изјаву, коју Не влада дати пред Сенатом.

мере. Купци купују само оцарињену стоку. Целокупни трошкови на Малти, обухватају ту истовар, мерење, комисион за полагање царине, храну и штзлу до дана продаје, комисион за продају, Париз, 1. јула. Парламенат делкредере и т. д. изиосе 4 од сто је усвојио буџет у целини са 38о |ОД бруто продајне цене. Наравно, да гласова, против 132 У ова че тири процента комисиона није Ишл, 2. јула. — Пар је данас обухваћена царина, чији се стварни

први пут овога лета отишао у лов Париз, 2. јула — Сенат је са 146 гласова а против 113 усвојио, противно решењу финансијске ко• мисије, кредит за бављење нижег поштанског особља у Рошфолу Контра-торпиљер Магон чинио је иробе на широком мору, и том приликом деси се експлозија, која је убила три човека. Контра-торпиљер је прекинуо про бе и остао је у Ексу.

НЕДЕЉНИ ИЗЗЕШТАЈ СА АЛЕКСАНДРИЈСКОГ ГРЖИШТА Александрија, 15 јуна 1914 Золови Из Сирије увезено 770 и заклано 590 остало у карантинама 180; из Смирне увезено и заклано остало у карантинама —; из Киптра увезено и заклано —, остало од пр. недеље Домаћих увезено — заклано —. Цена је овчетини „еп §го55“ у клаиицидин. 1 '55—1 '70 ока меса. Гове ђини „еп §го55“ у клаици нд. Г45 —Г60 ока меса. Сиријска је стока ситна, стара и мршаве. Домаћа је стока забрањена да се коље ; услед сточне куге, која се обично појављује за време легње сеноне

Л?:Ш 24'— д. 100 кил. СрпскоЈМ? 0 1 Ј? 1 — Ј4? II — дин. № 111 — ?дин 100 кил. Трошкови су 3 3.10 на 100 кгр. Горње су цене сН Александрија. Сир и масла Качкаваљ килограм 1 '40—2'20 динара Обичан сир „ Г20—Г30 Масло „ 270—3Трошкови до Александрије 7—8 д на 100 кгр. Царина 7-8 од сто од вред зости. Роба која се извози из Египта. К о ж е Са александриске кланице: Суве воловске сушеие на ветру теж. 4—7 кгр. 3-20— дин. теж. кгр. —'— дин. Суве биволске сушене на ветру теж. 4—8 кгр. дин. . Коже из унутрашњости Египта: Суве воловске сушеие на ветру теж. .2—8 кгр. 3 дин. теж. 10—15 кгр. 2—75 дин. биволске теж. 4—8 кгр. 2—75 дин. теж. 8—15 кгр. 2—75 дин волоовске сољене теж, 4—8 кгр. Г75 д. теж. 8—15 кгр. 1 65 дин. биволске сољепе теж. 6—8 кгр. Г50 дин. теж. 8-15 кгр. Г60 дин. теж; 15—25 кгр. Г70 дин. теж. 1— 2 1 3'75 дин.од ком теж. 2—3 кгр 5'— од комада. Горње су цене кожа на лађи у Александрији. Трошкови до Србије износе 8 10 дин. ка 100 кгр. П а м у к Браун, Фер талира 15-—. Фули фер гал. 16—. Гуд фер тал. 17 - —. Фули гуд фер тал- 18* 3 /в Гуд тал. 19- 1 8 Екстра Асил Афиф^ Фер тал. — Фули фер 16 3 8 Гуд фер 17 5 бФули гуд фер 18Џ Гуд тал. 19' в Екстра тал. Нубари. Фер тал. —•— Фули фер тал. —•— Гуд фер тал 17 3 ,4 Фули гуд фер тал. 18С Гуд тал. 19ф 4 ,Екстра тал. —•Горњи ЕгипаШ и фајум. Фер тал. —•— Фули фер тал. 15’ 5 з Гуд фер 16'з Фули гуд фер тал. 16' 8 Гудтал. 16- 3 |4 Екстра тал. —•Абаси Гуд фер тал. 18.'4 Фули гуд фер тал. 18' а 4 Гудтал. 19' 1 о Екстра тал. -—•Јоановић Год фер тал. 20' Фули удг фер тал. 20-Га Гуд тал. 2Г Екстра тал. 20- 3 4 Сакеларидис Гуд фер тал. 20 ли гуд фер тал 20-' з Гуд тал. Екстра тал. 2Г 3 4. Горње се цене подразумевају за једаи египатски кантар, који је раван 44, 92 ' 1 килограма. Египатски талир, раван је дин зл. бчво. Нз. Сиријска стока је стара и мршава. Домаћа је стока забрањена усљед сточне куге. Тражи се кравље ма&то, качкавало и пасуљ. Дувана из новоослобођених нашихкрајева дошло је 2.700 бала. За детаље обрагитн се агенцији.

Фу21 -

износ ставља обашка у рачун комитету. Српска стока имала би да конкурише само туниској стоци, пошто се руска стока не јавља као конкурент, јер је њеи увоз веома ограничен и служи 1 искључиво за делимично подмирење потребе војног лифераита. Имајући у виду несравњиво бољи квалитег наше стоке, као и њену ре-| лативно већу издашност, веровати је да би се за нашу стоку добила и боља цена од 94 зл. динара за 100 кило-

19-50-22’--- дин 14-50-15 13 50-1450 25 -50— дин.

Цереалије Пшеница 100 кгр Јечам Кукуруз Пасуљ Трошкови износе ЗТ ) 3 - 30 д. на 10С хилограма до Алексап/фије. Брашна Руско .N5 0 ЗГ—д. №1 30 1 —д. .N51] 29'— д. .N5 III 28‘— 100 кил. Румунско № IV 28,— д. № III 27•— д. № 11,26'№1 25' дин. 100 кил. Бугарско № 0 27 - — д. № I 26 — дин. № II 25‘— д.

Будимаешша, 1. јула филмјала Српокв Банкв Посао у готовој роби: Продало се иЈнас око 2000 мтц. пшенице са 10 пот. непрсмењ. ценом. Раж, зоб и кукуру. непром. Данас је п.родато: Стара шеница 1000 мтц. по К. 26-40 26' 90. Нова раж: 600 мтц ло К. 18 50—1875 Зоб: 1460 мтц. по К. 13 30 15-30; Кукуруз: 450 мтц. по К. 1470—1475. Данашњи довоз и извоз овд. пијаце аовоч извод Пшенииа 45653 767