Трговински гласник

УРЕДНИШТВО Кнез Михаилова бр. 19 ТЕ/1ЕФ0Н 390 ЦКНА ЈЕ огллсимл: ДУБННЛ 1 СМ. 1 СТУПцл 0.15. дин. ВЕЋИ ОГЛАСИ ПО ПОГОДБИ Непла^ана писма не пршиају се ЈЕДАН БРОЈ 10. пд.

ОРШН ЕЕПГРПДСКЕ ТРГОВЗЧКЕ ОМЛНДННЕ

ИЗЛАЗИСВАКИДАН СЕМ ПОНЕДЕОНИКА И ДАНА ПО ПРАЗНИНУ СТАЈЕ ЗА срвију: црну гору и вугарску. ЗА ГОДИНУ дин. ‘24. ЗА АУСТРО-УГАРСКУ КРУНА 36 ЗА ОСТАЛЕ ЗЕМ.ЋЕ фг*. 30 Рукопнси се не враЈаЈу ЈЕДАНБРОЈ10 пд.

5Р0Ј 144.

гЗОГРАД, ПЕТАК, 4. ЈУЛА 1914. ГОД

ГОДИНД XXIV

ИЗ НОВЕ СРБИЈЕ. Купатило и Манастир Бања. ГГрибој на Ивањ-дан. Пола сахата угодне вожње на колима уз Лим, пошавши из При-| боја, па ћете стићи у село Јзрмовац на друму, који води из наше га среског места Прибоја у нашу; окружну варош Пријепоље. Одат-, ле треба поћи уз знатну стрмен.; готово се може рећи без икакво-, га пута, па ће се за другу половину сахата на коњу или пешицеј стићи у манастир Бању, који се 5 налази на узаној висоравни с које| се отвара не широк али прекра сан поглед доле -а Лим и његово! обострано зеленило. Манастир Бања долази у ред| врло важних споменика некадашњега државнога живота српског. Он је знатан и у историјском и у неимарском погледу. До пре двадесет година манастир је био с по рушеним кубетима и кровом, а 1912 је цела задужбина оправљена, те данас приказује веселу и утешну слику. По несумњивом аутентичном запису у самој цркви овај је манастир подигао „краљ Стефан Урош трећи“, а под тим се именом у историји подразумева краљ Стефан Дечански. Тада је на столици дебарске епископије седео митрополит Никола, чијим је заузимањем и настојањем краљ Дечански и основао ову задужбину. Још се, у другом запису, помиње! и новобрдски митрополит Диони-, сије. Ови и други записи данас се доста тешко читају голим оком, али се из њих ипак може разабрати довољно појединости. И језик и правопис њихов показују да су из старога времена и из доба постања самога манастира. Нарочите пажње историчарско-археолошке заслуживаће запис—већдо-| ста истрвен — на надгробној пло-ј чи у самој цркви, нижр добро о чуванога и у камену веома уметнички изрезанога грба Немањића — двоглавога орла. И очувани делови живописа и маће за историју црквенога сли ! карства нашега нарочите вредно-| сти. Трагови турско-арнаутскога: варварства и овде су врло в&дни и врло речити: и ножем и ватре ним оружјем варвари су показивали своје расположење према Хришћанству и уметности. На иконостасу, који је са свим скорашњи и пун живости, могу се запазити и две, такођер нове, католичке иконе! Свакако ће бити да их је ту сместило пре незнање него какав други смер. Храмовни је празник летњи св. Никола — деветога маја. Манастир долази по величини у први ред старих задужбина, те ни мало не оставља утисак средњевековних капела, као што је случај код многих таквих грађевина минулога времена. Уз сам манастир постоји и четвороразредна основна школа са знатним бројем ученика

Али овај манастир има још једно богаство првога реда. Одмах више порте постоји доста добро уређена топла терма, бања. која је на врло добром гласу не само у свему Полимљу него и преко гранинице у југоисточној Босни. Извори су ове воде врло снажни и изведени су поглавито на два места, где су подигнуте и две ограде, купатила. У првој згради има једав, врло простран, базен; у другој су три, мања али ипак довољна базена. Базени су цементовани, и са стране (један) даскама обложени. Вода у њима чини својом зеленкастом бојом веома пријатан утисак. Што је особито угодно јесте умерена топлота воде, која се због тога не мора хладити мешањем обичне воде, као што се у неким бањама ради. Вода је топло-сумпоровита, те се врло корисно употребљава за лечење реуме и других сличних обољења. За једно купање плаћа се 0.10 д. а сиромаси не плаћају ништа. Стаиова има приличан број, али их је мало здравих. На 24 сахата једна личност плаћа за стан —- грош. Ту је и релативно добра гостионица с лепом верандом и хладником. У бањи има и сада доста света, а да није од скора са свим затворена босанска граница било би из Босне походилаца толико да би бања личила на велику насеобину. Имућнији грађани из наших и босанских крајева махом донесу простране шаторе, те бања чини, поред осталога, још и утисак веселога логора. Тако је то бивало досада кад је бања била готово неприступачна због немања пута. А од прекјуче се приступило прокопавању пута од Јармовца до саме бање. Рад ће трајати подуже време, али ће се добити изваредно добар и угодан пут. И тада ће тек живну ти ово лепо место. Нова је Србија богата и минералним водама, које су у старим границама мало познате. Једну та кву бању имамо и ми, па налазимо да је корисно да за њу чују и читаоци овог поштованог листа. Зато вам и написасмо ово неколико врста

ЗА УЖАРСТВО. (Представка Трговачке Коморе). Пре кратког времена Трговачка Комора Краљевине Србије учинила је Господину Министру Правде представку следеће садржине: „12 фебруара 1910 год. закључен је у Нишу уговор између управника нишког казненог завода г. Ј. А. Ненадовић са једне стране Јована А, Јовановића, трг. из Ниша и Михајла Аранђеловића, трг. из Лесковца са друге стране, по коме се овој последњој двојици ставл>ају на расположење робијаши нишког казненог завода за прераду кудеље. Овим уговором доведена је у опасност наша ужарска индустрија, јер су се овом пре-

дузећу ставили на расположење не: само бесплатни локали већ и врло; јефтина радна снага, те остала наша ужарска предузећа нису у стању да му конкуришу. Тиме је погођено око 1.000 занатлија ужара и ужарских домова у Лесковцу и околини који се прерадом кудељеј баве па и сви они трговци који; су њихове прерађевине продавали.: Али не само да је овим многобројним грађанима угрожена егзистен-: ција, већ је у великој мери став-| љена у опасност и сама наша у-ј жарска индустрија, јер се уништа ! ва један слободан и активаи ред; мајстора и радника и производња! преноси у несигурне и неспремне; руке осуђеника који чак, при о-; ваквим приликама, кад изађу с ро-; [бије неће моћи да продуже овај| 1 посао као слободни грађани јер ће ј их тући конкуренција повлашћеног; јпредузећа. Ови обзири на нашу домаћу[ ; индустрију, која за сада почива на; ; занатској производњи, и на сопијални положај многобројних грађа-' ; на наших — занатлија и трговапа! I— руководили су и законодавца.ј те је чл. 3. закона о радњама за1 бранио казненим заводима израду! оних артикала који су предмет за| натске производње у земљи. Па кад' је законодавац забранио казненим јзаводима чак и за свој рачун дај јизрађују предмете занатске про-; 'изводње онда се у толико мањеј може дозволити да казнени заво ' ди раде то за рачун и у корист! приватних подузетника. Држава има пуно начина да своје осуђенике корисно употреби, и има много послова и заната који се у Србији треба да одомаће и које осуђеници треба да изучавају, а не да раде оне послове где наша земља већ има и довољно и спремне радне снаге. Ако би когод навео као разлог да се овим хоће да индустријализира производња ужарије и да учини способнијом за светску утакмицу онда би тај разлог био врло слаб, јер какве користи има Србија од тога што ће радници које држава рани и одева израђивати јефтину робу за; извоз, а међутим хиљаде слободних мајстора и радника у земљи уми-ј рати од глади? По мишљењу Ко-: море таква индустријска политика потпуно би промашила циљ, и не би подигла но би спречила при-| родан и најбољи развитак инду-ј стрије. Ако је крупна индустрија; у овој грани способна за животј она ће себи пробити пута и без ових нечувених привилегија; ако је она способна за живот само помоћу тих привилегија. онда за нас| не представља никакву добит. Колико се далеко, да не кажемо неразумно„ отишло у тој погрешној политици види се и из тога, што се држава обвезала да никоме другом не да исте повластице. Држава је дакле горњој фирми дала искључиву повластицу за употребу осуђеничке радне снаге за овај посао. Повластичари се за то обвезали да ће подићи шупе које ће им држава исплатити.

Комора мисли, Господине Министре, да су ови наведени разлози довољни, да вам у правој светлости покажу положај у који је управа казнених завода довела нашу ужарску индустрију и трговину, не појимајући, вероватно, замашај дате концесије. С тога је Комори част умолити Вас, Господине Министре, да изволите наредити да се овај штетан уговор раскине. Разлога за то има довољно, јер како Комора сазнаје повлашћена фирма није испунила чак ни оне минималне обавезе које су јој овим уговором прописане.*

Иано да се разреже порез у нозим крајевима. У чланку „Порез у новим крајевима“ у „Трговинском Гласнику" изјаснили смо се противу тога пореза зато што је врло велики и што је врло неправедно разрезан, због рипартиционог система разрезивања који је усвојен, и били смо мишљења да би требало у вести други порез и други систем разреза, да не би наступиле кобне последице репартиционог система, које су неминовне нарочито и због других мана које садржи тај порез у новим крајевима Противни бисмо били оваквом порезу у новим крајевима и кад би он био диктован политичким спекулацијама, јер као год што суд мора да буде изван политич ких спекулација исто тако једна од битних црта при одређивању и разрезу пореза треба да буде правда и нравица. Нарочито данас политичке спекулације не смеју ићи дотле да се под порезом крије врста експропријације, пљачка и т. д. Политички циљеви мо рају се данас културним средствима постизавати а не по ценухаоса, рђаве управе и пљачке за које се можда мисли да је савијена у обланду а коју међутим само је слепци не могу видети. Ми ризикујемо много са оваквим поступањима, повећавамо хаос, стварамо економску пропаст тамошњем народу, врло рђаву репутацију о себи и оправдани протести вероватно неће изостати, а кад они дођу онда ће се морати ствари исправљати и васпостављати оно стање, које је требало још у почетку васпоставити. Шта смо онда учинили? Само смо ход напретка задржали и то на своју сопствену штету. После ових напомена, које су билс потребне, да пређемо на ствар. Мислимо да је једино праведно и целисходно да се при разрезу пореза у новим крајевима пође од сваког појединца и да му се према његовој имовини и приходима разреже порез сразмерно осталим пореским обвезницима, па тек после да се изнађе порез це ле области. На тај начин, за прву годину, сума предвиђена у буџету од пореза у новим крајевима неће бити иоуздана, биће при-