Трговински гласник

^грсна

ТРГОВИНСКИ ГЛАСНИК

Број 144

ближна а можда ће изнеги и 21 милион динара, како је предвиђено, само кад се пороз праведно разреже. Ми ћс-мо упоредити врсге пореза у сгарим гранипама Србије са порезом коју су нови крајеви Турцима плаћали и да из те две врсте пореза и њихове комбина ције створимо врсте порезе које треба увести у нове крајеве. Систем разрезивања и у старим гранипама као и у Турској полази од сваког појединца и за то је тај систем добар. У старим границама Србије по стоје ова непосредни порези: 1) норез на земљиште, 2) порез на приход од зграда, 3) порез на приход од капитала, 4) порез на радњу и лични рад, 5) порез на обрт у радњп, 6) порез на лич ност. — У повим крајевима за вре ме турске управе постојали су ови порези: 1) осмина, порез на приход од земљишта 2) емраћ, порез на вредност зграда (и на зграде на селу, 3) агнам, терзимат, порез на снтну сгоку, 4)теметуа г, шас вергија, порез на зараду тр говаца, занатлија и т. д. 5) гесгарина. Постојила је џибрарпна, али оча спада у носредне порезе. За порез на земљиште, какав је у старим границама Србије, потребне су тачне тапије, тачан премер земљишта и класификација, чега недостаје у новим краје вима и док се сви ти подаци не добију у новим крајевима треба задржати осмину. Мислимо да Пореска Управа има податке колико тај порез износи за свако сето у новим крајевима, или бар она те податке може прикупити. Према осмини, за 2—3 последње године, колико је свако село давало, треба разрезати овај порез на села; у селу, сума која пада на свако село да се р^зреже на појединце, сразмерно ономе шта је пре да вао, што није тешко изнаћи, Пре-ј ма старој осмини бпла би та разлика и олакшица што би било де | сечара. Овај је порез знатан. Ако; се за које селоили срез нема података или се због арнархије у том краЈу, није могла купити осмина, ту би било мало потеже али и то није насавладљива теш

коћа. Исправке би се морале чи-1 може се иокушлти и са ствзрима нити према томе, да ли је у мо , много мање опасним, увести исти менту разреза више ни мрње порез на прмход од капитала, рад| обрађено земље него раније. њу и лични рад и обрт у радњи Што се тпче лореза на зграде мо- који постоје и у сгарим границама. гао би се задржати цео стари по- Тај и такав порез много ће се лакрез „емраћ'или увести исти порез ше поднети него длнашњи мон

на зграде којн постоји у Србији Место пореза на каиитал, радњу, лични рад и обрт у радил? пре је у новим крајевима поетојао само порез на зараду и порез на ситну стоку. Порез на зараду плаћали су трговци, заиатлије, индустри јалци, чиновници, лични рлдници али је он био далеко од тога да буде праведан. Сеоско становни штво са осмином и порезом на ; ситиу стоку било је довољно 011 терећено али варошко становништво, нз много места, сразмерно заради било је врло слабо онгерећено. Нарочито су се умели извући онн који су миого зарађивали и утицајне личности, али то не треба генералисати и сматрати да се ов > варошко становништво извлачило од порезе. Сразмерно могућности за зараду у варошим 1 је било становништва и одвише, многи су животарили али су инак могли опстати због малих пооеза и осталих дажбина. Србија донек-

струзни порез. Ради тога греба прописати да пријаве, при томе начпну разреза, буду обавезпе и да се порезници и порески одбори имају њих, тог објективногј критеријума, строго придржавати. Ако не верују пријавама имају по ј датке из пријава сгрого проконтролисати и кажњавати, а никоко| не дозволити пореским одбори-Ј ма да само на основу слутња о нечијем богаству и приходима ово ме разрезују порез. Порез на лнчност, који постоји у старим границама такође се може увести и у нове крајеве. Овзкав начин одређивања п разрезнвања пореза, какав ми.износимо, био би много бржи него досадањи и што је главно много праведнији, онда би се на њега могли жалити само појединци а не читави крајеви и стплежи. Ми ве рујемо да би се на овај начин добило предвиђених у буџету 21 милон динара за порез из нових

пе мора водити рачуна о затеченом| крајевл зато што би порез био : стању сгвари, нарочито данас; кал правичеије разрезан и шго узи-| је рад врло опио у многим мести- мајући по садашњем разрезу, са ма сувише се не сме захтевати од ванредним касама, телесним рад-Ј варошког становништва: у оптере ницима и чиновничким порезом. ћењу треба- ићи постепено а не у — порез у новим крајевима изсамом почетку оптеретити га нај-|носи можда и преко 40 милнона.

мање пет па до тридесет пута више него пре, и то онда кад је његовз могућноет за зараду далеко мањај него са време турске управе, уништавајући му на тај начин све економске изворе и терајући га у просјаке. — Ми признајемо да је сеоско стамовништво било довољно оптерећено осмином и агнамом и да не треба ништа друго заводити; са самоуправним лрирезима оно је и преопгерећено, с њима више оптерећено него и под Турцима, него и у старим границама Србије. Взрошком становништву треба повећати и пра-

Београд, јуна

С. Б.

СРПСКО ПИТАЊЕ.

Под тим насловом донео је Ма§уагогзга§ од 2-15 јула т. г. уводни чланак. Чланак гласи: „Нема чистијег питања од срп ског питања. Пре свега, морамо знати, да Срби из Србије мрзе Аустрију и Беч а не мрзе Мађаре. Па како смо ми дуализмом спет-

љани с Аустријом то мађарска јав ведније разрезати порез. И кад се ност верује да Срби и нас — Ма већ оперисало нечим што је нај- ђаре мрзе. неправичније са огромним оптере- Осим тога, наша шира јавност ћењем и неправедним разрезом у самој сгвари не зна шта Србија

хоће, Наш свет мисли да Срби хоће да нам отму Бач.су и Торонталску жупанију — једном речи јужну Угарску. То не одговара исгини. То није никад захгевао ии најекстремнији лисг. Па које онда заразио мађарски народ том пакленом обманом да Срби аспирирају на јужну Мађарску. То ]е дело Беча, који на темељу те обмзне нашом песницом прети Србији. Ми тврдимо да постоји румунски иридентизам, који жели да пресече Мађарску од Тисе, п да нс постоји српски ириденгизам, који би хтео да отме јужну У1 арску. Шга је дакле узрок нашег сталног сукоба са Србијом? На то се може. од>’оворити: тражи узрок предмета у Босни, а не у Мађарској. У Босни тражи узрок и смрти Фрање Фердинанда, који је повредпо принции: „Балкан балканским народима.“ Кад сгвар тако стоји, а то је рекас/ и гроф Тиса бечком дописнику „Тана“, онда шта тражи дуалистична монархија у Херцег.-Босни? Зашго се ово начело није до слозце извело и зашто Аустро-Угарска ларма и тражи да сс то начрло иззеде тек тадз, кад је она добар део Балкана себи присвојила? Нешто слично томе хтела би и Русијн и Италија и то стаје на.с стално милпјардама. Разумимо једном да Србија због Босне и Херцеговине стално оштри зубе против нас и да анексију Босне и Херцегозине сматра за повреду балканског закона. А ова повреда балканског закона изведена је на најбруталнији начин, јер нити су питали Србе из Босне и Херцеговине нити народе дуалистичне монархи је за окупацију Због свог суровог цезаризма погинуо је Фрања Фердинанд и његова супруга. Анексијом прикључили су дзе српске прастаре покрајине дуалистичној монархији и створили су од њих Хабзбургозцима породичан посед. Србијз је опда плакала, грувала се у прса и чупала косу али није могла ништа великој сили од 50 милиона душа. А мађарско фриволно незнање

од Леона Смита превео М. И. Ђукнић (4) Виктор Боне је сам означио битну разлику, говорећи да је сваки слобоп.ан одбити новчаницу; да новчаница осло-! бођава онога, који ју је дао у плаћаље, „кад се хтела драговољно примити". Под том погодбом она врши улогу новца, док се новац са државним отиском не може никад одбити у обласги те државеГ Неосновано је, дакле тврдити, да новчаница на доносиоца циркулише апсолутно као новац: али између њих постоји још већа разлика. Новац ја не само знак који представља вредност, него још и ззлога вредности, коју представља супстанциј'ом из које се састоји. Ои има своју сопствену и унутрашњу вредиост, и само је због те вредности нримљен у разменама. Нека се смањн НЈегова тежина или његов степен чистоте, он ће изгубити у оптицају као средство за, размену оио, шго 6« изгубио као гоба. Новчтлицз оема сопсгаену и унутра-ј шњу нред .ост; она није пишта друго,

до лист хартије, који циркулише на о снову кредита оних завода, који су г, емитовали и који морају платити, ка, се поднесе, онолико племенитога мета ла, колико је означепо на хартији. Т је докуменат потражинања што га једн банка издаје и који мора доцније ис платити; то није садашња вреднсст, ве! обавеза на рокове — обећање. Плаћање металним новцем поништа ва обавезу, па коју се односи, плаћа ње банчином новчаницом сслобођав; дуи-ника а на његово месго стављ; банку, обавеза се поииштава само он да, кад се иовчаница врати у банку Емисија новчаница није суверенс право, ( као што ни новчаница ниј < новац*). Емисија новчаница не сШвара ка питал. Навс)дило се противу мноштва нов чаничних банака,да оне стпарају фис-ј тивни капитал, и да то стварање фик тивног капитала има важне последгцрј па да га зато не треба остапити оп-1 штим закосимз,. који управљају трго ! вачким транзакцијама. То тврђење до-, лази отуда, што они, који га подносе, нису тачао .приметнли у чему се са стоји емисија Банке нису, а и неЈ могуј *ВаШ1е Соиг8с 1‘ с-сопот<е роИН^це, I. 1. р. 418.1

сгварати капитал. Једино средство, које постоји за увећавање друштвенога ка питала, јесте рзд. „Кредит“, вели Хорн, ускорава и доноси плода само преобраћајући и преносећи. Он прави и ли фабрикује капитал, али са сировином, која му се набавл>а и сразмерно количиаи те сировине. Што је истина за кред т, истина је изабамчину новчаницу, која је једно од његових оруђа. Банчимом новчзницом кредит не стнара капитал, као што га ие ствара ни другим својим оруђем.“’ ; ' „Емитују1а1 за један милион новчз ница“, вели пре Хорна Ели Готје,„баика не стзара никакав капитал она сгавља самоу оптицај један милион.који се нала зи у њеним касама или у њеним портфељима, било у злату, у сребру или \ трговачким ефектима, а који би без те; емиснје остао пеактиван. .Кад је нопча пи а смитована са металном подлогом; очевидно је да тада не лостоји ни стварање ни увећавац.е капитала.“ “У случају кад емисија прелази ме-ј талну )>езерву, банка ие ствдра к..пи ■ тал не издајући одговарајућу вредностј У металном новцу, као што га не ствара, ни кал би је одмах издала, Предајући једноме клијенту непокри-| * Ног«, 1а 1Ј1>сПе сЈсз 11ап<]ие$,р. ‘341.

вене новчанице, она га ставља у стање, да задобије гај и тај део друштвенога богатства, као да му је предала износ у звечећем новцу. Она врши просто пренос сопствености.* Економиста Маклиод није хтео то примити. Он је ово тврдио: „каа јелна шкотска банка преда б?з покрића једноме тежаку хиљаду фуната стерлинга у новчаницама, помоћу којих тежак усавршава своју експлоатацпју, хиљаду фунага стерлинга, које је банка добила ни зашта, дејствовали су тако исто успешно, као што би дејствовали хиљаду суверена у злату; — то је, дакле, прави капитал, који је банка створила својом емисијом/ Хорн Је показао слабу солидпост ових закључака.„Претпоставимо," вели он, „да тежак ужива добар кредит, то он набављи за се на почек мредмете, које желк, он пот писује призкаиице набављачима, . к<.>је ови посе у Банку дз их есконтују. Онде нема ничега, што би личило на стваран>в канитала. То је само преНОСНЗ аКЦИЈГЈ. (Наставиће се )

* Епсус1орд<Ке Ли <!гаћ I. II, V Вепч«с$