Трговински гласник

Број 144.

ТРГОВИНСКИ ГЛАСНИК

Странз 3

још је исмевало Србију. Како би нас Мађаре болело кад би ко нас — Мађаре исмевао кад би изгубили коју провинцију, н. пр. Ердељ? Па кад ми Мађари не би могли никад тако шта опростити — немогу ни Срои опростити о дузимање Босне и Херцеговине. 7 о треба да знамо , а кад зна

Гроф Тиса одговорпо је: Наш ма^еријалу за мостове, о логорима

каква бојазан од револуције и гру пе које се тамо налазе довољне су да одрже ред, што не значи да у Босни не постоји опасна агитација у друштву и у школама. Због то га ваља чобољшати полицију, и отклонили нелојалан дух по школама. Гроф Тиса правда политику господина Калаја којије био при веома опасна за личну сигурност Сенат је учмнио неке из.мене па је

посланик у Београду сазнао је из једног, по изгледу озбиљног из вора, да се у Београду спрема манифестација против посланства и протих аусгриских и мађарских

и о обуци. Министар гврди да се свуда врше активна проучавања и да се активно ради. 1919. год., када напор који се данас тражи буде задовољен, постићи Не се

грађана који живе у Београду и нова побољшања, али ипак нећеда та мацифестација може бити мо моћи да достигнемо Немачку.

мо одмах шреба да схвашимо сталица непристраснога система. и имовину наших грађана- Наш; затим једнодушно изгласао буџет.

посланика.

н м

и биле предузете:

трагедију Хабзбурговаца*. 'Господин Бурјан ради на истој| посланик посетио је српског ми То су речи званичног органа! основици као и господин КалајЈ нистра председника, скренуо му мађарске независне странке, коју 1 а у исто време води рачуна о ве- пажњу на те вести и замолио га заступа у парламенту преко ПОликим изменама које су наступиле. да буду предузете потребне мере. Што се тиче резолуције српских Те су мере шефова у Босни, који су они донелн против наше спољне полити; ке, која је спречила Србију да изађе на Јадранско Море, гроф Тиса изјављује, да и мађарска опозиција дели то исто мишљење. Што

Уевајање фикансијских закона. Париг , 2. јула. Парламенат је усвојио са 373 против 126 буџет у целини са не

АУСТРИЈА И СРБИЈА. (Извеиииај Сриског Пресбчроа)

Одговор т исин на интерпелације. Будим-Пеиапа, 2. јула.

ким изменама због којих га је

/-Ч . ЈЧИШ Г! О М V*. Г1СИУ1С1 ОКЈУЈ1 Стража око посланства по|ачана . . » гребало вратити Сенату. е. Али у ствари никаква интер- к п • • 1 Ј . X л у Парламенат :е усвојио законски тервенци а није бнла потребна; на • ‘ Ј ■ р Ј Ј г г ’ пројекат о непосредно] порези за против понашање Београђана до- |^ Ј г- - в 1 в

год. Са тим пројектом је указ У ,е ла код становништва не својеш „ ре золу Ц ијз којом се тоу„ *т , ПОСТО|И " амера да манифесту)е и зива влада да у иЈућој сесији ок“ „ ГР Ф ° СТаВ 1 " ема никзквог доказа да су гла ' тобоа месеца поднесе законски проља &ну Скерлецу да евергично] сови, к 0) ису се чулиимали стварног,, ^ 0 осло6ођавању лич „ е „ 0 Р е . Гроф Сечењи мотивишући своју с У 30 и Ј а велико-српску пропаганду. основа. — Министар председник Ј зе и на покоетност к , то воата поо интерпелацију, помиње имена 5е- Истина је да се велики број упућује мађарској штампи молбу; и то V подједнакој смзмери оградских чиновника који су били фпских војних бегунаца налази у да испита вести, које додирују у ’ 3 Ј ‘ 4 р 4 на челу агитације, међу овима се Мађарскј. Али тешко је рећи шта живогне интересе мађарскога наналазе браћа Прибићевићи. Срп- ваља чиниги са тим људима. Јер : рода пре њиховог објављивања и

ска влада, чинила је олакшице Ср- на Ј ел ементарнија човечност опире бима из Хрватске и Славоније какој се томе да нх предамо Србији. би исти дошли на народне праз Влада их је одаслала у унутрашнике. Многобројни мађарски гра- њосг зсмље и сад расматра где ђани присуствују свечаности нај^и се могли транспортирати ван Косову Пољу. Међутим ту није у Уга рске. Гроф Тиса завршава свој питању једна верска, већ политич- г °вор: Ваља енергично сузбијати ла свечаност. Затим говорник из- зло од велико-српске пропаганде носи односе атенгагора са Београ- К0 Ј а доиста постоји, али не преда дом, као центром зелико-српске ЈУ^ И се паници страху и нервози

пропаганде, и пита: је ли истина да је званична Србија, сазнавши за вест о атентату, дала лојалие изјаве, док је међутим у српскоме друштву букнула радост кад се сазнала ствар и викало се да је Србија постигла да се ослободи свога највећег непријатеља. Нико не вели да су г. Пашић или српска влада дали завереницнма бомбе или пушке, али српска влада помаже материјално и морално Народну Одбрану. ГЈосле а нексије министар Симић дао је из јаву грофу Еренталу да ће Србаја у будуће живети у пријатељским односима са монархијом и да ће разоружати чете. Међугим каква је вредност те изјаве? Треба ли још да чекамо? Говорник неће раг, али препоручује енергичну акцију министарства Иностраних Дела и пита грофа Тису да ли ће преду зети кораке да велико-српска пропаганда, која је организована у Београду, буде угушена и кажњена. Будим-Пеита, 2. јула.

сазна ]е су ли оие тачне. Гроф Апоњи изјављује да не прима к знању одговор, пошто гроф Тиса није изложио, да ли неспокојство нашега посланика у Београду ипак није било мотивисано. Гроф Тиса одговара: Непостоји никакав доказ, да

са приносом од пореза на приходе. У седници Сената Клемансо тражи да одбор за војску за време парламентског ферија начини анкету о ономе, што се чуло са трибине и да при поновном састанку парламента упозна овај са резултатима анкете. Вивиани је казао. да, ако сада

немамо потоеоног војног матери1Ш ^ ш Ј и ј јала, на путу смо да га имамо. Не л у еогр„ду ма. Т р е ба правити неопоавдану узбуну. штаприпрема 1 у.-Одговорприм.|^ ранцу ^ а је за ових ” рд д с а т

љен. Гроф Полони мотивише својуј интерпелацију, питајући, је ли влада расположена да предузме енергичнијемерепротив српске пропаганде

Будим-Пеиша, 2. јула. Поводом одговора грофа Тисе, гроф Сечењи у својој интерпелацији одобрава грофа Апоњиа п, могивишући своју интерпелацију расправља питање о велико-српској пропаганди, рекавши да ова проиаганда није скорашњега датума. Аустро-Угарска, анектујући Босну и Херцеговину, показала је одлуку, да неће никада допусти ти да Србија заузме ове пределе. Понос Србије био се донекле појачао услед слабости коју смо показали. Погребно је да тражимо гаранција да Србија неће ни под којим условима трпети агитацију, која би била управљена против интегритета Мађарске или Аустрије или окупираних зсмаља. Исто тако треба тражити да Србијз оаносно сарајевског атентата испуни све дужности, које леже на њој као цивилизованој држави, на име: да строго казни кривце. Го ворник износи како је Мађарска поступала после убиства кнез. Гроф Тиса одговарајући на ин- Михајла Обреновића. Мађарски терпелацију грофа Сечењи-а вели судови повели су истрагу и предда данас не може ништа друго ре- ставник Србије добио је овлашћећи сем оног. што је изјавио пре њс да контролише гок ствари.) потрошене милијарде без рачуна. осам дана. Односи са Србијом и-

четири године начипила диван напор, који може да чини част новој историји и погледаће смело у очи судбина која је чека. Пошто је постигнут споразум

ц ако то енергично средстно не ; измеђ одбора за војску| владс и буде крунисано успехом, Је ли Клем оу с к и 0 „редлагата, Сенат пио ТОГЛПиГ-ТГЈ 7ТП ПГШПРГН9 ППУРУ ППМ-

она вољна да прибегне одмах при- ; нудним оружаним мерама. Говорник такође пита јесу ли биле предузете мере за заштиту добара оних Мађара који живе у Србији. (Ови су телеграми толико конфузни, да се мора горко зажалити за новцем, што се даје Кореспонденц Бироу за такве посве нетачне и неразумљиве извештаје. \редништво „ 71 Г.

Је усвоЈио овакав прелаз на дневни ред: Сенат ставља у задатак одбору за војску да му при поновном састанку на јесен поднесе извештај о стању ратнога материјала. Па затим је Сенат уевојпо законски пројекат о војним издацима који се неће накнадно одобравати. Усвојио га је у целини једнодушно. Сутра пре подне наставиће се претрес буџета.

ФРАНЦУСКА

Хрватсна и Славонија.

Наоружања Француске. Париз, 2. јула. У Сенату је Шарл Ембер по-,, г , . кодио прецизирао наподе које Христић понова захтетао од пред»I . Ј ллпипг/О Г\ПТТ1ТМНР

Франковци и Србија. Загреб, 2. јуна. На седници општинског одбора

је јуче учинио. Министар Месими одговорио је, да признаје да се раније нијс учинило све што је било потребмо, али одриче да су

мају да се регулишу. Али на који начин и у коме смислу не могу рећи, пошто се ствар тиче једног текућег питања. Влада је свесна свију интереса који захтевају одржа жање мира и она не дели гледиште да расветљавање ствари мора неминовно одвести ратним компликацијама. Ја нећу у том погледу да проричем, али констатујем да је рат последњс средство, коме треба прибећи само тако, ако је исцрпена свака могућност да се

ка држава свака народност треба да буде у стању да води рат и д а жели рат као последњи разлог, ако та држава хоће да постоји. Гроф Тиса побија разне изводе говорникове, на име, како влада није била обавештена о путу престолонаследника. Гроф Тиса по иавља да за Босну не постоји ни

Треба захтевати да ова држава При крају 1917. год., изјавио је не буде гњездо агитација и не I министар. имаћемо 3020 топова. престаних завера и да српска вла-! Немци их данас имају 3370, алиј

да учини краЈ овом стању ствари. јер српска влада треба да зна, да у противном случају ми можемо бити стављени у положај да сами учинимо крај томе стању ствари. Говорник неће рат и он искрено жели да се ова запета ситуација изравна мирним путем. Говорник сматра такође да је то и могуће, али услов је да монархија изрази своју вољу не устежући се, мир

дође до мирног решења. Али сва> ним путем, али енергично и од-

лучно. Говориик је увереи да на тај начин можемо очувати живот не интересе монархије, а да не дође до ратних заплета. Гроф Се чењи поставља питање поводом онеспокојавајућих вести од по

следње недеље и које се тичу а- ти какве имају и друге државе, устро угарског посллнства у БеоЈкао и Нсмачка. Затим је министар

граду.

седника општине да се одрече свога српскога ордена. Поводом тога настала је жива препирка и због ларме седница јс прекинута. Пошто је седница настављена председник општине је изјавио, да никада није добио српски орден, да никада није био примљен у аудијенцију код краља Петра и да није никада ни тражио аудијенцију. С10ТРА Ј1ИСТ0ВА. Брука за бруком. Новосадска „Застава“ пише: „Доказало се, да су измишљене биле вести о намераваном атентату против аустријског посланика у Београду и против чланова аустријске колоније. Истина је, да су многи били пребегли у Земуи или се склонили у аустријско посланство, али повода није било да беже. Можда су веровали, да сс и у Београду може догоднти оно, што се догодило у Сарајеву и по другим местима под заштитом полиције, па су стога бежали. Сада се већ зна, да говорио о пољској телеграфији, ојвест о некаквом погрому у Београду

је наш артиљеријски материЈал топова од 75 мм. са својим гранатама надмоћнији од садашњег немачког материјала. При крају 1915 бићемо снабдевени три пута више топовском муницијом, него штосмо то били 1908. год. Министар је затим изложио знатие напоре, који су учињени радп побољшања тешке артиљерије. Потребна про учавања извесних топова врше се активно. Што се тиче инжињеријског матсријала, Немци су нам веома измакли, али су они потрошили 400 милиона на инжињеријску спрему док смо ми утрошили свега 100' милиона фрапака. За радиотелеграф поручени су апара-