Трговински гласник

Страна 4

ТРГОВИНСКИ ГЛАСНИК

Број 144

није никла у српској престоници, него буде пресечен спољаш!ћим потресима, у Земуну из шпијонских кругона, ко- — одговарала су лица на звапичним јима је поверио шеф пограничне положајима. Русији је потребан мир полиције. др. В Вуковић, који го- ради истих циљева, ради којих и Рури од жеље, да буде одликован и мувија. 11 Ру^ија жели мнра као и ми унапређеп (Гитнерово одликовање неј али не ,пошто пото , него у колико да му да мирно спава.) Он је ја је то могућно без повреде других вио у Беч и Загреб, пз је ондај битних ннтереса. Ми смо се о томе и барон Гизл поверавао, да се доиста већ уверили за време балканске кризе. нешто спрема. Дли баш то му је шко- Ако је код нас и било људи раније дило. Значајно је, да су те вести још који су, под утицзјем упорних сугевише палували неки листови у Пешти стија европске штампе допуштали мо и унели панику у грађаиство. Међутим гућност руске иитриге на Балкану и пештанској штампи више не верују ни опште руских агресивних тежња, руМађари. Кзд су се те вести и.з Пештејска политика им је за време првог рашириле по целој нашој домозинн бакланског рата, а нарочито у очи и обратило се уредништво п Бачкаји Хир | за време другога рата уверила о пролапа“ и.ч Суботнце нашем уредништпу тивиом. Сала ви нећетс- наћи у Руму и питало: шта је у ствари? Ми смо га нији ни трага од иеповерења у мироумирили, јер смо имали поуздапе из ! љубивост Русије нли од сум 1 ве да на-Ј вештаје, да су те вести поникле из шн пајбнгнији интереси иису интеддикругова земунских шпијуна, који хоће чни. Заједпнчки циљ Русије и Румуда имају зараде и занимања. Њиховим нијс биће чување мира иа Балкану. су вестима толико веровали, да је у — Али код вас постоје обавезе преЗемуну и војска бнла спремиа. ма Аустрији? — упитао је кореспонПештапски ,Вилаг“ бележећи те ве денг сти вајодлучпије је осудио оне, којису ^ е ' Румунију нишга не спречава унели панику у грађанство. Тај лист да во д и политику слободних руку п тврди, да се у Бео г раду иије ни поку- да се руководи искључиво својим соп шало са демонстрацијама, јер Србиј-: ственим ивтересвма, који се, како је пеБе да се погромом свети за погром речеио, слажу са интересима Русије. у Сарајеву, па онда овако наставља: Званичпа румунска лица одважила су Балкаиска Србија се показала озбиљ- се да само толнко изјаве рускоме ко пијом, достојавственијом и европскијом респонденту, али дипломатски кругови, од велике силе Аустро-Угарске. 1 Јстинајвели кореспондеит, такође су понели је, да је у Србији узбуђеност, али ту|из разговора са Румупима уверење, да смо узбуђепост створили делимице ми| је „Румунија врло мирољубива - ' Мо(Аустро-Угарска), јер смо дозволили: гућно је, и судећи по искрепо топлом нротивсрпски погром у Сарајеву ивећЈтону Румуна, чак треба допу.тити, да

недел^ама држимо мач над Србијом претећн демаршом. Политика Аустро Угарске је квасац врењу у СрбиЈн. Она плаши Мађаре, који живе у Србији и нас, мирне грађане, претњама ратом. За ону панику у Београду и узбуђење овде није одговорна Србија. Ако се свет буде смејао страшљивачком кукавичлуку београдских Мађара и аустријских подаиика, ту нам бруку није наговарила Србнја, него мн сами. Боље је бојати

је нашим дипломатама про форо иитер-Ј но речепо нешто вишеу Румунији. Али о гоме нека читаоци приближно суде из изјава и наговештаја политичара, који су сада званично неодговорни, али који с погледом на свој утицај, ако не данас а оно сутра могу да заузму ме-Ј родавне положаје. Ево одломака из раз ( говора са једним од најистакнутијих и-Ј деолога румунске политике. И тако са Аустријом је свршено?

се, него уплашити се, али београдска: у ПНТа0 ј е кореспоидент. тупа мирноћа показује, да смо о- : Можете бити спокојни; ми смо себи вом приликом рано сликали ђавола на' повратили потпуну слободу рада. зиду , — Треба ли то разумети тако, да „Без то!а смо могли да будемо, али во ј на конвенција са Аустријом неће шта ћемо кадјјезуите и полицајни агенти; бити обновље „ а 1916. год? упитао је не могу да мнрују. Они су криви и за новинар сарејевски погром, који осуђује сав! г, . Ј Ј> — Могу вас уверити, да во]на коисвет, Под утиском те једнодушне осуде 3 . г Ј венци]а ко|у сте поменули не постоји . образованог света морао ]е и надби- ^ : 1М - V То тврдим одређено, пошто сам потскуп Штадлер изјавити у „Хрватском р / 1 п . пуно гачно обавештен о гоме. Ви знате Дневнику“, да осуђуЈе онај погром Ј г I . да сам ]а до скоро оио министар и да као безоожно дело и да позове своњ ‘ у р ~ . према томе морам тачно да знам сиверне, да то више не чине. То Је после 1 р кише јапунџе. Штадлер лије кроко- т У ацИЈУдилске сузе. Тек после 16 дана сетио питан,е новинарево да непостосе да треба осудити онај безбожни и Ј ање к о нвен Ч и ) е закључене дипломатдивљачки погром, који су прире- ским п У тем - не искључује споразум гедили његови највернији под заштитом нералштаба, који је могао да остане полиције, али зна се, да је у Штадле- нсп03нат владајућим круговима, румунровом двору срочен план за против СкИ п0ЛНТИча Р Ј е одговорио: српски погром. Да је у Штадлера и — Тога није било, а у будуће је још језуита било памети, не би приредилиј мање могуће него ли икада раније.

Слобода руку, то је наш данашњи принцип. — Да ли та слобода руку, означава, да ће та се на случај европске кризе, према околностима, бацити на Аустрију

онај погром, па не би сада морали сами да осуђују своје безбожно дело.“ Русија и Румунија. „Новоје Времја' у коресподенцији са псевдоним потписом „Гаудеамус" са-|да би јој одузели Ердељ и Буковину.? општава разговоре са румунским др-ј _ н а Т о новинарево питање, румунжавницима и политичарима о руско- ски политичар је одговорио: румунским односима. „ — Па ви сами треба да одговорите На питање коресподентово да ли је себи на т0 питање _ Ви сте овде неко . РумуниЈа сасвим прекинула са Аустро- лико дана1 ра3 говарали сте са масом гарском, лица која сада заузимају народа1 читали сте наше листове, бизваничан положај нису давала отворен :ли сте у Констанци и на огкривању одговор. илазећи га они су се за нашс уставотворне скупштине. Према државали на теми зашто су интереси томе требало је да дођете до за РусиЈе и РумуниЈе општи, па их као ка) да су наше искрене симпатије на такви уЈедињуЈу. ; страни Русије. Симпатије према Аустри— Русија се као и Румунија налази јанцима писте могли приметити, а још У периоду економског и социјалног мање према Мађардма. Па како би културног полета, који не треба да могли претпоставити, да су при слобо-

ди руку, изг.теди наших десјтава са ва-, ми нли противу вас подједнакн ? Свака од наше три партије има свој француски орган. Сигур !0 сте пзж љиво читали „Ендепандас Румен“, „Политику” н „Румани“ и уверили се да у оцени саста^ка у Костанци и у опште односа према Русији није било ни једног дисонанса, док је у исто! време Аустро-Угарска у лицу грофа Тисе добила одговор у ко.ме се говорило о потпуном неповерењу. Приметили сте сигурно, да чак аустро-угарског посланика грофа Чернина пе штеде| у нас. Он је потпуно изгубио код нас сваки значај. Наш Краљ се иије премишљао да га одликује нижим орде-Ј ном од ордена којим је одликовао рускога посланика Покленског, а официозна „Ендепанданс Румен“, правила је без церемоније шале са његовом инфлуенсом, која га је неочекивано спречила да узме учешћа у указивању почасти руским гостима и која га је моментално прошла по одласку г. Сазонова. Ви видите да наши листовн не умеју да сакрнју што мисле. Међутим на адресу Русије њима су изражавана ! само топла, пријатељска осећања. У дворским круговима не устежу се! да причају, да је у очи састанка у Констанци гроф Чернин допутовао тамо и измоливши аудијенцију почео даизлаже тему о тобожњим заједничким интересима Аустро-Угарске и Румуније на Балкану. Када га је краљ прекинуо речима: „Мон шер Чернин, допустите ми да утврди.и факат, да наши интереси на Бзлкану нису исти, него супротни“. Отуда тобож и иифлуенца грофа Чернина. Да ли је то истина? упитао је кореспондент. Истина или не, или тачно или нетач-| но, то је споредно питање, — одговорио је румунски политичар. Али признаћете, да је у највишем степеку значајно, да се такве ствари причају у таквој средини и да се радо узимају за истину. То корактерише расположење' и за вас треба да буде убедљиво. А примедбу кореспондентову да у Румуиији излазе листови сем француског и на румунскомјезилу и да су поједини од тих листова, као социјали-' стички „Адеверул" и ванпартијски „Универзул", на дан доласка царевог у Констанцу правили у слици и речи алузије на повраћај Румунији Бесарабије, румунски политичар је одговорио: — Имајте у виду, да су социјалистички јеврејски „Адеверул“ и још неколико уцењивачких листова платежници Аустрије, која се у Румунији као и свуда неустеже да поткупљује штампу.' Међутим треба приметити, да је, из-ј узев поједине испаде, општи тон чакј и те продане штампе био приличан:| толико је тешко било ићи иа !супрог| јавноме мњењу. Што се тиче алузија на Бесарабију у солидној штампи, билој би узалуд скривати од руског јавногј мњења, да та стара рана, и ако је по-| вршно затворена, ипак није коначно! зарасла. У Румунији је национално осећање врло јако, оно је над свим. 1 Према томе није чудновато, што се| патриотски листови не могу да се одреку од теме радосних нада на добро-^ вољно враћање Бесарабије. То чак није тако нетактично, како вам изгледа, јер, се то не ради вас ни ради Европе, за; које посгоје француски органи, него тако да се изразимо ради унутрашње употребе. Али оставимо новинарску де магогију и интересе повећане тираже лнстова. Када говоримо о суштини ствари сваки румунски политичар лако ће вам доказати, да се кључ румунскебудуће политике налази не у Бесарабији, него у Трансилванији..

ДНЕВНЕ ВЕОТН. Њ. В. Краљ у Рибарсној бањи Нзегово Величанство Краљ после успешног лечења у Врањској бањи креће се 11 о. м. у Рибарску бзњу, где су већ почеле ирипреме апартмана за Његово Величанство и свиту. Престолонаследнин у Снопљу. Њ. К. В. Престолонаследник Александар отпутовао је у Скопље. Прн повратку он ће свратити у Врањску Бању, да посети Њ. В. Краља. Члан добротвор Београдсне Трговачне Омладине. Да би сачувао трајни спомен у трговачком реду своме незаборављеноме брату Милану Ј. Манојловићу, трг. члану угледне трг. фирме Браћа Манојловић у Тополи, који храбро борећи се за заштиту новостечених права српскога народа погибе у.борби са Бугарима 5 јула прошле године на положају „Кзраула дукат" — његов ожалошћени брат г. Живота Манојловић, изволео је уписати га за члана добротвора Београдске ТрговачкеОмладине на дан годишњег помена са улогом од 100 дин. Београдска Трговачка Омладина изјављује трајну захвалност г. Манојловићу на указаној јој пажњи и помоћи овим уписом, којим је своме милом брату подигао најтрајнији спомен спомен захвалности и сећања у нашем трговачком подмлатку. Дар ученицима. Трговачка Коморз изволела је послати нам 10 ком. књига за награђивање заслужних ученика Трговачке Школе нашега Удружења. Београдска Трговачка Омладина захваљује Трговачкој Комори на пажњи и дару. Избор у Београду. Носилац радикалне листе у Београду биће г. Н. Пашић, председник Министарског Савета и министар Иностраних Дела. Унапређење. Г. Јован Ђикадић, архитекта Министарства Грађевина, унапређенје за вишег архитекту истог Министарствз. Честитамо. Министри у агитацији. Г.г. Јовановић, Министар Грађевина и д-р В. Јанковић, Министар Народне Привреде, вратили су се у Београд из унутрашњости Србије, где су били у изборној агитацији. , Одсуство ради студија. Г. Министар Просвете одобрио је г. д-р Божи Марковићу, професору Кривичног Права на Универзитету, једногодишње одсуство, које ће провести у Француској и Белгији, ради студнјазбог израде уџбеника Кривично Судског Поступка. Порезнични уназ. У јучерашњим „Српским Новинама" објављен је велики указ о размештању и унапређењу порезника. Одликован. Г. Ђорђе Денковић, трговац из Куманова, одликован је орденом Св. Саве трећег степена. Пензионисан начелнин. Г. Милорад Вујичић, начелник прве класе Министарства Унутрашњих Дела пензионисан је и одликован орденом Св. Саве другог степена. Г. Вујичић ће бити носилац радикалне листе у округу подринском.