Трговински гласник

УРЕДНИШТВО Кнез Михаилова 6|>- 19 ТЕЛЕФОН 390 ЦЕНА ЈЕ ОГЛАСПМЛ: ДУБИНА 1 СМ. 1 СТУПцл 0.15. дин. ВЕЋИ ОГЛАСИ ПО ПОГОДБИ Неплађена писма не примају се ЈЕДАН БРОЈ 10. пд.

ОРГВН БВОГРВДСНЕ ТРГББВЧНБ ОМЛВДННВ

ИЗЛАЗИСВАКИДАН СЕМ ПОНЕДЕОНИНА И ДАНА ПО ПРАЗНИНУ СТАЈЕ ЗА СРБНЈУ: црну гору и нугарску. ЗА годину дин. 24. ЗА АУСТРО-УГАРСКУ КРУНА 30 ЗА ОСТАЛЕЗЕМЉЕ фр. 30 Рукописи се не враПзју ЈЕДАНБРОЈ10 пд.

6Р0Ј 145.

БЕОГРАД, СУБОТА 5. ЈУЛА 1914. ГОД.

'ОДИНА XXIV.

врдне прше у Гнчвд.

Као крајњи резултатдва велик? балканска рата, јавља се јако територијално проширење Србије и колико није Грчке, које, догле растављене јед- баровита — а ним широким појасом који јеулазио у састав Турске Империје, по- погодна за земљорад; брдовити

I. Земљорад, шумарство источарство. Од целокупне површине, која износи, као што је раније изнето, око 64.000 км 2 , на равницу долази свега 13 700 км 2 , док је све остало брдовит терен. Равница,~у јако подводна и иа овако земљиште долази око 9.000 км 2 , — доста је

Пиргос

163.000

51г.

Филиатра

100.000

.п

Пилос

80 000

Патрас

73.000

X )

Месина

70.000

Коринт

58.000

Кефалонија

50.000

Егион

50.000

Занти

36.000

Каламата

35.000

Олимпија

33.000

терен пак може се, само по изу зетку, употребиги за одгајивање лав Р^ ‘ винове лозе и маслииа, док знатно већи део лежи бесплодаи. Благодарећи свему овоме земљорад је врло слабо развнјен. Пре своје ма статистичким подацима и 1901 год. бпло је;

стаЈу сада две лимитрофне државе, са врло дугачком заједничком границом. Овај блиски суеедан положај ствара многе и многе заједничке везе и односе, који досада нису посТојали, и који нам, са стране, намећу дужност, да се ма ло ближе упознамо са привредним зе мљишта пот житом приликама у том новом суседству. „ 0 “овом лозом Полазећи са тога гледишта ми под коритан. грожђем ћемо описати, у најкрупнијим по- под дуваном тезима, привредне прилике у Грч- под памуком кој, уз напомеиу, да своја посма- под смокв. и маслин. трања ограничавамо на прнвредни живот у границама старе Грчке, т. ј. у границама које су бнле пре в ®Р еали ј а последњег рата, будући да су но во-задобијене области још недовољно испитане.

Остатак долази на;

© е српску владу да предузме нзвеснмере које би спречиле јкггло па дање нена, управо које би спречиле саму сулерпродукцију. У том циљу била је основана 1899 год. Вапцие без гајзтз зесз, која је имала за задатак: да централише производњу и откупљује слабије квалитете. После овога влада је предузимала нове кораке и истом циљу 1903 и 1909 год. и као реАрголис, Ка- 3 У лтат јављају се две мере: (1) ' монопола за продају коринтског грожђа; и (2) забр.ана подизања нове лозе. Поред корнитског у Грчкој се

Леукас, Мисолопче, Наи- Ј е Д па враа иактос и т. д.. Годишња производња износи 157.000 тона (1911 године),

из 1900 В Р Л0 иагло 1 е на пр. била је

912.000 хм 2 . 135.000 „ 70 000 „ 7.000 „

год.

3.000 260.000

1831 1851 „ 1881 „ 1901 „ 1905 „ После 1905

напредовала. пронзводња: 8.000 тона 37.000 „ 124.000 „ 141.000 „ 160.500 „ даље

год

напредо се поја. гешко-

уља

Као држава са аутономном влашћу Грчка је постала 1827 год.. после петогодишње борбе за ослобођење. Она је обухватала тада само Мореју, и заузимала простор км 2 .

коритапског грожђа смокава маслиновог дувана памука вина Новијих

151.000 256.000 100.000 36.000 2 . 200.000 статистичких

хл. пода гака

ове врсте нема, алп се зна, да данашња, управо земљорадничка производња пре рата, не показује знатна одступања о% горњих ци-

од 22.000 У току времена Грчка ]е посте производње коринтског грожђа и пено проширавала своју државну| дуваиа, о чему ћемо доцније дати област и то: 1832 године добила новије податке. је Средњу Грчку са Енбејом, Сев.|

фара. Највеће одступање биће кољ ^ ати ) ош П Р И к Р а ЈУ прошлога века, кад је француска престала куповати (1897) што је натерало

жита наЈвише се се]е пше ница. Према подацима за 1909 г Грчка је показала бербу од 230.000 тона пшенице. Како је ова количина недовољна за подмирење домаће потрошње, то се знатне ко личине пшенице морају увозпти са стоане. Исте, 1909 год. увезено је из иностранства око 200.000 тона Један мали део изгуоила тако да у Ув03у учествују Русија са преЈе пред рат целокупиа Грчка др- Ц т -ГлГ јјј ј ј р жавна област износила 64.296 км 2 ,’

Спорадима и Кикладима у простору од 26.774 км 2 ; године 1864 Јонска Острва у простору од 2345 км 2 ; године 1878 Тесалију са једним делом Епира у простору од! 13.370 км 2 ; најзад у годинама 1882 и 1897. дошле су незнатне корекције граница, при чему је Грчка,

т., Бугарска са 20.000 . , ^ ,т., Румунија. Сједињене Америчке не узимаЈући наравно у обзир п ' { ' Ј п 1 н Крит, са простором од 8618 кмЦ^ч-ј ’ • 1 опо и После пшенице наЈвише се се^е који ,е од 1898 год. оио под врхов- јечма и 0 ’ са Так0 Ј а иим господарством Гурске. је у 1900-901 На овом '

простору живи (премај подацима из 1907 год.) 2,631.952 пшеница становника, који се, према врсти к У к УРуза занимања, могу поделити у следе јечма ће групе: земљорздњом се бави °пса 258.000, сточарством 71.000, индустријом и занатима 211.000, риболовом 6.000, у трговини и саобраћају упослено је 117.000. Остатак долази иа чиновништво, друге сло бодне професије, и т. д. У овом погледу могла би се у чинити напомена, да земљорадничко становништво процентуално из године у годину опада, док број

жетва:

1.924.600 1.217.800 831.200 241.500

мет. центи

Производња коринтског грожђа га Ј и 11 све остало, слагко и опоро Тако грожђе. Земљиште под виновом лозом захвата лростор 135.000 ћа, са го дпшњом производњом од 2.200.000 ће впна (подаци из 1900 год.) Од главнијих винарских центара заслужују спомена: Крф 120.000 стремата Аимка' 75.000 „ Елис 61.000 Кефалонија 55.000 „ Коринг 53.000 „ Леукас 60.000 Мангинеја 52.000 т. д. Најбоље пак вино је црни бели „салонос“. Врло јака је и производња дувана. Према подацима из 1909 године било је засејино дуваном 113.550 стремата, а производња те године изнела је око 5 и по мил. ока, што представља вредност од близу 11 мил. динара. Најважнији дувански пронзвођачки центри су: Кардиџа са 23.900 стремата и 1.468.890 ока Финотис „ 17.900 „ „ 674.195 „ Науплија „ 9.986 „ „ 504.015 „ Халмирос „ 9.680 „ „ 320.900 Фарзалос „ 8.900 „ „ 437.000 „ и т. д. Целокупна производња јако над- за Египат, Немачку, А. Угарску и наша домаћу потрошњу, те се Холанднју. извозе велике количине нарочито (Наставиће се).

вање је заустављено, Јер Исте године пак изнела је берба: вила суперпродукција, т. 4.644.600 мц. ћа да се онај вишак преко дома1.680.000 „ ће потрошње пласира на страним тржиштпма. Унутрашња потрошња апсорбу је свега 50 — 60.000 тона, а у и иностранству прода се годишње и око 100 — 120.000 тона, што значи, да ће сулерпродукција наступитн чим берба пребаци 180.000 тона, као шго је бнло у 1908 и 1909 године. Суперпродукнија почела се осејош при крају прошлога

Квалитет жита уопште, а пшенине посебице врло је рђав: једва ако мери 70—72 кгр. на хектолитар. У трговинском билансу Грчке највидније место заузима извоз коринтског грожђа, с тога ћемо про говорити неколико речи и о његовој производњи. Према подацима које је прику-

становника који сеодаЈу трговиниј !1И0 Адолф Струк ((Абоћ 51гиск: п индустрији рапидно расте. 2и г Бапбебкипбе уоп Опесћеп1апс1. По народности односно покрви|1912. год.) Под коринтском лосадашње становништво преставља! зом налази се 769.105 стремата једну мешавину из Старих Јелина— приближно 76.000 ка. с једне, и Словена, Италијана. Ру- На поједине провинције подемуна и Албанеза с друге стране. љено је овако:

Поводом преговарања о откупу железница у новим крајевима, бечки тариф-анцајгер доноси ову вест: 24. пр. мца, дошли су у Београд као делегати Аустро-Угарске начелник аустријског министаретва железница г. Соненшајн, саветник министарства трговине г Андрачек дворски саветник г. Дарвој, директор маџарских државних железница и секретари г.г. д-р Раумер и Цг Бнсаг, да би продужили ра није отпочсте преговоре за закљу чење железничке конвенције са Србијом. Циљ ове конвенније је обезбеђе^-е слободног саобраћаја између Аустро-Угарске и Србије с једне стране, и Аустро-Угарске

водио г. Вуковић, начелник комерцијалног одељења дирекције српских државних железница, а присутни су били г. Стевановић, начелник царинске управе и г. Марковић, начелник министарства иривреде. — Делегати су се вратили за Беч и Пешту 30 пр. мца. По вестима из Београда резултат ових преговора је овај: Признаје се највећа аовлашћеност за аустро-угарске транспорте у Србији и српске у Аустро-Угарској; конвенције а циаЈгс проширује се на све линије и на оне које ранијом конвенцијом нису биле. обухваћене — које имају непосредне везе са железничком мрежом у манархији, одржавање у важности спуштених ставова за турске железнице, које су биле

и других балканских земаља преко' дате на основи директне тарифе Србије, даље проширење конвен-1 специјално за српски извоз и увоз ције а ^иаКе и осигурање непо-! по специјалном споразуму, вези средне везе између Босне и Ср- вање нових железница са мрежом бије на исток и југ. Делегате је железница у Босни, и давање во примио и министар председник г. заринских олакшица за српски Пашић и министар грађевина г. транзит кроз Босну. Јовановић. — Седницама је руко- ———