Трговински гласник

СгриНЗ х..

ТРГОВИНСКИ ГЛАСНИК

Број 14о

АТЕНТАТСКЕ БОМБЕ. Аутентична саопштења. Под тим насловом доноси бечки „Шј®- * 1 ' извештај свог сарајевског кореснондента. Тај извештај гласи овако: „Крајње је време да се, на основу нрикупљених аутентичних извештаја вашег кореспондента, сведу на нраву меру безумне всЛи о тобожним еп таззе наласцима бомби, паклених машина, торпеда итд. До сад је свега шсст атентатских бом би нађено и то свих шест по раз-. ним местима у Сарајеву. Полиција их је нашла. Ваш специјални кореспондент ммао је случајно прилике да види и поједине од тих бомби и фотографске снимке њи-, хове, те да их сравњује. Да би се избегли могућии иесреНни случајеви, органима јавне безбедностн и жандармима показане су бомбе или снимци њихови, како би могли сачувати себе од експлозије и публику обавестити о гоме, како Не и она да се чува. Предузете су мере да се и широка јавност обавести о тим страшним експло зивима. Кад се предсгави себи, да су две од тих бомби нађене у парку, који служи за игралиште мале деце и за пролаз публике, то се онда мора свет згрозитм на то. С обзиром на то, што је довољан и најслабији удар по упаљачу, па да бомбл експлодује, мере полициј ске сасвим су оправдане. Све те бомбе, које су нађене код јатака, или су их ови побацали, истоветне су и потпуно се поклапају с описом „руских граната српских комита", који сте у вашем лису раније донели. Доказ о њиховоме пореклу не можс се износити, јер то забрањује успех још недовршене истра ге, али наш извештај Не ипак бити у стању, да мало стиша духове и у Босни и у „Европи", који су се тако брзо узрујали. „Ручне гранате доиста су пореклом из Краљевине Србије. Познато је место одакле су, или упра во где се оне граде. Уси/ане главе ће отуд одмах извести закљу чак, да су службени српски нругови снабдели њима аСпентаторе.

Али полако! Имао сам прилике да говорим с једним господином, којн одлично познаје прилике на бо санско-српској државној граници и чија је опажања потврдило погранично становништво. „Комите су за трајања оба бал канскл рата, били наоружани тим ручним грлнатама. То потврђују босански српски лекари, који су похитали у Србију да лече рањенике. Кад је 1912-13 настало критично време по односе између А. Угарске и Србије, српска влада је свс своје храбре комите, који презиру живот, упутила на Дрину, где су они вршили исту службу коју врше и наши гранични ловци. Сваки од тих „комита и добиоје иоред оружја, једну или више бомби које сте ви тако добро назвали „ручпим гранатама српеких комита“. То је веома добро познато босанском народу на граници Дрине, јер су они у сталном саобраНају са својим суседима преко Дрине. Кад је затим запетост између нашс монархије и Србије нешто олабавила, комите су додуше повучени с границе, т.ј. они су се разишли сваки на свој посао али су ручне гранате већином задржали при себи изговараЈући се код војних власти, да су их у вршењу службе утрошили. Херметички затворене бомбе или су у земљу закопали, или су их посакривали на згодном месту. Нису их предавали стога, да би се тобож могли заштитити од евентуалних нчпада босанских грчннчких органа: „штрафуна“, жандарл и финанса. Како је српско погранично становништво свакад спрем но да упадне у Босну, као што оно вели, у српску земљу, то ониј претпостављају такав напад и са наше стране и спремни су свакад да га дочекају. Бој на Метаљци упозорно их је на сваку могуНност. Похапшени сопственици атентатских бомби, који су пре бегства нредали то оружје својим јатацима, тврде да су бомбе добили од\ комита. МогуНно је да им је тако преко речено да кажу, али та њихова тврдња имао у себи и много вероватнога. Јер кадј би атентат са српске службе не стране био приређен, онда

она не би насигурно изабрала о ружје, које се на први поглед ви ди, да је српска ручна граната. У томе случају би се атентаторима| дало оружје, чије се порекло не би могло лако а можда ни на који начин пронаНи. У српском арсендлу у Кр.п ујевцу има техничких официра, који би гаква убисгвена: оруђа одлично умели да импровизују. Она би за извршење атентата могла много боље да послуже од : бомби, Ручна гранлта јс обичној улогребљива кад се жргва гођз са, расгојања од 50—60 метара. Алиј кад је жртва, као шго је у Сарајеву био случај. трн мстра удаље-ј на, онда атенгатор мора дл је за ^ пали, да је десет минута држи у руци и тек да јс по том хитне.; Како то може све да се срачуна на минуте кад је аутомобил у покрету? Да је све то тешко изра чунати доказано је неуспехом атентата с бомбом. И статистчка показује да су бомбе најнепоузданија оруђа. Разуме се да она утврђује и то, да је за тај посао најподеснији револвер или пиштољ, којим су атентатори били наоружани. Истрага о пореклу пиштоља још није довршена, али по досадашњим резултатима као да одводи тамо, куда и бомбе, И ситнији делови на бомбама говоре о томе, да оно нису једновремено узете из неког већег магацина, него да су у разно доба узимане из разних рафова, што се потпуно слаже с претпоставком, да су поступно давате комитама у руке. Кад се само баци поглед на бомбе и кад се саслуша казивање пограничног становннштве већ се мора доћи до горњег закључка. Да ли су бомбе ипак по српском службеном налогу послате атентаторима, или су их они добили од својих једномишљеника комита, о томе се у инт#ресу истраге још не може говорити. Тачан суд може се о томе донеги тек кад истрага буде у свему свршена. Али шСпампи саветуЈемо да до тог времена с оптуживањима буде опрезнпјп и да не молестира публику узбудљивим гласовима о пакленим машинама испод тепнха, о сухопутним торпедима и о шљиварима,

који су окићени бомбама. То захтева од њих и углед штампе.“ Ма да овај „Цајтов" извешгај допушта и неке претпоставке, које се савесном и пошгеном истрагом не могу ннкад оправдати, илак је лепо и похвално од њега што је као аустријски лист и толнко до нео у прилог истине, која се ној одлучније опире тсврдњи, да Је атентат припремљен у Београду.

МЕЂУНАРОДНА ИРИЗА. Има већ више месеци како се из дана у зан претреса једно од најважнијих економских питања. Питање о кризи. Да ли заиста поетоји криза? Одакле долази? Какви ће јој бити ресултати? И дали има лека томе злу? Дали има у истини кризе? Очевидно. Цела је Европа осећа. Америка такође. Криза у Бразилији и Аргентини постаје све тежа. Криза у Аустрији, криза у Францугкој, — разуме се да ће оне проћи као и све остале економске кризе, после дужег или краћег времена, али оне постоје, ремете равнотежу, коче и сметају целокупној европској индустрији. Ни сама Белгија не стоји боље у томе погледу. У југо-источним пределима где се налазе огромни индустријски центри и мајдани угља, осећа се велики застој — индустрија је готово стала. Производња гвожђа, челика, стакла, једнако се смањује. Производња угља такође из дана у дан опада, чак има предузећа која не раде по 3 4 дана у недељи. Природно да и наднице јако опадају. Док је раније, годишња разлика у екстракцији угља била врло велика, за последњу годину дана постала је незнатна, а у последње време има чак и дефицита. У место вишка ранијих година који је варирао измећу 1—3,000.000 1. сада се појављује мањак од 1,000.000 1. Ни у трговинском погледу није ништа боље. У Анверсу, највећем белгијском пристаништу, исти застој. Увоз и извоз опада. Број лађа што годишње улазе и излазе из пристаништа веома је смањен и смањује се; између великих поморских компаиија, кснкуренција је достигла врхунац; гранспортне су цене

плодност роман од Емила Зопе

(’ 40 )

ња за наслздом и потпуна немогућност 1 да се она засити! И у резултату умор, нервни наступа, пакост и ништа друго! Ето чему је довела та гадна! операција, на коју се она одлучила у, наду на непрекидну, некажњену на-

Она се подиже са дивана и поче хо- сладу. Сурова иронија обмануте лри дати по соби, узбуђујући се све више роде, која је убила насладу у исто и долазећи до невероватне смелости уј време кад је из тела удаљен орган изразима \ материнства, доводилајује добеснила. Али на свему њеном бићу лежао је И т0 она > 0 Боже!.. она, која се у пегпечат тако велике патње, да је чак и, на естој годнни подала непознатом муу бестидности њене исповести било шкарцу, она, за коју је удаја била неке дивље отмености. Не либећи сс! само п Р нк ривање разврата, она, кој

присуства једног мушкарца, она изла гаше сасвим отворено све појединости. Матеја дрхташе од ужаса, слушајући овај јаук немоћне јарости, који изра жаваше неизмерну патњу. О, како је завидела оним оперисаним женама, које су заједно са одсеченим органом гу биле и пожуду, као што је случај са

Је, оставши удовица, променила безброј љубавника, нелибећи чак да Доведе пролазнике са улице, она, поклоница нзјнеобузданијег наслађивања, која иије знала ни за савест, ни за правила морала, она је била осуђена на овако страшан крај, — на потпун н станак способности за осећање на-

Ефразом Моано, која је потпуно уту сладе — једину сврху њена живегз! У чена и опстична, или с малом Сеси- вихору, који ју је недавно слрмио, као лијом, која никад није сазнала шга је да Ј е ч У ла тајанствен глас, што виче: љубав. Међутим она, несрећница, не -Нећеш нмати деце, али нећеш имати може да живи откад је у њој умрла ни љубавних наслада!“ способност за осећање наслзде, пошто Оплакујући изгубљено благо, не ! је њу као и пређе распињала вагрена срећна жена, осуђена да сагорева у жудња за насладом, коју сад није мо- незадовољној жудњи за насладама, гла задовољавати. Шта је могло бити корачаше по прашљивом хладном састрашније од ове казне! Вечита жуд- лону, у ко е је проосећала толико ча-

сова безумног заноса у тајанственом полумраку прожманом мирисима. Она се махом заустави пред Матејом. — Знате ли, чини ми се, да ћу полудети... Жена; кад што сам ја, има кажу, у Пари^у внше од двадесет хиљзда! Као што видите, кранта војска! Желела би да пронађем све своје колегинице и да их све одведем Году. Зар не би био занимљив сусрет? Па, спустивши се на дивзн поред Матеје, настави: — Ах, проклети Год! Не знам, јесам ли вам казала, како ме је Констанција молила да пођем с њом к њему да је прегледа, У њеној души је синула нада, да би јој он могао вратити спосвбнот за рађање!.. Јадница! Чини ми се да Је и она ненормална, као и ја што сам, толико обузела лудост да Морисово место попуни другим дететом. Она ми прича неве-Ј роватне ствари... Никада, чак и уј тревуцима потпуног безумља, ја се ни-ј сам излагала таквој опасности. Вево-ј ватно је, дз је та жеља постати матером исто толико силна, као и жудња за насладама, која убијз мене. Пл ипак ја више патим. Разуме се, опа се о чајно бори, она се хвата за све, Алиј кад би могла да вам предтавим ^паЈ

страшан живот, какав сам ја проводила, јурећи за изгубљеном насладомЈзи бисге дрхгали од страхоте. Ја сам огледала најгнуснија средства, спуштала сам се до најпрљавихиј везм. А у резултату сам хладноћа, ужасна хладноћа смрти... Она би хтела да има дете! Та дете се може заменити макар псетаицетом. А чиме, реците. чиме да се задовољи пожуда? Зар се може живете не хранећи своје чело, не задовољавајући његове потребе? Ах, верујте ми, нема на свету већих мука од мојих! Јецаји су се гушили. Желећи да је умири, Матеја, погресен до дна душе, стискзше њене мршаве руке. Никад он није чуо овакву страшну исповест, која се нихала из дубине човекове душе. Он је уздрхтавао, гледајући у ово кобно оличење страсне жеље, оличење, које тежи бесплодности и пропада због саме те кобне тежње. Ниочекивана појава гошће прекиде њихов разговор. То беше Констанција, која се враћала непосредпо од Года. Она никад није бивала овде у ово доба дана, али, погођена у само срце пресудом чувеног хнрурга и погпуно збуњена, она се осетила тако осамљеном, њом је обладала таква жеља да олакша свпјој души, дз је полусвесна дотрчала својој заони. (Наставиће се)