Трговински гласник

Број 145.

ТРГОВИНСКИ ГЛАСНИК

Сграна 3

спуштене до невероватне низине, па ипак — све је узалуд, промет малак- 1 сава. Луксузни се предмети готово више никако и не купују, нарочито дијаманти. Наруџбине из Америке, која је одавно стални и најбољи купац драгог камења, смањене су у толикој мери, да су многе велике радионице за глачање остале без рада. На берзи мртвило какво се одавно не памти — застој је општи С друге стране цене намирницама, 1 оделу, становима итд. невероватно скачу, и од свију радници још највише трпе. Сви се питају: шта је садово, одкуда ово зло, коликз ће трајати? Свега два узрока могу бити. Политички и економски. Којн је од ова два? Оба у исто време; или још боље речано, први а други као последица првог. Политички: Основни примут да се индустрија и трговина могу развијати то ]е мир. А дали је сада у Европи мир или бар има ли наде да ће га бити? Један поглед на данашњу ситуацнју довољан је. Ковфликт између Грчке и Турске, који се једва свршио, без већих компликација, може сваког часа искрснуги понова.* У Албанији хаос какав се ваљда у историји ниједног народа не памти. Балкански је рат до душе свршен дипломатски бар — али да ли ће ве-' штачке границе Букурешког мира, моћи дати сигурну гарантију за будућност. Овде нико у то не верује. Балкан се понова грозничаво оружа и спрема, упропашћени ратни мате.иЈал замењује се новим, чувене светске оружне фабрике преплавњене су разноликом поруџбином, — то је ваљда једина врста индустрије која цвета. Да ли је онда чудо што сви са зебњом гледају у будућност и питају се са пуно права; да ли она два балкан* Грчко Турски конфликт је срећно избегнут захваљујући енергичном држању Француског и Америчког посланика. Први је изјавио у име своје владе да ако Грчка објави рат, другу половину зајма ни у ком случају неће моћи добити, а амерички посланик: да у случају објаве рата сдриче се продаје двеју оклопњача за рачун Грчке' И Грчка је попустила.

ска рата нису била само предигра зз Ситуација је заиста загушљнва... не- ! велики, крзав и сгрзховит европски сносна — капитали штрзјкују а сабља

АУСТРИЈА И СРБИЈА.

рат, који би уиропастио трговину и индустрију и бацио целу Езропу бар за 100 година у наззд. Аустрија је сва ровита најмаљи потрес биће у стању да је разнесе и распара. Ни са њеном савезницом — Италијом — не стоји боље; поред Триполи са, који и поред самих материјалних жртава још није потпуно њен, она муку мучи са Албанијом. Мексико као да хоће да подражава Албакију. Брззилија и Аргентина задају осетне ударце европској индустрији. У Француској таксђе новчана криза — уз то се уводи и закон од 3 године. А шта тек да кажем за Русију која је у тишини извршила огроман и нечувен напор: у зиму 1917 год. њен кадар износиће у мирно доба преко 2,300.000 војника.*) Колике ће пак материјалне жртве руски народ морати да поднесе - за издржавање оволиког броја војника. Прошлогодишњи војни буџет износио је 551,000 000 (од прилике 1500 милиона дин.) не рачунајући ванредне издатке који су премашили 125,000.000 дин. а шта ли ће тек онда бити 1917 год.; када се број војника буде тачно удзостручио. Да ли је онда чудо, што се кризе појављују на све стране? Нарочито је неизаесност ужзсна.Свако се са зебњом пита: шта ће бити, мир или рат? Ипак је боље знати једно или дру10 . Капитали би се знали оријентисати у једном или у другом прзвцу; али овако... неизвесност, неповерење, зебња, страх на све стране. Капиталисте кеће и не смеју да пласирају своје капитале у нова предузећа, чак и старима се кредити отказују; нико се не усуђује да рискује... уздржљивост је потпуна. *) Немачки мајор Каг1оуИг Макзеп у своме;делу „Еш1еПип§ ипб ОЈзЊсаПоп Пег КизбЈзсћеб Аппее“ износи статистику руске војне снаге. Док ће 1917 г. ' Немачка са 784.000 војника Аустрија „ 460 000 „ Италија „ 298.000 „ Јапан „ 250.000 „ Турска „ 220.000 „ Шведска (са рез.) 70.000 „ имати свега војника 2,090.000 дотле ће Русија сама пребацити их за 270.000.

звецка на све стране. Други је разлог чисто економски Иј у толико тежн, јер је готово немогуће пронаћи све оне посредне и непосредне узроке. Мишљења су подељена: Г. Морис Алсвијо, професор политичке економије на бркселском универзитету, мисли дз је узрок „депресија.

(Извешшај Сриског Пресбироа)

Шебеко код Бе|)хтолда. Беч, 3. јула. Руски амбасадор Шебеко дуго је конферисоо са грофом Берх толдом. Поверење је публике уздрмано ства ДОГАЂАЈИ НА БАЛКАНУ рзњем великог броја нових предузећа ”

— у исто време. Полет Ј'е врло брз, претеран и достигнувши убрзо врхунац — настаје период наглог опздања. То је депресија. У производњи се претерало и крај неминовно долази. Време напретка је ЈОСЉп'.

(Извешшај Српског ГЈресбиро-а) Радославов и опозиција. Софија. 3. јула. Бугарска Телеграфска Агенција

злоупогребљено, нова су се предузећа Председник минисшарства познагло развијала, немајући стварне по- вао )в јушрос шефове ОПОЗициотребе и једно извесно време апсолутно них странака због ситуације које потребно да се потребе у толикој ј а № насшупила после јучерашмери увећају, те да вишак у продукци- п>ег гласања у Собрању. На шо ји нестане“. ме састанку г. Радославов рекао Но кризе у оваком облику — вели- )в вођама странака , да влада ке продукциЈе су мање-више чесге, сматра гласање зајма као деа било их ]'е много тежих. финитивно, а затим је г. РадоДовољно је сетити се 1907, 1900, славов наговестио шефовима о 1890 год. а нарочито 1! маја 1866. — позиције, како се према његовим „В1аск Епбу како кажу Енглези — информацијама спрема атентат кога се Лондонска пијаца још добро против њега и његових колега и сећа и када се мислило ни да се сама додао )е да ће сматрати њцх Енглеска Банка неће моћи одржати. лично за одговорне за ову могуДруги опет мисле да је узрок кризе ђу заверу. „реажистман". Предстшвници странака одго„Ми пролазимо кроз једну периоду 11 ворили су да јучерашње гласање каже г. Лено-и „која још није добила не могу сматрати као вредеће своје научно име. ц енергично су протествовали Услови, под којима су добра произ- против оптужбе, као да хоће да ведена, подељена и потрошена потпуној се служе револуционарним средсе могу упоредити са точковима на \ сливима уверавајући да ниједан од једном механичком апарату. ј њих нити ма ко од њихових приКада се ови услови мењају и без јатеља није ниједног тренутка прекида кризе су незнатне и кратке аомишљао да приСпскне атентаали кад су промене нагле као што је као средствч за политичку сада случај — разуме се да је крахј борбу. неминозан". )) а цослеткч г. Радославов поИ изгледа док се криза неће моћи пре менУО је да ће сутра поднети свршити, иего што се политичке при- Собрању пројекат, којим се прелике среде, — и до год Балканско пи- кида ислеђење над неким бив тање буде отворено — и кризе ће, ишм министрима стамбулови-

бити. Но надајмо се да ће и овога пута криза проћи неоставивши дубоких трагова — зато треба само смело гледати будућности у очи као што каже г. Же-

сшима. Наступање Епираца ка Валони. Рим, 3. јуна. Агенција Стефани јавља из Ва-

рар, и нека нам свима девиза буде лоне под 2. јулом 10 сати ноћу:

стрпљење и храброст. Брисел

Исмаил Кемал сасвао је данас Л>. Спужић становништво Валоне и позвао их да се покажу достојни имена

од Леона Смита превсо М. И. Ђукни^ (5) Сад претпоставчмо, да тежак жели набавити на кредит исте предмете, а да улива доста поверења банци, да му она позајми потребну суму. То значи, као да она позива набављаче да издају тежаку предмете од којих има потребе, обезбеђујући их да могу примити код ње износ у свако доба. Нека банка плати набављаче есконтујући ефекте, или нека их плати снабдевајући тежака својим новчаницама, постојаће увексамо преносна акција (*). О природним границама емисте новчаница. Туже се на мноштво новчаничних банака да проузрокују несреће зато, што претерано умножавају новчанице. Стога би требало да од тих банака зависи увођење и одржавање у оптицају онолико новчаница, колико оне налазе да је потребно. „Алн хтети * Иогп, 1д ћЈђеНе Јсз Влпчиез.р. ‘Д41.

није све", вели Хорн, „треба моћи.ј Да би обавезе, које се плаћају на до носиоца и по виђењу, ииркулисале, потребан је, осем онсга, који емитује новчанице и акцептант. Шта велим, акцептант? Потребно је стотинама акцептаната према једном лицу, које] емитује новчанице. Ако напишем или наштампам на једнсј хартији: „По виђењу платићу по доносиоцу суму од хиљаду динара у готовом" мој по верилац, мој набављач, неће то никако примити у место новца, који му дугујем, осем ако је уверен да ће му његови повереници, његови дужницг ту хартију примити у место новца; али они то неће учинити, ако нису сигурни да се могу и сами служити њиме на исти начин“. ;,: Адам Смит је казао пре тога: „Ако једна банка издаје више новчаница него што се може употребити у земаљском оптицају, то ће јој вишак непрестано долазити на исплату. Требало би да она повећа своју металну подлогу не само у сразмери са овим вишком сувишне емисије, него и много више од тог вишка новчаница. Да би напунила своје касе, требало би да та бан ка учини напоре у издлцима, не само * Иот, ћкчГс с!е$ Вапкиез, р. 386.

веће, но и сталније, него кад би се држала у паметнијим границама*". Курсел Сенеј дао је о томе научнији и озбиљнији доказ, .Дејство емисије банчиних новчаница на новчани опти-Ј цај не разликује се од дејства емисије папирног новца. Претпостављајући да се пре емисије на тргу назали довољ-; но металнога новца, банчине новчанице! додају се тој количини; тада има више новца иего што је тргу потребно; његова вредност опада и у интересу је да се метални новац олије или да се извезе до суме, која зи била једнака суми емитованих новчаница. Дакле, тај се новзц слива или извози, па претпостављајући да банка непрестано емитује новчанице, сав метални новац може бити сливен или извезен изузимајући потребну количину за наплаћивање. У том положају, на тргу се могу извршити размене за исту суму, за хоју и пре, пошто се на њему налази иста сума новаца и пошто она, осем тога, ожива сву вредност металнога новца слизенога или извеаенога. „Могуће је, да банка, кад је готово сав свој метални новац заменила својим новчаницама, жели додати још новчаница својим емисијама. Да ли би она * Шсћезве сЈев Иаиопб, Ну.. II, сћар. 2.

могла то учннити? Чим је сума новчаница у оптицају превазишла суму металиог новца, која је довољна била за размене, новзц од хартије превазићиће потребе и његова ће вредност опасти. Шта треба онда радити? Он се не може ни слити ни извозити, али он се може разменити са металним новцем, који се може слити или извозити; од банке ће се тражити, дакле, исплата њених новчаница, које излазе из једне касе а поднесе се другој банчиној каси силом околности, па чак да публика има у банци потпуно поверење Може се дакле, потврдити овај став: „Да једна новчанична банка не може никад, ма колики били њени напори и ма колико поверење уливала публици, емитовати сувише новчаница.“ * Истина је, да у Енглеској и у Савезним Америчким Државама више или мање банака нису могле више пута исплатити новчачице. које беху емитоване, алн то није било зато, што су оне емитовале сувише новчаница, него зато, што оне нису м\ дро употребибљавале своје емисије. (Наставиће се).

*ТгаНе & бсопопНе роНћЧјце, I. II. р. 334.