Трговински гласник

Стрина 2.

1РГОВИНСКИ ГЛАСНИК

Број 147

Као активне позиције грчког платног биланса јављају се у мил. динара: 1. приходи од марине 30 5. пошиљке Грка који стално живе у иностранству 25 3. пошиљке емиграната који одлазе привремено у иностранство 25 4. иитерес од капитала пласирз ног у иностранству 5 5/потрошња странаца који путују у Грчку 2.5 Свега —87'5 Као пасивне позиције платног биланса јављзју се: 1. пасива у трговинском бил.шсу 35 мил. дин. 2. ануптет и амортизација грчког државног дуга 35 5 3. интерес на стран капитал пла сиран у Грчкој 2 5 4. државне набавке 7'5 5. трошак Грка који путују у иносгранство 4’— Свега —84'5 Као што се види платни биланс показује активу од 3 мил. ди нара годишње. Ова актива, која се показује тек од пре десетак го-1 дина, поволшо је утицала на гп дање ажија, који је раније био врло| висок. Од интереса је да дамо мало ближе објашњење за другу и трећу активну позицнју у платном билансу. Сем Грчкс велики је број Грка (око 5 милиона) који стално жнве у иностранству, бавећи се поглавито трговином. Национално осећање код ових у инострансгву живећих Грка врло је јако развијено и сваке године они шаљу велике прилоге за оснивање културних установа у Грчкој. С друге стране важпо је напоменути, да је привремено исељивање такође врло јако. Статистичких података о овоме нема, али се на пр. зна. да је у 1911 год. отишло за Америку око 40.000 радника. У овом исељавању узимају у чешћа само мушка лица, и они остају у иностранству 3—5 година, па се потом враћају, понова у Огаџбину. Узроцч овом исељавању нису проучавани. Наднице у Грчкој у току последњих годину јако су скочиле; оскудица радне снаге у Грчкој осећа се на свнма пољима,

а нарочито у земљораду, — при свем том исељавање је увек јако. Услед тога многи верују, да је ово исељавзње последица авантуристичког духа грчког народа. V. Саобраћајна средства. У погледу саобраћајних средстава Грчка стоји досга рђаво, од при лике исто онако као н све балканске држане нзузев Румукију, која је прилично одмакла. До прг 30 година Грчка није ни имала колских друмова, јер пу-ј тови који су ту били, и који су прављени јошзг време турске владавине, могли су послужити само за путиички и за саобраћај ко њима и мазгама, али не и за сао-, браћај колима. Од 30 година па на овамо почело се поклањаги више пажње добрим колским друмовима, тако да данас нма око 9000 км. добрих друмова. Са железиичким саобраћајем стоји још увек врло рђаво. Дужина железничке мреже износи 1616, км., од чега је 150 км. нормачан, а све остало узгш колосек. Узанјс колосек од три разне ширине: изј више је од 1 метра, ако 30 км. је са ширином 0 60, и 22 км са ширином од 0.75 м. (Наставиће се).

грбу. Оза фирма чинила је овнх Наше је тврдо уверење, да услодана право чудо, она је као уљејви успс-ха српске извозне трговиразливено у немирно море, утиша не, и српскпх државних трговачла велику )зрујаносг поводом са- ких агенција у Немачкј, леже у рајевских догађаја, паралисалају санирању тих прилика. Све док бечка надраживзња прошв Србије немачки купци не буду у потпуи све сензационе аншсрпске испа- ној извесности с тим, ко стојн иза де овд. новина, махом датираних продавчеве илн понуђачеве робе, п од аустриских днспозиционих фон какву снгурност имају, да ће им дова. Ово повољно расположењгј се купљена роба из Србије, исправовд. света према једној српској но послаш, углед српског извоза привредној установи најбољи је и поуздање у његову сталносг, ие доказ, да се њено оснивање овде може се учврстити. Држава, одчоосећало као истинска погреба, дај сно надлежно министарство, може се од ње очекује, да ћезнатнодо- у оном погледу миого учинити и принети, да се алиментирање ба исправним, строгим надзором роварске потрошње повољније разви-ј бе шго се пзвози. Али природније и да ће уопшге поправити мно-!је и корисније би било, кад би саге махне у трговзчким транскаци ; нирање српског извоза у том правјама. Оза наклоност и ове каде, цу, потекло из средине самих гршто се на агенцију чолажу у Ба-! говаца и повчаних завода Прсма варској, налажу свима нама, којњ гоме, оснивање јеаног консорцитежимо, да будемо земљи од ко- јума од наших јачих капиталистз, ристи, да настанемо свима снлама,! који би скупљ.ао робу (у првом да не проиграмо ове симпатије. реду: жито, раж, јечам и кукуЛица, којима је ова агенција пове руз) и продавало преко једне нарена (г.г. Петковић и Давичо) до- ше извозне банке, која је већ доста су поуздано јемсгзо, да ћс а-ј бро акредитовзна на страни, било генција стајати на висини својих би најуспешније сресгво, да се позадатака, али им је при свем том, ђе путем потпуног оздрављења нанеопходчо потребна потпора и са ших извозних прилика. Оснивање ралња са свију сграна. Нзој је већ| таквог једног консорцијума у вези

ПИСМО ИЗ НЕМАЧКЕ. Од ншиег сшалног доиисника Огварање српске државне трго вачке академије у Миихену, примљено је у целој Баварској са ванред ннм задовољством. Одмах по разаслатом цнркулару, сгигла су јој писма од свију баварскнх кућа, које раде са храном свију грана, честитајући агенцији и стављајући јој на расположење своје везе. Сем тих писама, дошли су и још непрестано долазг у агенцију шефови и заступници житарских кућа, да се подробније известе о зада цима агенције и антрирају послов не везе. Но не само у трговачким круговима, но и у целом минхенском грађансгву, оснививе ове агенције изазвало је опште интересовање. Стотинама људи стоје сва кодневно пред стзном агенције и чигају фирму, на лепом српском

у довољној мери ставила на расположење своје услуге Бавзрска Ферајнс банка, један од највећих нов чаних завода у Баварској, тиме што јој је дала жиро конто, отво рила јој знатан кредит на коносма не и пристала да дисконтује њене менице. Агенција се уверила, да

са ]едном извозном оанком, оилт ои са српске стране она потпор. , која би минхенску, а и све друге српске државне грговачке агенције на страни, ставила у стаље, да придобнјају за српске земаљске производе сталне купце и постизавају за њих боље цене на страним пи-

може још у Баварској рачунати на; јацама. Са практиком, да се све предусретљивосг меродавних вла- „ако не кувано, а оно печено“ диних, новчаних и привредних кру- може на страни продати, и да свагова. Но ма колико драгоцена би- ки може водити извозничку радњу, ла ова морална и материјална пот- мора се, у општем земаљском припора у Баварској, за агенцију је вредном интересу, прскинути, ако много важнија потпорл из Србије, не желимо, да повика на несаведа би могла потпуно оправдати свој сност појединнх лифераната, набуопстанак. Не да се поргћи, дана-.ја толико, да поред њих, страдају ше извозне *прилике нису онакве, наше најсолидније извозиичке кукакве би требале да су у земаљ- ће. Ми нисмо тиме, ' зато да се ском интересу у опште, а наших радњг са земаљским производима нзвозника и произвођача на по се. монополишу, већ зато, да се усредУ Немачкој се с правом жале, да сређују у јаким рукама, које улису имали врло рђава искуства са вају повгрење у испрлвност трголифгрантима српске робе; да наши вачких трансакција. Земља у којој извозници не показују у довољној сви њени меродавни фактори, намери ону марљивост, која се тра- стојавају, да њен извоз буде бежи у сваком послу, а нарочито спрекоран мора привредно напрежитарском. доваги. х. с. д.

пподност роман од Емила Зопе (140) Ушавши у салон, она одмах стаде говорити с грозннчавим узбуђењем, као и да не види Матеју: — Ах, драга моја, ја сам се толико бојала, да вас, можда. нећу затећи код куће!... Знате ли шта ми је ма^. -аС рекао ваш Год? „Госпођо, ја не израђујем децу, те такве наруџбине не могу ни примати!“ Па се грубо насмеја! Ах, што је одвратан! — Јесам ли вам реклз, — напомену Серафина. — Предвиђала сам да ће вам се смејати. Разуме се, он не прима такве наруџбине, пошто му је за нат сасвим супротан томе! Констанција, којој су клецале ноге од узбуђења, седе на диван, са кога само што беше устала Серафина. Тада стаде причати све појединости своје посете, опширно излажућн, како је израдила пријем, како је натерала знаменитог хирурга д а је прегледа. Највнше се љутила на његову суровост с каквом јој је он одлучно рекао, какс она не треба да теши себе надамај како само шарлатани, који желе да је

експлоатишу, могу да је обмањују надама. За њега је било јасно, да је ње на бесплодности, изазвана честим запаљењима, неизлечљива; њега је само забављало, што је њу таква пресуда толико жалостила. По његову мишљењу, бременитост у њеним годинама бива често велика невоља. Већина жена међу његовим клијенткињамд обрадовала би се таквој вести. Он је оперисао стотине њих и сад је настављао оперисање с победном смехом лепа човека и умешна операторз, узбуђеног, да његови ножићи увећавају богатство и срећу човечанства. — Он лаже! Он безочно лаже! ускликну љутито Серафина. — То је убица... Он је убио моју срећу. — Кад сам изашла од њега, чинило ми се да ћу се скотрљати низа степенице... Па ипак морам признати, да је најбоље учинио, ре-авши ми тако грубо праву истину... Сад бар знам даје све свршено, све, све! Она грцаше, оплакујући своје материнство на оном истом месту, на коме је Серифина оплакивала изгубљеиу споснбност за наслађивање љубављу. Матеја сетно гледаше у ове загрљ не жене: поштена мати и развратна куртизанка сливале су се, изједначавале су се у заједничкам осећању — у

свести о потпуној немоћи пред неумољивом природом. Поздравивши се са заовом, Констанцаја замоли Матеју да пође с њом Она упути своја кола кући, јер се осе тила како се гуши, па је хтела да се прошета. Чим стаде говорити, Матеја се одмах сети с каквом га је тајном! намером извела. — Драги рсђаче, — рече она, чим изађоше на празан кеј, — опростите, што се поново враћам на доста непријатно питање. Али само кад бисте могли знати колико ја патим!Овај последњи удар сасвим ме је дотукао... Мене гони мисао о том детету, које је мој муж добио са својом радиицом. Та ми мисао кида мозак и срце. Можете ли ми учинити пријатељску у слугу? Распитајте се, сазнајте је ли оно живо или је умрло... Чини ми се, да бих се умирила, кад би се поуздано утврдило или једно или друго. Матеја, зачуђен, умало јој не одговори, како јој тај младић, баш и да се нронађе, неће моћи заменити дете, које она тако страшно жели да нма. Он је нагађао муке, које су је распињале кад види Блеза, који је заузео Морисово место, особито од онда, кад га је Бошен, вративши се распусном животу, овластио да самостално ру-

кује фабриком. Млада породица је би ла потпуно срећна: Шарлота је недавно родила друго дете — мушкарца, и ово ново огњиште плодности претило је да прогута све имање Бошенових, пошто је оиа осуђена на бесплодност и не може нмати законигог наследника, који би спречио пут огвајачима. Не заустављајући се на чудноватом осећању, које ју је руководило 1 он претпостављаше, да она хоће просто да га искуша, да се убеди, не кује ли он какве планове с намером да фабрика пређе у својину Блезу. Можда је очекнвала, да ће он одбити трагање? Сви ти обрнзи нагнаше га да пристане. — Бићу вам на услузи, рођако, рече он. — Ја сам готов дг вам испуним молбу, ако се огуда надате ма колико олакшању. Али ако једетеживо, хоћете ли да вам га доведем? — Ах, не, не! То не тражим Затим промрмлзЗ, очајно махнувши руко^: — Ја ни сама не знам шта хоћу, али ове муке су неподношљиве! Костзнција није лагала. У њеној души, окрзнутој олујом, не беше још одређеног плана за ову ствзр. Је ли она машгала о Норинину сину као о могућном наследнику? (Наставиће се)