Трговински гласник

Број 147.

ТРГОВИНСКИ ГЛАСНИК

Страна 3

ПРЕГЛЕ ДДОГАЂАЈА. Без илузије. Већи део аустријске

споразумеледасеочувабукурешким ми ба почеле су око 11 сати и тра- ти овај позив, како албански народ ром створена равнотежа на Балканском јале до 12 и по по поноћи. Уз- не би био умрљан крвљу због полуострву. Оне би у сваком прираштају рок је узбуна, која је наст 1 \>пила Драча. Данас ће бити донесена наше снаге гледали поремећај те рав- дез повода. Због шурскоеа пра- одлука односно одговора страних мађарске нотеже на Балкану, која је по њихову зника рамазана, непрестоно кру- посланмка у Драчу.

шгампе тражи рат против нас. Поводом мишљењу, и поремећај равнотеже из- же вести о наиаду којп ће по

тога бечки „ЦаЈТ“, који као да једини у Бечу није изгубио главу, пише ово: „Ј' многобројним листовима, који се них жалссти ма колико се онесматрау овај мзх такмиче у подстрекавању ле за искрене, не могу политичку конпротив Србије, сретамо се у последње стелацију изменити, као што је не мо време с уверавањима, како ће ратни Г у Н и дворске честитке приликом днпоход Аусгро-Угарске против свога ју- настичких прослава. Ако би истрагом гословенског суседа у целој Европи у Сарајеву било доказано саучеснишбез изузетка насигурно наићи одобра- тв0 Н еких поданика Краљевине Србије,

међу тројног савеза и тројног споразума. буњеници извршиши ноћас на „Изјаве саЈчешћа приликом држав-

ћи социјалисте, организовали су јутрос јаван збор да протествују против зајма. 7 ои говорника * Ј » ‘ 1 ОС/ ПСЛПЛ I П^МСЈ ГЈ ш\а праЈОСПППС \-»рЧДИЈС, <-ч вање. Та тврдња заслужује да се из-| онда ће захтев да се они казне> свака . УЈ ели су реч.^ За в Р еме док Ј е ближе осмотри... „Штампа немачке царевине даје права

Припреме за борбу око Драча. Црач, 6 јула. „ Два официра албанске жандарРастеран опозициони збор у Софији. меријс> који су побегли из В алоне

варош

Софчја. 6. јула. ухапшени су у Драчу.

Групе из оиозиције, изузимају- Кнез Виљем обишао је јуче све

г ! шрећи говорник излагао сво/е мико имати уза се одобравање целе Евро-; г л ■ „ Ј Ј г г , / / / 7. а и.о /~1 г\ I / у п гл /чп/лЛл • • т^

пе. Дотле допире европска заједница.

I шљење дошло је до сукоба и то

положаЈе на којима се налазе топови, а тако исто и оне на којима ће бити намештени брдски топови. Како је он запитао за савет вајара Гушнера, који га је пратио, шта он мисли о размештају топова.

на веронање, да ће немачка безусловно даље не Поштички успех ко/и 6'А и Р екин У Л0 здо Р> аошто се по холандски капеган Фабијус, команбити на нашој страни. Много смо мање Ппркп тп?п \ ШЈап мпгали д и и ,, вп{епа .\ лии , и Ј а ужшала и растерала го- дант албанске артиљерије, сматрамилу. У овоме метежу било Је\\ ући се увређеним дао је оставку. чриплЈИУП плиипгГЛл лпип лп .

сигурни с Италијом. Никакве конкретне изјаве у томе погледу није било. Талијанима је сад пред очима само Ва лона, за коју држе да је \/ опасности од Грка. У Италији није нимало неугодчо цидети, како се наши погледи због садашњих

преко тога ишао, морали би извојева ти аротив многобројних противника наших у Еврапи, и сад као иусвакој Ј другој прилици. У време најбесомучнијих војних припрема и пробних мобилизација на све стране, очекивати од противника неку ненадну политику;

неколико њених.

личности лако ра

Грчко-турски односи. Цариград, 6. јула.

Румунско-бугарски погранични сукоб. Букурешт, .7 јула. Румунска АгенциЈа, поводом прет ходне истраге, коју су отпочели

Јуче по подне грчко посланстжт префект Камара Сеско и генерали критичних тренутака сенхименхалн0 сти, била би илузија, која предало је Порти једну ноту, из [ Бесарабеско и Рамничено о инложивши у детаљима напад тур-Ј циденту на оугарско-румунској граравна политичком зло- ске жандармерије на више Грка мици, износи следећа факта: Ноћу који станују на острву Енглсзони- између петка и суботе, око 2 саси. Дванаест Грка, од којих су 7 та ујутру једна бугарска патрола ХгјВИСЧТ И Сд^ЗОНИЈа г р чки п °Д ани Ц и - били су убијени.. прешла је границу код карауле бр. г Ј • Ј- ноти се протествује против тнх 66 Пси из карауле почели су да

по интересе наше монархије, окрећу би> кдд би се нашем нар0 ду ПО тхра од Албаније. Заплетање српског питања са албанским на сваки начин не

њивзла, била чину“.

би било од користи по нас. Много горе стоји ствар са штампом тројног споразума. Руски и француски листови још увек пишу стилом, задахнутим мржњом против нас. Енглеска штампа у последње време донела је иеколико пристојних чланака, али делимице у облику опомене Србији, а делимице у облику опомене нашој монархији, да би целу ствар на миран начин расправили. И Лорд Џор је у том смислу дао издају биће 15. ов. м., — али пу

Претрес „атентаторима“ ШеФеру и Херцигоњи Будим-Пешта, 6. јула. Претрес Жака Шефера и Ру

убистава и тражи се казна кри- лају. Бугарски војници псовали су ваца, а тако исто и оштета за по- румунског стражара, који је изишао

родице грчких грађана.

из карауле. Бугарски војници опа-

Острво Енглезониси налази сеЈ ле из пушака и убију псе. Страу заливу Смирне и припада јед- жар им одговори, затим бугарски

израза својој нади. „Као што видимо дакле; неко рагно располажење против Србије, каквоме се даје израза у нашој штампи, не може се запазити у осталој Европи. Лако је могућно, да ће у тренутку, кад озбиљно будемо сружаном руком пошли на Србију, она европска солидарност. која је приликом трагичине смрти престолокаследника у општем људским осећајима изражена, претрпети силан преокрет, којим ће се само открити само неслога у политичком систему Европе. Ни атентат није могао преместити провалу између централних сила и тројног споразума. Ми бисмо могли, тако рећи, да смрвимо Србију кад не би, било других сила а на прзом месту Румуније и Русије, које су се тек од недавно

1 \г . . Ј Ј ^ г г <• Ј ^ I 1 4 - * /х, 4 М ‘ 4 ) ОиЧЈ 1*1 у 1 < * Ч_1\ Г/ долфа ХерцпгониЈа за покушаЈ у- ноие Енглезу. Порта је хтела пре'воЈници отворе иаљбу на румунбиства бана Скерлеца и за веле- две године да га купи и да од ску караулу ' к0 ; а ; е 5 ила 0С в ехље

олика Је искључена.

ДОГАЂАЈИ Н.4 ВАЛКАНУ (Извеиииај Сриског Пресбиро-а) Напад устаника на Драч? Рим, 6. јула. Агенција СтеФани јавља из Бриндизија. да су побуњеници према вестима, које је донела једна лађа, која долази из Драча, одлучно напали на Драч ноћас око 11 и по сати Рим, 6. јула. Агенција Стефани јавља из Драча под јучерашњим датумом (12 и по ноћу):

њега створи навалну базу. Преговори с побуњеницима Драч, 6. јула. У суботу вече и ноћу између суботе и недеље пуцало се на предстражама. Одговарајући на писмо, послато побуњеницима у Шијак, у коме им

ску караулу којз Је на једном лампом, румунски војници одговоре на паљбу. Бугари, користећи се помрчином повуку се иза једног брега. Они су има* ли три мртва и једног рањеног у зору румунски поручник, који се обилазио стражу, био је гађан из пушке. Префект је тражио да види лешеве бугарских војника, али

се саопштава, да су преговори са б капетан НИ1е хтео т0 да представницима Беликих Оила са- одо д ри

мо тако могући ако у њима буду учествовали представници свих шест Великих Сила, вођа побуње ника Мустафа позвао је посланике

Истрага се и даље води. Борбе код Валоне. Рим, 6.

Јула.

шест Великих Сила у Драчу, да у Агенција Стефани јавља из Васреду по подне дођу у Шијак ради лоне под јучерашњим датумом:

преговоре. На крају писма изражена

Капетан Гијарди са 800 доброна- вољаца и два митраљеза отпутовао

Јака пушчана и топовска паљ- Јха да ће страни посланици прими-је ноћас из Валоне и иде на по-

Новшш (Еиисијонв) Ванке. од Леона Смита превео М. И. Ђуинић (7) У мноштву банака публика има право бирати између банака са опробаном солидношћу и банака, које не изгледа ј ју да уливају толико поверења. Ту по-| стоји, дакле, као што се приметило, неповољна Ј'еднакост; али то важи и за све трговачке и индустријске гране, које нису поплављене монополом, и публика налази у томе пре користи него незгоде. Не може бити никакве штете.ј ако се буде обратило заводу, за који се мисли да ће најбоље послужити. По мишљењу Виктора Боне а, кад постоји више новчаничних банака, оне су такође солидарне: најмања повреда кредита једне од њих све их више или ма ње поколеба, „Године 1857“, вели тај! економиста, „довољно је било да једна банка падне под стечаЈ, па да се публика одмах узбуни и тражи свуда ис плату новчаница и остава. Имаоци новчаница или депозитних признаница имали су само да чекају, јер су они били поуздани да ће бити исплаћени, али

се у то умеша паника и све њу-јоршке банке биле су принуђене да суспендују своја плаћања*. Треба већ приметити, да су исплате биле обезбеђене под ре жимом, под којим се, по мишљењу присталица монопола, не би могло то очекивати, али факат, који је поменуо Виктор Боне, нема такав домашај, да би се из тога могао извести закључак: да, уопште, под режимом мноштва банака, једна банка не може да падне под стечај, а да не упропасти и друге банке. За време кризе које су иостојале у Савезиим Америчким Државама и у Енглеској, новчаничне банке биле су изложене већим или мањим незго дама, али су се многе од њих спасле из бродоломггва; друге су, пошто су се налазиле неко време у рђавом стању поново предузеле своје операције и ако је изгледало немогућно. Међу великим енглеским банкама, које иису издавале новчанице, било је такође недаће због њихове неувиђавности. Француске месне банке, које су постојале пре 1848. године, нису никогај оштетиле. Треба поменути још и шкотске банке, од којих су, за време од

Није довољно само тврдиги, да привилеговане банке уливају више поверења и уживају више кредита иего многобројне банке; требало би доказати, да су то поверење и тај кредит увек заслужени. Али о томе постоје противни докази. Годиие 1826 за време док енгле ске банке умножаваху претерано свој оптицај новчаница, њене се касе ислразнише, а кад увиде своју погешку она се изненадно заустави, што проузроковаше општи неред. Године 1838. и за време првих месеца године 1839., исга банка продужи да емитује нов ч. нице преко мере, У септембру 1839. године њена метално подлога била је; сведена на 2,406.000 фуната стрелинга те да јој Француска Банка није помогла, она не бн могла продужити своје исплате. Виктор Боне учинио је 1884. године врло умесну примедбу у „Кеуце без Џеих Мопбез: и „Године 1869. било је у оптицају новчаница Француске Бзнке 1356 милона, а њена метална подлога износила је 1259 милиона франака; не покривених новчаница било је, дакле, од прилике за сто милиона. Данас оптицај прелази три милијарде, а метал-

два века, свега две пропале и које нису ни у колико изгубиле наклоност, на подлогз се (аеће око 1950милиона, публике. ненокривене новчанице износе 1 мнли * ће сг^сШ е1 1е* ћлпсЈиех сГ спп.адјоп, р. 14 К.'јарду 50 милиона франака.

Казаће се, да нема никакве бојазни чим су новчанице примљене као текући новац целога света, а које ће бити једнога дана извесно исплаћене. На жалост, постоји, као што је казао Бастија, оно што се види и оно, што се не види. Што се види кад је хартија у изобиљу, то су лаки трговачки односи, јефтин новац; онда се одаје свакој врсти спекулације. Што се не види то је, да та изобилиост хартије, те олакшице кредита проузрокују претераности постоје, онда се не зна, на који их се начин треба отрести.* Једини тип новчаница даје бољу слику земаљског финансчјског положаја, него ли више типова новчаница. Он је и кориснији за креднт. С њим публика може тачно знати: да ли се број новчаннца у оптицају повећава или опада; какав је покрет подлоге и портфеља; како се новац увози или извбзи. Једна банка је у стању пре од многобројних банака наслутити кризе, применити нужне мере да их спречи или да их умањи и да види кад је могућно да се попусти. (Наставиће се).