Трговински гласник

Странз 4

ТРГОВИНСКИ ГЛАСНИК

Број 147

Режим слободе у Хрватској био би ефикаснији против „србовања“ него ли сви

буњенике, који су се улогорили су германске расе; они су хтели да о- Р мало даље од Вијусе. ‘ стану Французи и анектујући их не- к Бегунци непрестано долазе нз мапкој иаревиннучињен је злочин про- процеси и сва распуштања Сабора. унутрашњости. Варош је мирна. тиву права иародности. Да би се кон- Бечка политика добрим делом са своје ституисала једна нзродност, потребан сопствене невештине данас испашта.

Грчко-турски односи. кШина, 6. јула.

Победе српске во!ске у савезничком

пристанак народа, Срби из Краљевине надају седаћеа рату Турака и доцније у српско буУ једнОЈ синоћној депеши ИЗ преа после доћи данкздаће се сви Ср- гарсксм рату морале су наравно да Цариграда вели се, да је велики би хтети ујединити уједан народ, и у о-'пошљу одбојни талас код свих Срба везир прсдложио грчкој влади Бри- чекипању тога дана они се труде да и у целу групу јужних Словена. Срсел, као место где би се имали са- 3 у Ве ду К од свих Срба. исти језик, исту| бија. удвојена територијом, ујединивстати 11 јула ои и г. Венизелос. К у ЛТ уру и исто национално осећање. ши све Србе отоманске царевине и Г. Венизелос требао је отпутоваш о ни каЖ у да ово шт0 се сад де . поделивши Новопазарски Санџак са данас, али по Једиој депеши којз шава са С рпском породицом личи на Црном Гором са којом је постала неје стигла велики везир моли г. оно шт0 се догодило у Т0К у д ев етна- посредни сусед, појављује се у очима Венизелоса да одложи свој пут још естога века са талијанском нороднцом. јужних Словена као најмоћнија група Интензивно развиће националног о-л<оју њихова раса није још одавна о-

за неколико дана, када ће велики везмр моћи одредити дан свога се [- ]а1ва у Србији појава је релативно бразовала, као језгро, око кога ће се поласка. Грци евакуишу Сасену.

скорашња. Оно је дуго припадало и-ј коагулисати све растурене фракције скључиво елити; људи, као што је словенске фамилије. Србија је задобиАшина 6 јула кнез Михајло, иногурисали су га. Али ла за време последњих ратова; не саВест коју су донеле Волфова п Срби Ј а Ј е А0 скора осећала своју сла-; мо материЈалну снагу него нарочити ’ Ј Г (лт т II ГОПИ/ поилК п пмгта 1 о тто и гх ппвлтпн/

Стефанијева агенпија, саопштавају-

бсст и своју немоћ, пристајала је на престиж.

Са том чињеницом у Бечу војничка

Ни да је г. Штрајт рекао италијан- Н Ј СК У суп Р емати ЈУ као на нешто : ском посланику, како јеједангрч- не и.збежно; Сенка велике царевине по-јпартија не може да се измири; она ки разорач добио наредоу да за крила би цел У мал У монархију. Српско тражи прилику да наметне Србији преузмеострво Сасена, потиуно ј е на| 4 ионално осећање развило се под вентиван рат; ако Аустрија, мисли та неистинита. Г. Штрајт саопштио је У тица Ј ем двоструког низа чињеница: партија, не смрви, још док је време, да је тај разорач отишао на Са- с ЈеД н0 стране, организација и прогрес свога непријатеља који расте, овај ћеј сену да укрца грчки гарнизон У демок Р атске владе за владавине краља баш изазвати дислокацију хабсбуршке осталом грчка влада известила је Ветра, помоћу политике радикала, под царевине ингпипанијлм ПаншКоолм н пгм; го С-тоЈл!

јуче Велике Силе да је евакуиса-Ј инспи Р аци Ј° м Паши 11 евом ње Сасене довршено.

с друге Сарајевски злочин био је за њу при-

С10ТРА ЛИСТОВА-

стране зломислени и невешти поступци лика за нозу кампању у штампи и у аустро-угарске владе према Срби.ма и јавном мишљењу; она би желела да уопште према свима јужним Словенима. 1 умеша у процес убица и цело Српство 1906. Године први пут се Србија у- и да учини одговорном за лулост несудила да се успротиви сзојој моћној КИ х огорчених Босанаца београдску сусетци. Када је Аустрија мобилисала владу, чије је држање у овој жалосној

Аустра-српска размирица. Букурешки „Журнал де Балкан' - подј св0 Ј е ветеринаре и затворила границуј а ф ер и био потпуно коректпо српској стоци да би приморала бечки

горњим насловом доноси овај чланак Француза Рене Пинона: Казали смо да је једна од брига Великих Сила била

бечкој вољи, г. Пашић и његови са-

у садашњем часу дубоки неспоразум Р адници организовали су отпор који ра>дваја Аустро-Угарску и Србију. То је за мир Европе непрастана опасност, било да једнога дана војничка партија увуче бечку владу у напад противу Србије, било да Србија фаворизира

но-

панславистичку пропаганду у Аустро- ципаци Ј е с Р пске Угарској и не отклони узрок и ини- Анексија Боснеи Херцеговине а.-угар цијативу за дислокацију хабсбуршке ској царевини октоб. 1908. чини одлучан

царевинн.

Човечији дух је тако саздан да увек кабинет да своју политику сагласиј тежи да генералише. Гнусан злочин двојице Срба могао је да одложи покрет за хрватско-српско стапање, који се вр ши у Хрватској и да непсвољно утиче на европско мишљење, али кампања бечке шовенске штампе, иза које није изостала и будимпештанска и немачка, протнву свега што је српско, неоправ дана насиља, којима су Срби били жртве у Хрватској, Босни и Херцеговини, повраћају им симпатије цивилизованог света. Данас Аустрија обеспокојава у Европи пријатеље мира. рећом, изве сни симптоми дају већ маха нади, да ће мудрост владе цара Франца Јосифа

тражили су и нашли нове пиЈаце за српске земљорадничке производе и успели су да се прођу аустро-угарске пијаце. На тај начин „свињски рзт“ постао је први стадијум потпуне еман-

датум у историји српског народа. Зна

Срби се позивају на права народно- ло се одавно да се право окупације и сти. Док хабсбуршка империја обу- администрирања овим двема провинхвата у себи многобројне народности, цијама, који су по берлинском уговору српска држава је напротив још далеко биле уступљене Аустрији равнало ствар- стишати страсти распаљене убиством надвојводе и његове жене и умирити

да обухвати целу српску расу. Црна но истипском, потпуно сувременсм Гора је такође српска држава. Пре рата поседу; неочекивано узбуђење, које је од 1912, било је много Срба подани- овладало српским јавним мишљењем ка отоманске царевине. Има их данас и узбудило га дубоко још је значајјош много који су поданиии цара и није; оно обележава интензиван рад краља Аустро-Угарске; Они су у ве- на националној формацији која се изћини у Босни, Херцеговини и Далма- вршила мало по мало у духовима. цији. Има их много у Хрватској Сла- Влзда г. Пашић умела је врло вешто воннји и у тамишком Банату. у који- да се користи ситуацијом и да изнесе ма се мешају са Мађарима и Румуни- пред Европу оно, што се данас зове: ма. Најзад оки говоре истим језиком „Српско питање“. којим и Хрвати и веле да су истога <ј д тада видимо да се развија усвипорекла. Ако ;е овој групи додаду М а огранцима српскога народа једно оСловени на северу и Бугари на исто сећање све јаче и јаче заједничкога поку који говору другачим језицима али рекла1 историје и цивилизације. У сасродни српском, имамо онда целу фа- мој Хрватској образовала сеуниопистичмалију, целу групу југословенских на- ка српско-хрватска партија и постала рода, или јужних Словена. ј е В р Л0 м0 ћна; она проповеда еванђеРазвиће националног осећања Срба лије братства Хрвата и Срба а зна се, само је један особени случај онога из- да апсолутистички кораци мађарске влаванредног покрета, који је произашаоле нису мало припомогли успеху ове из француске револуције и Наполонов- пропаганде, коју су намеравали да оских ратова, који наводи народности граниче. Неправични загребачки про-

узбуњену Европу. Сама Аустрија је ту на првом месту и најзаинтересованија; њој више него икојој другој земљи треба мир и покој.

да се саме дефинишу, да се ограниче, да се дифиренцирају и да саберу своје растурене удове. Народност постоји само тамо, где је народносно осећање, где је воља за уједињењем; раса није зато довољна. Ми смо исте расе које и Женевци, Лозанци или Лијежани, па ипак ми више не помишљамо да их анектујемо као

цес, који се свршио са фијаском, Фридјунгов процес, који је открио полициске начине бечке лолитике, били су силан квасац, из кога се развило ово исто срборање, које су они хтели да униште. То је циркулус вициозус из кога никако не успева да се искраде аустриска политика. Све манифестације националчог осећања Срба, чак и најлеги

што и они не мисле да се са нама! тимније, назива она побуном и револ уједине.

том и прибегава режиму притиска. А Бизмарк је начио хотимичну помет-ј режим притиска — искуство са Италињу када је анектовао Алзашане, за јом је то доказало — најбољк је по ј адвокат. 3. г. Ђ. Богдановић, хотелијер које су немачки гЈаучари изјавили да магач за национллистичке пролаганде. 1 и 4. г. Св. М. Гребенац, адвокат.

ДНЕ8НЕ ВЕСТИ. Министри у агитацији. Г. Пашнћ, председник министарског савета, отпутовао је у агитацију у округ крајински и тимочки. Г. Јован Јовановић, министар грађевина, отишао је у агитацију у округ крагујевачки. Аиста опозиционог блока. Кроз неки дан утврдиће се коначно листа опозиционог блока у Београду Самостални радикали имали су синоћ седницу, на којој је извршен избор кандидата. Социјглисти на изборима. Носилац социјалистичке листе у округу смедеревском биће г. д-р Драг. Владисављевић, лекар, а у округу београдском г. д-р Живко Топаловић адвокат. I Конзервативци на изборима. На збору копзервативне странке утврђена је ова посланичка листа за град Београд: 1. г. Јефта Стефановић, про фесор Универзитета. 2. г. М. Ђ. Дуја,

Председници Бир. Одбора Првог јула објављен је распоред свих председника свих бирачких одбора за избор посланикз на дан 1. авгусга. По законује судски казнимо, ко се тој дужности не одазове, ма да је предвиђено да они, који су спречени са довољним доказима (лекар уверење па случај болести), могу бити замењени, Тгква се извињења и докази подносе писмено Државном Одбору који ради у Народ. Скупштини. Одбор ће како смо сазнали, имати поновни састанак 14 јула' Дотог дана треба сваки од наименованих, који је лично у немогућности да се дужности одазове да се пријави писмено одбору. Ко год буде, иа основу довољног оправдања извињен, на његово место наименоваће се нови председници Бир. Одбора. Одбор је Државнн поступно строго по закону, узимајући прво за председнике оне са факултетском спремом, (правнике, професоре, чиновнике разних министарства и нздлештва и т.д.) Отуда је употребљено мање кандидата са спремном средњих стручних школа (учитељских, тргов. академија и т.д.). Вероватно, да ће се при замени сад узимати више из ових редова, јер је резервоар оних првих скоро исцрпен. Нова наименовања биће такође објављена преко „Српских Новина". У то ће већ доћи ускоро дан избора. У Држ. Одбору, као заменик председника Савета члан је г. Милутин Марковић саветник (место г. Жив. Живановића). Помен пок. Хартвигу у Варварину. Из Варварина јављају: Варошица и село Варварин, са народом из околине, одржалз су јутрос свечани помен гок. Хартвигу, уз чинодејство свега свештенства и певачке дружине „Јован Курсула.“ Наш изасланик на пок. погребу, г. Богићевић изложио је у свом говору заслуге покојникове за српски народ и благодарност госпође Хартвиг упућене преко њега народу. Помену је присуствовао и херој нашега краје Вукашин После помена општински одбор донео је одлуку, да се једна улица у варошици Варварину назове Хартвигова улица и да се велики покојник још данас упише .за члана утемељача фонда си ромашних ученика варваринских школа. Са радикалског збора. Прекјуче је у хотелу „Париз" био збор београлских ''радикала, на коме је извршена кандидација посланика за град Београд. Пре извршене киндидације г. д-р Пачу Министар Финансија, говорио је о спољној политици Србије и о раду радикалнестранкеза последњих десет година. Г. Пачу је, после свога говора, бурно поздрављен. Цени се, да је на збору било преко две хиљаде чланова радикалнке странке. Затим је утврђена и једногласно примљена и ова кандидација: 1. г. Н. Пашић, 2. г. Мих. Марјановић, 3. г. Б. Були и 4. г. М. Капетановић. Секретар Краљеве канцеларије. За секретара Краљеве канцеларије, у рангу секретара друге класе Министарства Иностраних Дела, постављен је г. Ђурђе Јеленић, досадашњи секретар Краљеве канцеларије. Одговор Сазонова. На телеграм председника београдске општине, руски министар спољних послова г. Сазонов одговорио је свим телеграмом: „Г. Ђорђу Несторовићу, председнику београдске општине. Веома дирнут телеграмом који сте ми изволели упутити, уверавам Вас, да ће Царска Влада сачувати захвал<у и неизгладиву успомену на манифеста-