Трговински гласник

УРЕДНИШТВО Кнез Михаилова бр. 19 ТЕЛЕФОН 390 ЦЕНА ЈЕ ОГЛАСПМЛ: ДУБИПА 1 СМ. 1 СТУПЦЛ ч 0.15. дин. ВЕЋИ ОГЛЛСИ ПО ПОГОДБИ НеплаЂена писма не примају се. ЈЕДАК БРОЈ 10 пд.

ОРШК БЕОГРНДСКС ТРГОВВЧКЕ ОШЈШДННЕ

ИЗЛАЗИСВАКИДАН СЕМ ПОНЕДЕОНИКА И ДАНА ПО ПРАЗНИКУ СТАЈЕ ЗА СРБИЈУ. ЦРИУ ГОРУ И БУГАРСКУ за годину дин. 24 : ал АУСТРО-УГЛРСКУ крунл 30 ЗА ОСТАЛЕ ЗЕМ.ЋЕ фр. 30 Рукопнси се не враћају ЈЕДАНБР0Ј1О пд.

БРОЈ 149.

БЕОГРАД, ЧЕТВРТАК, 10. ЈУЛА 1914. ГОД.

'ОДИНА XXIV.

РЕД СВЕЧАНОСТИ о свршетку XXV године рада у Трговачкој Школи Београдске Трговачке Омладине У недељу !3. јула 1914. год.

5 СК У П 1) Скуи ученика у школи у Душаиовој улици, у 8 часова нре подне; 2) Г. г. чланови Уиравпог и Школског Одбора пека изволе доћи у 8’ 4 часова.

и ПОЛАЗАК У ЦРКВУ У8иночасова нре подне иолазак у Саборну Цркву иа службу Божју и благодарење.

ШПОВРАТАК ИЗ ЦРКВЕ После службе Божје и благодарења отики ће сви у салу основне школе у Боеанској улнци. {V У ОСНОВНОЈ ШКОПИ 1) Саопштење оцена ученицима; 2) Раздавање сведочанстава свршеним ученнцима Трговачке Школе и свршеиим ученицима Бише Трговачке Школе; 3) Раздавање награда одличним н врло добрим учеиицима; 4) Читање похвалнице ученицима, који немају ниједног изостанка преко године п који су ноложили испите. Молимо чланове Исиитног Одбора и све пријатеље школе и чланове нашега Удружења, да својим присуствбм изволе увеличати ову значајну свечаност Београдске Трговачке Омладине. Београд 9. јула 1914 год. Пословођ, Управник Школе, Председни/к Београдске Драгутик Стефановић Никола М. Беловић Трговачке Омладине, Марко Вулетић

Један лвтшш гагц ш твредне шоп ? Гшој. • ( 4 ) Све су железниие у привагним рукама, мада је држава пласирала у њих преко 120 мил дин. Концесије за експлоатацију давате су на 99 година, с правом државе,

да их по истеку извесног броја година 20—30 може откупитн. За већину пруга рок за откуп већ је истекао. У следећем прегледу изнећемо дужину појединих железничких пруга с назначењем: дужине и ширине колосека, кад је саграђена; кад истиче рок концесији и кад истиче рок за откуп:

Још пре рата вотирани су закони и израђени пројекти за нове железнице у дужини од 641 км. По тим пројектима предвиђене пру ге су већином уског колосека, а мањим делом, око 130 км.. требао је бити нормалан колосек. Врло је вероватно, да ће сада ови пројекти претрпети јаких измепа.

* * *

о 5 8 ”2

х - го о пг*ГЋ С&

_ са з; V* ГС>’

_ ^ О ^ X ^ 5 = О о

1 8

X ^ о

СЈ Х5 О X

о н 22 'Нз* ^ (Т>

1т

1892

1915

1981

1899

1915

1981

1902

1915

1981

0.75

1895

1915

1981

1-44

1910

1927

1999

0.60

1 884/9 0 з

1897/ 9 1о

1981

1890

1910

1989

1.44

1869

—

1943

1 .

1895

1920

1989

1 -

1882

—

1989

а свега

90 локомотива

и <

1. Пиреј—Атина—Пелопонез 754 I секпија 458 II секција 184 III секција 90 IV секција • 22 2. Атина-Лариса—граница 440 3. Тесалијска желсзкица 249 4. Севсро западна железпица 74 5. Пиреј—Атина 10 6. Атина—Кафисија 76 7. Пиргос—Катаконон 13

мотива и вагона) ове су железни- 1000 вагоиа, од чега се већина це врло рђаво снабдевене. Тачиих једва можс употребљавати. података за ово немамо за све Прсма подацима из 1910 годипруге, већ само за пелопонеску не железнички саобраћај био је железницу, која за дужину од 754 овакав:

Атина—Пиреј—Пелопонез Атина—Кефисија Тесалијска железнина Атина—Лариса—граница Северо-зададна железница Пиргос—Катаконон Атина—Пиреј (сада електрична железница)

Далеко боље но сувоземна саобраћајна средства стоје поморска — грчко бродарство. У почетку су, као уосталом и свуда, биле једрилице које су вр шиле поморски саобраћај; од пре тридесет година па на овамо, број пароброда нагло се повећава, док је број једрилица у опадању.

ве, његово име. Кад је он постао жртва једног злочина, \оскврнили су они гроб његов својим 'бдгрзтним изливима мржње против свега и свачега што се у југословенскнм земљама ставља супрот њнховим плановима и обрљали су страхопошговање пред смрћу. наследника престола одвратним патриотским комедијамз. „За њих смрт ова није била никакав жалостан случај, већ само један политички догађај, чије им искоришћење беше и важно и журно. Државне су власти у овоме сакривци постале; оне су биле те, које су сурове изливе задивљалог партијског морала са самог почетка трпеле, ако не и одобравале Бројно стање као и темпорерно „Југословенски клерпкализам је крегање једних и других пловнихј непријатељ националне идеје. Биобјеката, казују нам следеће нифре.' шоф Махнић, овај учитељ данашгНаставиће гр! ! њег клерикалног нараштаја. осудно јје народносни принцип, као једну ' идолопоклоничку заблуду. Његови . -ноучљиви ученицн анатемишу је5иа$Ш1$СПе пип(1$спаи динство Хрвата, Словенаца и Срба, или пошто ће тамо католнчка вера у-

број путнчка

тона робс

2.000.000

312.000

804.000

20.000

555.000

100.000

420.000

65.000

195.000

23.800

90 000

4.900.000

Шта се у Аустрији мисли после атентата у југословенским круговима.

слсд доднра са „працосллвном заблудном науком“ доћиу опасност. Хрватско - српско-словепачка соли дарност клерикалима је проклето „дело слободних зидара“ и безбожника. Мржња према Србима, којом они парадирају, не потиче „Клерикали (у југословенским| ни из каквих (ма и заведених) земљама Аустро-Углрске), још за патриотских осећаја, већиз хладживога престолонаследникова зло-;«ш: и циничких партијских раупогребљавали су, за своје циље- чуна. Само, кад се овај факт како