Трговински гласник

Стрчна 2 .

ТРГОВИНСКИ ГЛАСНИК

Број 149

треба узме у оцену, могу се тек разумети сви ови догаћаји, који су се првих дана после сарајевског атентата догодили у југословенским земљама. „З.точин је извршио један пра-ј вославни (по- најновијим вестима, има у завери и католика и мухамеданаца) и он се припису)е великословенској идеји. Ова је околност несавесним клерикалним партизанима дала добродошлу прилику, да измахну један ударац противј целог народа српског, како би разорнли сједињење три југословен ска племена. „Сва тајна и јавна непријатељ ства, која су у Босни од вајкада владом подржавана, социјалне су притности, политичке диференције, подстрекачи су довели до суровог излива, и ћутање које прави жа лост пуну пијетета, пробио је дивљи тутањ босанског погрома. „Свет је доживео једно позор је, чије сценарије подсећају на оне ексцесе, какви су се одигравали у староме Риму по смрти императора, и какви су, за последњих сто година тако жалосно пратили политичке преврате у Турској. У место да држава, у тренутку када! је представник њене (државне) идеје погођен непријатељским куршумом, укаже свету слику унутрашњег мира и сталожености, она се и.-ћред самом собом и пред целим светом најдубље компромиго вала. п}штајући сваке осуде до-; стојне ексцесе „патриотичких" ру-| ља, да пљачкају, руше и придижу имовину мирних грађана, носећи, за своју заштиту"' наспрнм власти ' цареве слике и пе^ајући царску химну (каква повреда страхопоштовања према врховнрм чувару пра ва!). Одјек јавног адишљења не оставља никакву су.мњу у овако компромитујуће понадцање државне власти и њено Ционашање не можемо довољно да (жигошемо. „Нека је довољно; констатовати, да по подацима све^Ока, чијој се објективности не х *може ништа приговорити, ј^увНа сигурност и мир у Сарајјеву не би били ни за тре'нутак лоремећени, да то власт није хтела. Она циничка поруга, да се против пљачкаша није могло поступити са строгошћу, јер су се,

санћим, морала штедети „патриотска осећања“, ваистину је жалостан знак оног духа, који испуњтва у прзву анектираних земаља! „Дејство, какво су ови ексцеси морали произвести на православни народ те земље, није потребно ближе описивати. Члк се чини, да се на меродавним местима и рачуна ј ло са последицама ових атентата гомиле: објављивање преког суда и једно „пастирско" писмо ерцбишофа Шгадлера, дају доказ, како, се са пуно страха увидело, над ка-| кву провалију прете да одведу земљу ове разуздане ,страсти, сем што се преосвећени поглавар Католика доцкан сегио како је Господ казао: „освета је,моја“. У Босни дати знак био је за васколики креликализам у југословенским земљама, сигнал за мобилизацију. У Хрватској је бедна група франковаца мислила, да су попова дошли дани хрватско-српског премлаћивања, када се може разбити и српско-хрватска коалиција. „На улицама Загреба, на брзу руку скупљене гомиле за пљачку вољне, почеле су налетати не само на Србе, већ су их „патриотични" подстрекачи повели и против национллних Хрвата. У сабору хрватском, у тренутку када је сабор хтео дати израза своје жалости поводом сарајевског злочина, ско чили су „великохрвати“ Франк, Хорват и дружина да се зграњавају против „српске убилачке на* ције“, у чему их је надмашио, само после неколико дана земаљски управљач Крањске (у Словеначкој) Шустерчић у своме гово ру. Ипак клерикални франко фуртимаши нису нашли одзнва; ули-, це олказаше и остали свет је над њима преломио штап. Сабор је, на предлог једног виђеног хрват ског члана, на дуже време ове обрљаоце народне части искључио из часног друштва народом изабраних представника. У словеначким земљама нема Срба. Словеначки клерикали су онда свој гњев искалили над „српским пријатељима“, дакле на националним Словенцима. Већ првих дана после атентата тврдио је на једном сељачком скупу др. Крек,

посланик на царевинском сабору, да је убица престолонаследников прави правцати „либерал“ и да га је либерализам одвео на кра љоубиство. Тиме је за словеначке клерикале ударено било у праву жицу: домаћи полигички противник (т. ј словеначки либерали) савезник је убица престолонаеледникових! „У следећу недељу, држао ]е вођа клерикалне партије, земаљски старешина Крањске др. Шустер чић свој озлоглашени оптужни говор против — Србије, српског народа и српске династије! То је био говор простаклука, суровости и погрда, који је требао бити сведоџба о родољубивом држању странке, а у исто време тај је говор имао да поправи и извесна мала говорникова „изклизнућа" која су му се догодила у најновије време. Место свега тога овај је говор само показао да клерикализам убија и најпримитивније осећаје народне части. Но и дан др. Шустерчићз беше несрећни дан. Оно мало са села у Љубљану на скуп дотераних клерикалних приврженика беше ником поникло, не реагирајући на овај говор вођин; и сам клерикални главни пзртијски орган „Словенац" стидео се — да говор главног партијског поглавара онако како је говорен, донесе у својим ступцима. „Но не треба да прођемо поред бојног пољз, на коме је ова војска завереника против своје рођене народне части — као достојан одговарајући део језивога комплота против иресголонаследникова живота! — претрпела свој катастрофллни пораз, а да не. о братимо пажњу на некоја отровна оружја, која су у живо тело на родно бачена. „И хрватска и словеначка тако звана „католичка штампа“ надме тала се, која ће од њих боље нагрдити и оклеветати српски народ, и што простачније денунцирати поједине народне личности. Орган франковаца „Хрватска", штадлерове новине „Хрватски дневник“ и главни орган шустерчићевацај „Словенац“ певали су прву ноту

у овоме впшегласном кору клеветника. „У Босни су ,,побожни“ клерикални кругови били ти, који су с планом организовали почињене ексцесе, и поглавито напујдали му хамеданску руљу противу Срба. „Иступа против Срба у Босни било је само у оним местима, где се налази католика, и где је у цвету клерикална пропаганда. „У хрватском сабору франковци су дочекали председника сабора др. Медаковића, Србина, са виком: „Доле убица!“ а на одвратгн начин сипали су грдње против) коалиције: „Руско-српска, хајд у Скопље! Убице, још су вам рук: крваве, крв престолонаследникова попрскала вас је! Дед, да видимо ваше словенско једчнсгво са вашим бомбама, с којима рукујеае, да краља убијете? Бити Србин значи бити велеиздајник! Овде се претварате као лојални, а тамо напољу убијате нашега краља!... Бане, кажи краљу, да смо ми Хрвати његови верни, а Срби су подмуклице!“ „А да видите како говори један клерикални подстрекач, сгудент Млштровић скупљеним франковцима: „Срби су убили нашег законитог хрватског престолонаследника и његову супругу. Крв обе жртве мора за увек да нам закрвали очи, а мирис невино проливене крви да нас подстиче на страшну освегу. „Крвзакрв!“ И онда је запевана царска химна! „Нека се не изгуби ни ово место из говора словеначкога земаљ ског поглавара др. Шустерчића, говореног пред љубљанским ожа лошћеним скупом": „Ко верује да је Пилат невин за Христову смрт, тај нек верује да је невина и срлска влада, влада бесавесних убица, који су као стока искасапили и свога рођеног краља. Бомбе су из арсенала у Крагујевцу, завереници •су их заједно са бровнинговим ре волверима и новцем добили у Београду Тамо је ова злочиначка завера сковага, јер су се бојали, да ће Франц Фердинанд, разгазити главу великосрпској пропаганди. Ко у то још сумња, тај нека чита безобразне београдске листове, који тврде како је Аустрија трула.

Ниввчнс (Бмисијоне) Банне. од Леона Смита превео М. И. ЂукииЦ ( 9 ) Енглеска је остала 20 година под тим режимом. Кад ли ће Аустрија и Русија откупити сав папир, који су емитовале? Пошто народи немају никакав солидан еталон вредности, то они имају тешкоћа у својој унуграшњој трговини а нарочито у својим односима са иностранством. У Француској се још приметило, да су банке нарочито створене да погпомажу трговину и индустрију и да су извори, које морају за то употребити, нужно умањени у сразмери са позајмицама, које држава од њих изискује. Хиполит Паси је такође показао ризик, којима се оне излажу. „Извесно", вели он, „привилеговане банке не би добро урадиле, кад би оставиле неупотребљен основни капитал. За њих је много боље, да га пласирају у продук ! тивне вредности, с којима се може лако трговати и на другога пренети. Кад оне оперишу на тај начин, оие наплаћују интерес и опет зато задржзвају

право остварити, у случају потребе, један део њихове имовине. То право оне губе увек, кад држава прими од њих на свој захтев сав или један део њиховог капитала. Свака позајмица учиње на држави додаје новчаницама, које имају за ослонац трговачке ефекте, а чији је рок за исплату познат, друге новчанице, за које одговарају само потраживања, која се не могу наплатити или која се могу наплатиги у неизвесном и далеком времену. Те новчанице, и ако се исплаћују по виђењу, не проузрокују, као друге, брза и редовна примања, која захтева непрекидно одржавање металне резерве, и што се више оне емитују, то се више банка излаже немоћи да одговори својим обавезама*. У разним приликама, ћад су та питања претресана у делима чускупшти нама, дати су разни разлози за савез и против савеза интереса држава и новчаничних банака. Кад је једна привилегована банка основана у држави, у којој није постајала слична установа и где је још неповерење, то да би се оно умањило, биће добро да банка понуди публици гзранцију капитала, који је пласиран у колико је могуће сигурније ван њених послова, али то не мора бити, кад банка ужива поверење публике, колико

због доброг управљања толико и због јаке металне резерве. Капитал може тада служити као сред ство за акцију тако исто корисно, а може бити и корисније, него као средство за гаранцију. Он не даје више поузданости кад је пласиран у државне ренте, него кад је пласиран у есконт доброг трговачког папира. У тг>"-утцима кризе, ренте се не могу ост.. и ритк, пошто би се оне могле пр^дати само на штету банке и финансијског трга док фондови употреблзени за есконт трговачких ефекта улазе постепено у кратким роковима и одржавају подлогу. Банка, чији је капитал непокретан, има доиста металну подлогу, али јој та метална подлога, коју подмирују њени послови, већим делом не припада, и ако криза умножи број нокчаница које се подносе на исплату, пошто је то управо време, кад се под истим упливом повлаче оставе у текућим рачунима, то се банка може наћи врло брзо у забуни. Тада је банкз изложена крајњим мерама, то јест, суспедовању плаћања или принудном курсу. Бзнка, која располаже својим капиталом, не може увек да прибегне по* ббапсез е1 (гауаих с1е I' АсаНеппе с!е* кпепс05 тога!е5 е1 роННчцсв, ачтП 1804.

требним мерама; она може бити при нуђена да ограничи есконт, било подижући есконтну стопу, било скраћујући рокове за исплату; , ли то она може учинити само онда, ако се трг налази, уопште, у нормалном положају То се ређе догађа. У сваком случају, постоји већа лакоћа и поузданост у пословима. Могуће је, да се у обичном времену вршн есконт у већој колнчини и дз се припремају нзвори за тежа времена, купујући било менице на иностранство, било племените метале. Сад ћемо изнети разлоге проп.вне, стране Пошто је капитал банака намењес да помогне портф.љу, кад је потребно то се он мора '„разликовати од портфеља, да не би био подвргнут истим евентуалиостима. Тај капитал треба пласирати и то најпоузданије у државне ренте. Једној новчаничној банци, која ужива новерење публике, није потребан њен капитал за есконтовање свих трговачких ефеката, који се могу примити . да се снабде са металним новцем; пр А кој ( ' има да емигује новчапице ста стање, да врши све те операг ,е бе својим кредигом у обично време. (Нчсгпниће се).