Трговински гласник

Број 149.

ТРГОВИНСКИ ГЛАСНИК

Страна 3

Нека онн боље виде трулеж своје рођене државе, чији смрад испуњава целу Европу. Ми Аустријан ци имамо, Богу, хвала цара по милости божјој, а Срби, по милости убилаца." У даљем свом говору није др. Шустерчић пропустио да укаже: како су само он и његова партија држави верни и одани. Је ли чудо да је следећег дана из Загрсба од франковаца добио телеграм, у коме му се шаље поздрав и изјављује захвалност...“ Такве нам слике даје, у једном несрећном времену, објективни лист „5ибз1аујзсће Кшкјзсћаи" Она их ;е сиимила на лицу места и у правим бојама. Те нам слике ваља уочити и запамтити. Сад понова видимо ону унутрашњу везу, која везује „верне и одане“ клерикалце југоеловенске и чини од њих једну духовну целину, кроз сву Словеначку, Хрватску, Босну и остале југословенске земље под аустро-угарском управом. У оваквим данима искушења најбоље се упознају и пријатељи и непријатељи. Непријатељи југословенске слоге и узајамности имали су некодико мучних дана својега жалосног триумфа. Али кад ти дани прођу, кад се разиђе густа магла,,кроз коју промичу ови мрачни ликови и кад понова засија весело сунце над земљама југословенским, онда ће триумфовати ипак југослсвенска свест, узајамност и култура, која је чинила и чиниће од свега југословенског света једну духовну целину, која и ако распарчана на то лико делова ипак има један наци оналнидух и једну словенску душу. □

МАЂАРСКО ПИТАЊЕ. То је питање на тааету. Иставили су га сами Мађари. Питање бити или не бити, у њих већ постоји. То је питање створио Беч разноврсним својим насртајима на мађарску независност. Сваком мисаоном човеку данас је јасно, да мађарска сервилност Бечу, означава њихову пропаст, а отпор обратНО, Гроф Алберт Апоњи хоће прво. Нема сумње да ће гроф Апоњи рећи, — то Србин каже. Гроф Апоњи не би требао да заборави две врло светле појаве у мађарској историји — Дамјанића и Петровића (Пегефија). Те две светле појаве исто су рекли, а Срби су били. Историја мађарског народа њима је дала за право, а не прецима грофа Апоњија, који су баш тако исто мислили као и њихов данашњи потомак, који је представник пблитике ропске послушиости Аустрији. Наглашујем, да је то најблажа карактеристика. Па како ови редови немају циљ забадања у ране као што то чине пасуси грофа Апоњија него, напротив, сани' рање немшжх успомеиа и утирање пута зближењу, ради чувања заједничког интереса и одбране од заједнмчке опасности — то ћемо одмах и да пређемо на ствар. У доба косовске битке —; 1389 г. мађарски народ посма трао је равнодушно турску навалуј на Сг^бију. Последица те равно I дуп Асти била је прво пропаст .е, пг одмах и Мађарске. Тур ,прво потукли Србе, после 1 ..ађаре. Слабији је тако постао јачи и загорчао је јачима и културнијима од себе. То је била опасност с југа. У доба мађарске револугшје — 1848

год. кад је аустријски империјали -1 зам зинуо да прогута Мађарску учинили су и Срби грдну погреш ку. Међусобним клањем створена' је велика и ненасита Аустрија и ударен темељ прождрљивом германском апетиту — Огап§ пасћ Оз1еп-у. Данас имамо опасност са севера. Промењена је само освајачка на ција ал’ улога ни|е. Последица може да буде једна иста и само би се ред пропасти изменио Мађари, непрегните и вид и слух! Оба наша народа су, по несрећи судбе, на опасном друму насељени. То је лут на којем су се увек укрштавали интереси великих и освајачких народа. То је простор са којег је стално нестајало народа. Истина, наши народи 1 су се нешто дуже задржали, ал’ је велико пит..ње: докле још? Ми Срби још како тако, јер смо синови једне велике, породице, ал’ ви Мађари — без брата... Промислите! Не губите из вида да од заједничког интереса нема снажнијег уговора и од заједничке о-ј пасности снажнијег сродетва.. А ие губите из вида ни ваш опстанак, који ће те ви са победом Немаца коначно изгубити, а са победом Слозена стално одржати. Словенима не трсба туђе! На површини света нема примера да осам милиона Словена тиранишу 45 милиона других народа као што то чини крвави Беч, који се културним, самозвано, назива. Пут прнближења Тројном Спо разуму уман је и патриотски, а пут грофа Апоњија изједначује се са путовима разних Адамнијевица. ГБихов пут није ренегатство, него | Аустријаиство, јер су они то од искона били и само су на недозвољен начин испуњавали свој све ти циљ. Играли су улоге патриота и то без сваког болл што се Ракоци, Кошут и Бем преврћу у гро бовима. На ваш братски поклич, да нам се дз оно што јс наше по традицији и на темељу човекова права, ми вам се братски одзивамо ....Измеримо нашу снагу, проценимо шта је чије и бранимо нашу заједничку својину од сваког ј прождрљивца. Пођимо у име Бога с Русима на страх врагам! | Н. М.

Босна и Херцеговмна. Босански Срби код Билинског. Ишл, 8. јула, Заједнички министар финансија г. Билински примио је данас изасланство српске националне стран ке у босанском Сабору. Међу изасланицима су потпредседник Димовић и посланици Јојкић и Васић који су дошли дп изјаве своју бла годарност. Г. Билински рекао је. да је решен да у главнијим лини јама води ову исту политику коју је водио и досада. Изасланство је дало изјаву да ће српска национална странка у свима приликама придржавати се програма, који има за циљ рад и верност династији и монархији. Г. Билипски се за хвалио изасланству и рекао да је систем политички у Босни, који групише све три вероисповести у! Сабору, његова творевииа; прнзнаје позитиван рад који је српска национална странка развила у Сабору, и изражава наду да ће српско становништво у Босни и Хер-

цеговини у тешким временима увек доказати своју приврженосг династији и монархији мирним, смишљеним и патриотским држањем. Ако оно буде дало тај доказ, никад се не може појавити идеја о једној владавини против Срба. Алп на жалост министар је сазнао да је један део српске омладине уј Босни и Херцеговини залутао, коју су завели људи без свести. Лојално српско становништво требало| би сада да покаже своју политичку зрелост утичући свим силама на омладину у смислу династичком и патриотском.

АУСТРИЈА И СРБИЈА. (Извештај Српског Пресбироа) Аустрија нам прети рдтом. Беч, 8. јула. Ластова су веома песамастачка расаоложена и говоре као је рат некзбежен чак неки иду дотле и надају се да ће рат бити локализован. Услед ових рђавах вестш доисло је до велаке панаке на бечкој берза. Нурс је пао наже него што је бао за време аненсионе кразе а за време два балканска рата. „Најес Винер Тагблат‘ демантоааће сутра у јутру све вести, које су изашле У „Новој Слободној Преси“ и у „Милитерише Рудшау“, објављујући да ће кроз не колино дана у Београду бити учињен корак и да ће Србији бити остављен кратак рои за одгозор. Примедба пресбироа: Напади појединих бечких листова, као што се види, сад су чак и без привидне мотивадије. Вероватно је, да су И!У 1 циљ берзанске спекулације, те им не вреди придавати озбиљне пажње.

ДОГАМЈИ НА БАЛКАНУ (Извешшај Српског Пресбнро-а)

војници докопају лешева бугарских во]ника, који су убијени дан раније под околностима које смо јавили, или да изазову бугарске стражаре да пуцају на румунске војнике, да би се после озбиљан инцидент код карауле Кутулу могао представити као изравнат румунском крвљу, — румунске жртве за бугарске жртве. Налазећи се пред таквим стањем духова, јако је желети, да румунска влада следује примеру софијског кабинета, замењујући своје војнике, који су умешани у скораиЈње инциденте другима. Та мера ће моћи само да допринесе да се поврати мир на граници. Софија, 8 јула Румунски посланик, који се налазио на одсуству, вратио се ноћас и јутрос се састао са председником министарског савета, поводом инцидената на граници. Букурешт , 8. јула. Румунски носланик у Софији, који је требао да се врати јуче на своју дужност, услед поплава, био је принуђен да прекине свој пут за Бугарску и вратио се јутрос у Букурешт. Он је отишао за Софију преко Будим-Пеште и Београда. Пре свога поласка рекао је неколицини новинара, да инциденти на румунско-бугарској граници не изгледају тако тешки, као што се то у први мах мислило и да ће се ускоро доћи до нормалне ситуације. Софија, 9 јула. Ноћу између 7. и 8. ов. м. око 11 и по сати, румунски гранични стрзжари, сакрив&ни иза бусија, пуцали су на једну бугарску караулу у близини Ћуртуклија. Пушкарање није дуго трајало. Бугарски стражар испалио је само два метка и после тога све је било мирно. Епирци нису вршили зверства. Атина, 7. јула.

Румунско-бугарски погранични сукоб. Букурешт, 7. јула. Румунска Агенција јавља: Прошле ноћи између пет и шест часова изјутра на румунску караулу бр. 25 напали су бугарски војници. Румуни су се повукли на позицију стотину метара удаљену, са које су одговорили пуцњем из пушака и убили три бугарска војиика. Њихови лешеви нађени су близу румунске карауле. Софија, 8. јула. Бугарска Агенција јавља: Дан је прошао на миру дуж целе бугарско-румунске граничне линије, изузев око карауле Кугулу, на коме се месту догодио последњн румунски напад и око 11 часова пре подне приметила припремање за нову акцију румуиских трупа, које су отпочеле да пуцају. Бугарски војници не одговорише. Пушкарање је опет отпочело око 2 часа по подне, као и око 11 часова ноћу. Тада су румунски војници ранили једнога Турчпна, који је био отишао у Рушчук, хотећи кришом да пређе у Румунпју Бугарски војници су поди гли рањеног Турчина и пренели га у болницу у Рушчук. Румуни, њих 20 на броју, пуцали су са места, које се за 600 корака удаљено од румунске границе налази на бугарској територији. Ова по следња офанзмва изгледа да је имала за цњљ, илп да се румунски

Карапапос, епирски министар спољних послова, при пролазу кроз Атину изјавио је неколицини новинара: категориђки демантујем вест објављену у неким европским листовима о споразуму епирске владе са муслиманским побуњеницима при заузимању Корице. Ва рош је била заузета, јер је она део епирског земљишта противу кога су побуњеници управили напад. О томе је претходно била извештена албанска међународна комисија. Трупе албанске владе повукле су се из вароши пре окупациЈе, пошто су многи албански војници пришлп побуњеницима. Што се тиче вести, које листови приписују холанднским офипирима и команданту добровољачких трупа, Американцу, о тобошњим свирепсгвима која су извршили Епирцн, доказано је да су те вести потпуно лажне пошто су именовани официрн напустили варош дан раније пре окупације. Карапанос изрично го демамгује, додајући, да су аутономпе групе добиле, на против, изрнчну заповест да штите хришћаиско и муслиманско становништво. Он такође тврди да аутономне трупе имају заповест да не нападају Валону. Састанак зеликог везира и Венизелоса. Цариград, 8. јулз. УвераваЈу у добро обавеистсним дипломатскам круговима, да је велика везар изјавио неколицини шефова дапло чатснах мисија ,