Трговински гласник

Страна 4

ТРГОВИНСКИ ГЛАСНИК

Број 149

да ће после мусломанског народ- паша, чије право име није још ног празника, 10 ов. м. отпуто- угврђено. вати у Европу, да ои се сасшао Аустрија и Ловћен. у једној белгијској или холандиј- Бсч 8 . ско 1 вароши са Вснизелосом. ' ' Ј у _ „Фремденблат", поводом вести, А шина, 8. јула. ко ј а ј е и3ашла у једном француГ. Венизелос, у пратњи г. По- ском Л исту, као да Аустро-Угарлитиса, главног начелника у мини- ска има намеру да силом заузме

вис Ловћен, изјављује, да ие постоји никакав основ који правда ову вест, која је апсолутно лажна.

СМОТРА ЛИСТОВА-

старству ииостраних дела и г, Рафела, аташеа у истом министарсгву, отпутовао је данас за Брисел преко Трста. Турски послови Цариград, 8 јула, Четврта нарламентарна комисија. која има да поведе претходну истра- Натезање између Аустро-Угарске и гу против чланова два бивша ка- Србије. бинета, јуче цео дан саслушавала _ је чланове та два кабинета Држн! Под а ™" “ мовом довос " вовосад се да Не комисија поднети извеш- ска " ,,СТс1Ва ово тај парламенту око поноћи. Бечки и пештански лнстовн ) ош У вен Бивши велики везир Муктар па- ННШ У 0 ' запетим одношаЈима између ша рекао је, да је отпуштање тру Аустро-Угарске и Срб ИЈ е. Војнички па пре балканског рата отпочето -' ,нст »Милитерише Рундшау* тражи, под младотурским кабинетом и, да се Аустро-Угарска обрачуна са Сркадје он позвао резервисте „ а |биЈом, ]е р ,е сигурна, да Срби ]У неће маневре, балканске државе тума-!> зети У 0 п дб Р ан У ни Ј една велика сила ' чиле су ово позивање као при-| » Песте Р л ојд се ухватио за ,едну изпрему за рат и наредиле су мо * ав У Николе Пашића, коју ;е учинио билизацију. Подсећа, како је пре пред Д° писником -Лајпцигер Најестен рата, а пошто су узапћени топо- Нахрихтена", па оштро прети. Но је ви и муниција, намењенн Србији, п Р опит а° извештај о разговору допиа који су се налазили у Солуну, сннка тога листа - Роло Ф а са Пашићем Порта тражила од Србије да да: могао Ј е олмах бити иачисто, да један написмено како Не остати прија мииис тар-председник није могао овако тељ Турске и кад је Србија т0 Т0В °Р ИТИ Пашић Је већ исправио ту одбила влада је разумела да по-ј из Ј ав У» К0 )У ј е Р° Л °Ф дотерао по свостоји балкански савез. ме Нефу. Није истина, да је1.ашићгоНајважнија је изјава Ревзи паше, В0 Р И0 У вези са будућношћу Аустрокоји је изнео како је кабинет Мук- Уга Р ске > ла време ради за Србију, нетар паше пре рата сазвао један г0 Ј е Р екао > ла ће време показа>и, да ратни савет, на коме је узео у- Ј е Србн ји учињека неправда. Истотако чешћа и Махмуд Шефкет паша.| ни Ј е ис тина, да је Пашић говорио о проГенерал Абдулах паша рекао јеј Г0Н У п рба у Аустро Ј-гарској, него јесатада члановима војнога савета да| м0 из Ј ав ио, да српска влада има доста су 60% пушчаних чаура и топов посла У својој земљи и нема времена да ских метака рђави или празни и се бави са догађајима ван српских г^»анида рат неће испасти у корист Тур- ца - О Цр н °ј Гори рекао јеПашић.да таске. Назим паша је био на страни м0 живи српски народ, па су према генерала Абдулах паше, али Мах- томе тежње Србије и Црне Горе имуд Шевкет паша изјавио је, да стоветне, као што су показали

и Русија неће загазити у рат због Србије, а држи као у воску, да ће Енг еска помагати Аустро-Угарску као и у г време балканског рата. На берзи у Берлину не деле то мишљење. Тамо се пронела вест, да ће Аустро Угарска ових дана предузети кораке против српске владе па су због тога пале цене аустро-угарским папирима, а то се за цело не би догодило, када би берзијанци били -уверени, да ће Аустро У-| гарска и Србија саме решавати спор.ј ,Франфуртер Цајтуг" доноси из Беча брзојав, у којем се тврди, да је погрешно мишљење, каода сесиле Трој ног Сиоразума (Русија, Француска и Енглеска) неће мешати у спор измећу; Аустроугарске и Србије. Зна се да је Србија била врло вредан чинилац Тројног Споразума и његових политичких рачуна. Кад би Србија била ослабљена, тиме би ослабио и Тројни Споразум. Није искључено, да би Аустроу гарска и Италија хтеле у исто време да реше српско и албанско питање, јер би им лакше било, али тиме би Тројни Споразум био јако оштећен и били би уништени сви добици, који су стечени у балканском рату. Ако је за Русију одржање Србије као предстраже од векиког значаја, она ће загазити у рат. Ако пак Русија нема рачуна да загази у рат, она ће саветовати Србији да безусловно и брзо прн хвати аустроугарске услове, а тиме ће спор бити решен. Према томе може се уско! о очекивати решење овога спора, који може да изазове европски рат. Али више изгледа има за мирно решење целога спора. Разуме се, да ; све зависи од тога, какве ће услове) ставити Аустро-Угарска.

су морал и дисииплина у војсци

последњи догађаји. О другом чему

изврсни и да ће Турска изаћи из ; нк Ј е било ни речн, јер су одно тог рата као победилац. ша Ј и између обе сродничке династије одлични, па нема ни говора о каквом Одбрана Драча. надмудривању. Тажно је приказао Ро-

прач, 8 јула. Тврди се да оџе и православни свештеници узимају учешћа на скуповима побуњеничких поглавица. Побуњеници су образовали чете, које пљачкају и пале добра њихових противника; оне нарочито отимају стада. 240 румунских добровољаца и више официра стигли су данас. СиноН је јављено, према вестима које су стигле овде, да је лојално становништво отерало побуњенике из Берата. Ова вест још није потврђена. По наређењу холандскога коман данта Крона становништво Драча предузело је радове за одбрану вароши; ти су радови били прекинути за неко време. Сви су дућани затворени. Преговори с устаницима. прач, 7. јула

лоф и Пашићеву изјаву о Грчкој, јер је познато, да су Србија и Грчка у савезу, који је оснсван на заједничким интересима, па стога су њихови одношаји најсрдачнији. Пашић и Ролоф разговарали су о политичким приликама слободно, али је Ролоф изнео друкчије, него што је Пашић говорио. „Пестер Ј1ојд“ би силом хтео да из овог разговора направи какву аферу, па позива Ролофа да се изјасни. Ако Ролоф остане ири својој тврдњи, то ће за „Пестер Лојд“ бити довољно, да Аустро-Угарска предузме кораке противу Пашића. Али када Пашић пориче, не може Ролсф бити никакав сведок. Он је могао напнсати, шта је хтео — али за његове измишљотине не може да одговара Пашић; сваки је одговоран за оно, што напише, а Пашић је најпо-ј званији да протумачн своје речи. Тако је у целом свету, ,али „Пестер Лојд“ј би силом да се кавжи. Међутим у Одговор побуњеника дошао је Берлину нису тако ратоборни. Истина данас. Они одбијају да преговарај полузванични листнемачкевладе(„Норса представницима Великих Сила дајче Алгемајне Цајтунг") налази да на другом месту сем у Шијаку. је оправдан захтев Аустро-Угарске, да Делегатима побуњеника наложено се пречисте одношаји између ње и је да енергично нздстојавају да Србије, а нада се да ће српска влала се пр&говори воде у средини на* благовременим попуштањем избећи орода. Предсгавници Великих Сила збиљну крмзу. Солидарни интереси. одлучиће сутра, да ли ће да иду Европе захтевају да се очува мир, па у среду у Шијак. Утврђеио је, да ако Европа буде то имала пред очима војничким покретом побуњеника она ће оставити Аустро-Угарску и Срруководи бивши турски ђенерал- бију, да саме расправе свој спор. , Наје штабни мајор под именом Тургут Фраје Пресе" нада се, да Фпанцуска!

ДНЕВНЕ ВЕС

Указ о помилозању. Потписан је указ о помиловању не-1 колико осуђеника београдског казне-: ног завода. Професорсна скупштина. Двадесет пета редовна скупштина Про-| фесорског Друштва биће у Београду 7, 8. и 9. септембра ове године. Помиловани Румуни. Умољени смо од стране овдашњег К Р . Румунског Посланства, да публикујемо ову објаву: Његово Величанство Краљ Карол, указом он 27. пр. м, амнестирао је све војне бегунце и оне обвезнике из првог и другог позива румунске војске, пореклом из нових румунских крајева,, који се приликом мобилизације од про шле године нису одазвали позиву, било хотимично или из узрока, који пису зависили од њихове воље. Подробнија обавештења могу заинтересована лица добити било у овд Краљ. Румупском Посланству или у Краљ. Румунском Конзулату у Битољу. Окружии пут Пуг од Умке преко Мељака до Вреоца, који ће се везати са путом Београд-ЛазасЈевац, проглашен је за окружни пут другога реда. Пруга Зајечар- Књажевац. Део јздранске пруге Зајечар Књажсвац пустиће се у саобраћај идућег месеца. Прославт Хуријета. Данас, на дан прогласа уставности у Турској, биће у овдашњем турском посланству свечано примање од 10—11 сати пре подне. У1еп дар ученицима. Г. Сергије Г1. Ранковић, писар Државног Савета, изволео је поклонити!

за одличне и врло добре ученике наше Трговачке Школе 10 ком. свога дела „Дневник једног тобџије". У нме награђених ученика изјављујемо трајну захвалност г. Ранковићу на пажњи и лепом дару. Захвалност. Г. Тзорђе Вајферт, индустријалац из Београда, изволео је преко свога заступникг стоваришта пива у Краљеву послати трговачкој школи Краљевске Трговачке Омладине 10 књига „Трговачко књиговодство“, као свој дар одличним ученицима ове школе. Управа трговачке школе Краљевске Трговачке Омладине најсрдачније захваљује г. Взјферту на његовом дару и пажњи према Јвеној школи. Понлон ученицима. Г. Ђорђе Вајферт, индустријалац, осведочени пријатељ школске омладине, и ове године послао је — преко госп. Васе^Ђорђевића, кафеџ. из Паланке, 5 ком. књига: „Просто и двојно трговачко књиговодство", да се разда као награда одличним и врло добрим ученицима Занат. Трговачке Школе у Паланци, — на чему му управа школе, у име ђака, изЈ*ављује највећу благодарност. Италијански консулат. Италијанска влада отворила је у Скопљу свој консулат, ради што јачег развића италијанске трговине и индустрије. За консула је постављен г. Цуколини. Белгијски ионсул. Белгијска влада поставила је за свога почасног консула у Београду г. Бисерса, директора трамвајског друштва. 'тпуштени из службе Светолик Станисављевић, трошарински контролор шесте класе пореског одељења крушевачког, и Радмило Ст. Јотић, порезник шесте класе пореског одељења мориховског, отпуштени су из државне службе. Бродарске вести. Српско Бродарско Друштво почев од 10. ов. мца отвара редовну агенцију у Прахову на Доњем Дунаву за пркјем и отправљање путника и пртљага и сваколику робу

Колонијална политика АустроУгареке. Ма ко, ко је пратио политику суседне монархије за последњих десет година, не може се отргнути утиску, да се цела политика те велике силе своди све више само на један циљ: борбу про ив Србије. То изгледа мало кво парадоке, да једна царевина са 50,000.000 становника нема важннјег посла од сукоба са једном државицом која је до јуче била др.^ава трећег реда. Али је тако. Међутим, ипак. у Аустрији има државника који не сматрају да целокупни живот њихове монархије треба везати за борбу са Србнјом. То ново мишљење добија све више нристалица нарочито од великих датума Кумановске Битке и Букурешког Мира, кад се разбио сан о 51га{ехресПНоп кроз Моравску Долипу и о шетп 3 и низ Вардар до Солуна. Они се труде дз промене извесне нанике својих трговаца и губитак на пијацама Србије, Румуније и некадашње Европске Турске надокнаде преко-океанским дебушенма. Има више од двздесет пет година како је прииатна . иницнјатива, с мало успеха, нропагнрала код аустријске владе велико-светску политику и тражила од ње потпору и подстрек за далека предузећа. Један чешки испи-