Трговински гласник

Стр..на 2,

ТРГОВИНСКИ ГЛАСНИК

Број У50

сетражеза наставнике трг. академије. Тако на пр. да се може по стављаги и онај који има на пр. свршен факултет или докторат ш и да је нешто радио на трговач-! кој књижевности. Ово да важи зз| првих 5 година привремено, док : се питање о полагању професорских испита не уреди на другој законској основици, а не како то прописује закон о нашим средњим школама за гимназијалне наставнике. За хонорарне наставнике односно награде речепо је само да имају хонорар од часа. Али није уредбом ништа даље речено. Стога је ово важно питање остало нерегулисано, што не би требало оставити, кад се зна да ће у овим трговачким школама у прво време већином радити хонорарни наставници и да ће то остати за дуже време. Хонорарним наставницнма ваља одредити хонораре према предмету и броју часова. Није све једно предавати хонорарно основе економије или трговачко и менично право и предавати гимнастику или краснопис. Зато првима давати веће награде. Избор хонорарних наставника да се врши конкурсом у професионалном савету притрг. одељку минстарства народне привреде, и да их г. Министар само поставља према предлогу. То је много боље, но да их министар поставља по саслушању професора савета Држ. Трг. Ака-; демије у Београду (види чл. 34).' Савет за професионалну наставу, састављен из ширих кругова грађанства, директора Трг. Академије и шефа одељења за професионалну наставу, такође професора, биће у могућности да бира што боље хонорарне наставнике у овим школама. Напослетку је и сам савет овај позват надлежношћу својом да се он првенствено и пита; за мишљење при постављању наставника. Ово су у главном примедбе наше Трговачке Коморе на израђену уредбу о трговачким школама у новим крајевима. Надамо се да ће их г. министар хтети уважити као умесне и тачне. —Ц.-

од Леона Смита

превео М. И. Ђукнић (10) Есконтне погодбе мењају се према општем положају трга, који је апсолутно независан од имобилизације капитала или од количине капитала, која се може употребити. Привилеговане банке Белгије, Холандије и Немачке располажу својим каниталима. При свем том, њихов се есконт мења као и код бана ка, чији је капитал имобилисан. Са данашњим међународним односима није могуће да криза букне на једној тачци а да се на другим тачкама она не осети. У том случају, банчин капитал, и ако она може њиме располагати, неће бити користан поред масе трговачких ефеката, која се може појавити; требало би увек прибећи мерама, које уводеј потребно ограничавање. Претпоставимо да једна банка прода своје државне ренте, да би мо гла располагаги својим калитало.м Шта би из тога произашло? Олерације би се повећале али само за један тренутак, пошто би у скоро поново

Јцц летимм поглед ва твредне прилнне у Грвд. (5) Године 1821 Грчка је имала свега 444 једрилице; године 1870 било их је већ 4300, а год. 1874. 5182. Од тада њихов број почиње

спадати: 1896 год.

на 1059, године

1902 на 910

и т.

д.

Сасвим обрнут

је случај код

пароброда. Њих је било:

број

тонажа

1875

8.240

1883

24.160

1892

103

60.418

1901

198

160.979

1910

324

453.628

Грчка нема својих државних бродова, већ је целокупна трговачка! марина у приватној евојини, и то већим делом у својини физичких, а само по изузетку у својини правних лица. Али је с друге стране интересантно нагласиги, да целокупна посада учествује у добити од бродарства, а врло често је посада брода и у тесним међусобним сродничким везама. Грчко бродарство не ограничава своју делатност само на грчку обалу, већ крстари по целом свету; с друге' стране пак потребе грчког саобраћаја задовољавају и сграни бродови, а наЈВИше: аустријски, италијански, енглески и немачки. Грчка има око 40 пристаништа али се међу њима истичу нарочито три: Пиреј, Сира и Патрас. По| јачини саобраћаја Пиреј долази на. треће место међу свима пристаништима Средоземнога Мора. Према подацима за 1911 годину у Пиреј : је ушло 2709 параброда са тонажом, од 3.695.644 тоне. Од овога до лази на грчко бродарство 1300 параброда са 1.200.000 тона. V. Државне финансије. Пројект државног буџета за 1912-13 годину показује приходе у износу од 144 мил. динара, и расходе у износу од 143.3 мил. дин. — дакле са суфицитом од скс-о 700.000 динара.

По групама приходи су подељени овако: непосредне порезе 35,057.000 посредне порезе 86,408.000 државна привреда 8,105.000 од продаје држ. имања 722.000 ненаплаћен порез из ранијих година 3,217.000 легати 1,611.000 разно 8.948 Односно прве две групе потреб но је учинити неколико примедаба. У непосредне порезе долазе: порез на земљиште, порез на зграде, порез на наслеђе и порез на рад. Највећи износ даје порез на земљиште, нешто јаче од 19 мил. динара. Пошто у Грчкој пије извршен катастарски премер земљишта, то се величина порезе и не одмерава према површини и квалитету о брађене земље, већ према разним другим знацима. Тако на пр. заведена је гшреза на теглећу стоку, порез на принос од вргова, пашњака, маслинових воћњака и т.д., пореза у облику извозне царине за Јонска Осгвра и Лаконију, као и за коринтско грожђе и смокве и т.д. Покушаји да се ови несавршени облици порезивања замене савр-; шенијим предузимани су често пута али увек досада без успеха. На друго место по издашности долази порез на наслеђе, нешто јаче од 7 и по мил. динара. Кад се има на _уму да су наслеђа уј првом степсну ослобођена порезе, онда се долази до резултата, да се наслеђа пењу годишње на скоро 30 мил. дин. Порез на зграде даје 3.600.000 дин., а порез на рад 3.603.000 дин. годишње. Од посредних пореза долазе по реду: царина са износом 40 монополи 16 таксене марке и бланкети 14 остале посредне порезе (дуван, алкохол, електрично освет). 16 Приходи од царине из године у годину стално расту, и највећи део, готово пуне 2 /з, наплаћује се у Пиреју. Тако на пр. наплаћено је у 1911 год. увозне царине не-|

што јаче од 46 мил., од чега је дошло на Пиреј 27 мил. дин. Државних монопола има на броју 6, и то: цигар-папир, карте за играње, палидрвце, петролеум, со и сахарин. Највећи принос даје монопол петролеума, преко 5 мил. дин., после њега долази ио реду: со, око 3.5 мил., цигар-папир око 3. мил., палидрвце, око 2 и по мил. карте, за игре и сахарин. Грчки порески систем има врло великих мана. О једној смо већ говорили, на име, што се порез на земљиште, у место да оптерећује чист доходак, одмерава према приходима производње одн. према количини одређеној за извоз. Друга велика мана лежи у томе што је порески систем неједнак за поједине округе, одн. области. Примера ради да споменемо, да Јонска Острва и Лакоиија не плаћају го тово никакав порез, већ је место тога уведена извозна царина. Порезом је јако оптерећен земљорадник с једне, и потрошач с друге стране, док су остали редови, а специјално трговци, индустријалаца и слободне професије врло слабо порезани. VI Државни дугови, Први државни зајам Грчка је направила 1824/25 године. Зајам је износио 70 мил. динара, са интересом 5°/ 0 , а курсом од 50 и 56°| г После овога зајмови су се низали један за другим и то: 1833 год. 60. мил.здинара са 5 од сто интереса. 1879 г. 30 мил. дин. са 6 од сто интереса. 1879 г. 60 мил. дин., са 5 од сто интереса. 1881 г. 120 мил. дин., са 5 од сто интереса курс 74. 1884 г. 170 мил. дин., са 5 од сто интереса курс 68‘д. 1887 г. 135 мил. дин., са 4 од сто интереса курс 72; 77 П. 1890 г. 90 мил. дин., са 5 од сто интереса курс 86 и 93. (Наставиће се)

постојала равнотежа између извора и њихове употребе. За тим: где би се црпле суме, које би банка добила продајом? — „Из земаљских жапитала којима се можс- р>сполагати, <из капитала који већ подмирују посредно или непосредно есконт. Ту би била само промена места, али се капитали намењени тој операцији не би повећали. Ту би се добило само онца, кад би го ренте које би банка продала, купиле сумама, које ои биле закопане и не продуктивне."* Опет зато не може се порећи, да добар портфељ даје имаоцима новчаница тако исту солидну га-ј ранцију ,као и државпа потраживања и државне ренте. Тако је исто истина, да се државна потраживања и државне рен т е могу у случају потребе/ много теже остварити, и да банка, која располаже својим капиталом, има много веће средство за акцију, него када га не би имала. Али присгалице мокопола остављају на стр.ну једну главну тачку, а та је помоћ новчаничне банке, која је сгални елеменат државних фипансија. „То су врсте помоћи кеје ја одбијам-, вели Тијер. „Држава и банка морају бити потпуно независне једна од друге.“; * Ту јс примедбу учино Стуарт Мил у нстрази од 18Н(> године.

Држава не треба да буде дужник бан-| чин, ни банка обвезник државин. Једнај добро уређена држава, која има со-; лидно утврђеи кредит, нема никакву потребу да се у обично време задужи код банке, Као год што је потребно за банчин кре дит, који је кредит целога света, да| банка буде обазрива према -г . г ин и ,| одбијајући јој есконт који не заслужује, тако је исто потребно да га она може одбити и држави и да не буде саучесник њенога заноса*“. Без сумње, да су привилеговане банке учиниле лржави у тешким временима знатне услуге; али такође има др жава, које су се ангажовале у непамет на предузећа, у бесмислене ратове, који не би били могућни без помоћи њихових привилеговачих банака. Кад су нор | мални извори недовољни да одрже рђаву политику, прибегапа се лругимсредствима, и онда се толико служи баиком, да се напослетку њене новчанице доводе у стање папирног новца. О јединству и разноликосиш банкиних новчаница. Тврди се, да међу користима, које се приписују монополу, треба рачунати и јединстоо банчине новчанице. Упо* Штрагл оа 1 - 00 голине

треба једног и истог фидуциарног документа, вели се, даје више лакоће и поузданости, него кад има у оптицају хиљаду разних типова новчаница. Замена металног новца са новчаницом врши се у толико више, што је више познат. Публика је ослобођена од прегледа, који проузрокује разноликосг новчаница, она је ослобођена од мењања с места на место и већим делом од преноса металног новца, које може произвести та разноликостМора се признати, да се један исти тип новчаница лакше употребљава, него стотинама разноликих новчаница. Тако је исто встина, да је јединство новчаница много боље за распростирање тог фидуциарног документа у држави, где се становништво још није навикло служити се њиме. Али се тај недостатак мноштва новчаничних банака може уклонити; тешкоће су уклоњене, или савладане чли умањене помоћу разних средсгава. Познат је спо, разум утврђен између шкотских оалака за обезбеду оотишја њихових новчаница. „Оне зна]у врло добро“, вели Курсел-Сенеј у „Слободној Банци“, „иарадити, да се приме њнхоне новчанииепримајући снака од њнх повчаннце својих конкуренатз и гражећн одмах њихову исплату. (Настааиће се).