Трговински гласник

Број 150.

ТРГОВИНСКИ ГЛАСНИК

Страна 3

ОРГАНИЗАЦИЈА ЗАНАТЛИЈА У НОВИМ КРАЈЕВИМА. Представка коју је Упутио Одељак Трговачке Коморе Краљевине Србије у Скопљу Занатској Комори у Београду ради организовања те иоморе за нове крајеве.

рају, за то су и Муслимани, и Је сву ту пропаганду, а наша из Бе-, 1 вреји и сви Хришћани, уписали се ограда ревносно је помагала у тона први позив радо за чланове.' ликој мери да по унутрашњости

И удружујући на тај начин те разнородне, и врло често и непријатељски расположене елементе, у једну заједницу, која има за циљ

Ст. Србије и Македоније, почели су се образовати синдикати од занатлијске омладине, социјалистички листови који су у Скопљу изла-

љевине Србије у Скопљу, који је : Н У и политичку- мисију, а то знанадлежан за десет округа ново чи В Р Л0 много за оне који по

да брани њихове заједничке кла- зили „Зора“ (на српском и бугарском) били су њихови пијонери. У оскудици фабричних радника, њима су добро дошли и занатлиј-

Скопље, 5. јула 1914. г. ‘ сне интересе, ми остварујемо уОдељак Трговачке Коморе Кра- Ј едн0 и Ј едн У културно национал

ослобођених крајева, ускоро ће до-ј зна 1У п Р илик е У новим крајевима вршити организацију трговаца у и иаше политичке тенденције

ски радници. После ратова ова се акција била мало умирила да се поново појави Али док смо ми тако почели са 1 маја ов. год. када су овдашњи

образован по један одбор од локалних трговаца, који има да проучава све што је потребно за напредак локалне трговине, а сем тога исти се стара о пораињању дуговања наших тргонаца према солунским гросистима. Благодарећи овакој организаци

овим областима, како је то Уред- _ _ бом о Одељцима, коју је пропи У спехом Дбловати са трговцима, пијонери социјализма, са, Г. Лап(^зо Господин Министар Народне Ј е Д на маса грађана, занатлија , чевићсм на челу поново оживели Привреде, гфедвиђено. остаје и на даље неорганизована, 1 ту социјалистичку организацију Одељак је онде где је то било или овде онде врло примитивно под Јурцима и на зооровима намогуће образовао трговачка удр) 7 - °Р санивоваиа у њихове старе е- падајући данашњи буржоаски кажења, а онде где то није било сна Ф е > оез икакве козије, без и-| питалистички режнм, тражили су могуНе, наименовани су поверени- каквог делокруга, без икаквогјод омладине да ступи под њихову ци Трговачке Коморе, уз које јс ИНЛз3- ^ њима се нико спецпјално заставу која ће их бранпти од не брине, јер и поред свих др-екслоатације њихових господара и жавних власти и поред свих ин- ( осигурати им добар живот!! спектора Министарства Привреде, 1 Тако су они говорили, а занатнема једно нарочито тело које би лијска омладина, остављена без исе, као наш Одељак, за трговце, 1 какве организације професионалне бринуо за њихов опстанак, њихо- без икога старијег који би се о во унапређење, одбрану њихових њој старао, а мучећн се по некласних и професноналних инте ! здравим радионицама за једну јн нашег трговачког света, ми смо Р еса > за техничко усавршавање мизерну награду, примила је са го-

њихове радиности и масу другнх товошћу овај позив под заставом 1 питања која су скопчакл за њи социјалистичких агитатора.

хов живот и напредак.

Нама није потребно да вам на-

успели да боље упознамо шта је за њихов напредак потребно, н то смо у нарочитим представкама доставили Краљевској Влади или другим лриватним корпорацијама, које се интересују за напредак наше 1 алнсш живота, многи од заната хову омладину, тако и по наше овдашње трТовине. који би могли да се унапреде, и нанионалне политичке интересе, ово Многе од ових представака ка- К0 Ј Н ои били украс наше занатске вребање наше омладине у соција-

Многи од занлта пропадају, у- рочито напомињемо од колике је след промене економског и соци- опасности како по занатлије и њи-

ишле су на олагонаклону пажњу Краљевске Владе, а наш рад да овдашњу трговину еманципујемо од непотребних посредника из Солуна, и упутимо директном трговцу у Западној Европи почиње да даје жељене резултате. Непрекидно старање за што јаче међусобне трговинске везе између старих и нових крајева, такође показују добре резултате. — Инфор

индустриЈе, као дрворез, фили гранство, везови разни, бакрорез, и томе слично, ишчезавају само зато што нема ко да их специјално проучи и изнесе потребне предлоге како да се одрже и унапреде. Стварање стручних занатских школа је неопходна потреба, да се ти занати одрже и усаврше а нарочито да се могу поколењу пре-

мациЈе се посведневно траже, тако' дат, Ј; Је Р има з а « а ™ја, што , , тг,г„„„„ Г„ с > Т УР |,И к ° 1" рзде на бакру и

да наши трговци су мање више унапред обезбеђени за свој рад у овим крајевима. Рад на регулисавању Солунских дуговања такође даје нам задовољавајуће резултате, у толикој ме-

листпчке организациЈе, оно вам је познато и по приликама из старих граница, и ми сматрамо за потребно да иапоменемо, да ако се што пре не предузму енергичне мере од стране Занатске Коморе за заштиту и опстанак омладине велика већина ове омладине напојиће се тим идејама које ми из миогих разлога не можемо желети. Толико о омладини. Вама је познато да су овамо, као свуда по Балкану, постојали еснафи, као профосионалне организације занатлија. Они су постојали у Турској и њима су власти турске давале

дрвету, нерадо поучавају друге у својој уметности, тако да са умирањем тих старих мајстора ишчезава и та умегносг, а то је очевидна штета. Ништа не стоји боље са занат-! И сти значај и важност као и по ри, да од како смо мп то узели, ском омладиноМ1 са ње ним мате-! др угим земљама. Они су сами рас-, У св °Ј с .РУ ке протесга и стецишта ри ј алним стањем и њеиим умним 1 прављали све међусобне спорове, јотово је нестало. образовањем. Она се мучи и зло- бринили су заједнички своје класне папоредо с овим радимо на ор- П ати по ниским и нездравим ћу- интересе, и уопште били један ганизовању Трговачке Омладине, мезима, радећи за мизерне над-.врло важан фактор у животу ваза морално и материјално јачање Н ице по 15 и више сати днсвно, рошком. младежи, организујући ту младеж своме газди који и сам једва се, То је трајало све до осамдесеу Омладине, упућујући их у шко- и поред толиког рада, исхрани са тих година када су се овамо поле, ге на тај начин да спремимо својом породицом. јавиле разне пропаганде, и њихосеби за оудућност један јак кадар, Овако зло стање те омладине!

трговачки. Краљевска Влада, ТрговачкаКомора и сваки коме на срцу лежи свеколики напрсдак свестрано нас

ве оружане акције против турске брзо је пало у очи социјалпстич-, владавине.

кој акциЈи, и социЈалисте су још под Турцима у 1908—9 години (после прогласа уставности) поче-

помажу, зато смо тврдо уверениј ли живо да агитуЈу код овдаш да ће наши напори уродити плодом.'

Ово у толико пре, што овд тр говачки свет са стварном радошћу примио је наш долазак овамо, увидео је да смо ми за њега дошли, њему да иепосредно помогнемо, да се колико толико помогне после велике кризе која је дошла као неминовна последипа рата који је вођеи у овпм крајевима. Од свију удружења којл су овамо стварана, у цил>у да што ви ше здруже све елементе које са чињавају ове крајеве, трговачка у-

ње омладине да се уписују у њихове синдикате који имају да бране њихове интересе. Ова социјалистичка акција убрзо је успела. Занатлијска омладина остављеиа без икакве организације, јер Турска није имала готово никакву еснафску организацију, са радошћу је прихватила социјалистичке пропагаторе који су им обећавали побољтање њиховог мизерног сгања. И тако се

дружења која ми етварамо, најви-

(Сршиће се) АУСТРИЈГГ СРБИЈА. (Извеишшј Српског Пресбироа) Где је истина. Беч 10. јула. Тек данас, после вишедневног општег неспокојства, ноје су изазвали у (бунљиви чланци и вести бечких и пештансних листова, „Винер Алгемајне Цај тунг",објављујв полузваничну ноту, којом аустријска влада демантује ратничке изјаве бечке и будим-пештанске штампе Оеај лист вели, да све те вести и вер-

у Скопљу нагло створише некоЈ Ј ,у си10 нису ништа друго, него просте лико сиидиката професионалпих, 1 , 1 . , „ „ (10 5 иипиРПг пгипоз

који сваким даном све више и ви

комбинације без икаквог основа. Русија је уз Србију. „Тајмс" јавља, да се у лондонсним брину за^његове личне интересе,)Солуну.у којој су Бугари ималнсво- дипломатским кругоаима сматра, да је за њсгову класу, ту су сконцен- га (федстапника (бившсг посланика политичка ситуација, због српско-аус трисани иитереси који њега танги-1 Влахова) узела јс бнла на себе тријског сукоба врло критична.

ше су успела. У њима је народ ше развијаху своју акцију. видео удружења која се највише Сопијалистцчка федерација у

Даље „Тајмс“ јавља да ће се Аустрија љуто преварити ако мисли, да Русија неће бити уз Србију. Напротив, у лондонским дипломатским кр>говима влада дубоко уверење, да ће Русија, ако Аустраја буде постазкла захтеве који вређају самосталност Србије или достојанство српског народа, бити уз Србију, и неће ни од чега презати.

„Тајмс“ опомиње Аустрију. Лондон, 9. јула. „ ТаЈМс“ доноси један симпатичан чланак за Србију и обраћа пажњу А\>стро Угарској на ризик њеног корака у Београду.

ПОСЛЕ АТЕНТАТА. Рајачићева одбрана Срба. Будим-Пеи/та, 9. јула. Пре преласка на дневни ред на данашњој седници, хрватски посланик Рајачић, напоменуо је поводом интерпелапије Смречанија, да треба сачекати резултате истраге и пресуду, пре него што би се повукле ма какве последице из сарајевског атентата. Интерпелација, додао је говорник, почива на непотпуним и нетачним подапима. Прелазећи на Смречанијеве изјаве, он их критикује у погледу прилика у Босни под Калајевим режимом. Говорник истиче асимилорање већег дела Срба, што је заслуга Бурјанова и Бишнскога. Најјача данашња српска странка у Боснн јесте Димовићева национална странка, чија је политика лојална према династији и према монархији и која представља најважнију партију у већини босанског сабора. Ово је велики успех Бурјанов и Билинскога. Што се тиче оног дела интерпелације, који говорп о српској пропаганди, говорник изјављује, да Срби теже само националном развмјању. Тврђења Смречанијева, продужује Рајачић. о „Народној Одбрани“ нису такође тачна. Говорник се задржава на браћи Прибићевићима и изјављује да српеко хрватска коалиција води једну истинску политику верности према краљу. Пгфламенат прелази затнм на дневни ред. Мотивишући свој предлог Полоњи је позват од стране председника да се прпдржава дневног реда. Најзад председник му одузима реч. — Пљескање на десници, велика ларма на лсвипи. 11редседиик предлаже да се одложп питање п да Полоњи одгова ра пред имунитегским одбором Овај предлог изазива велику лар му. У сред бурннх сцена пзрламенат усваја председников пред лог. Председник предлаже затим да се пред имунитстски одбор упуте посланици Геза Полоњи и Палуђај, који су се одупрли извршењу неколико одлука председникових. Овај предлог је усвојен уз велику вику. Кад је повраћен ред продужена је дискусија о закону о таксама. Хајка на Србе. Осек, 10. јула. Полпција је растурила омладински клуб, који није имао потврђене статуте. Овај клуб је водио националистпчку проп аганду. Приликом преметачине у стану Соколског Друштва узапћене су књиге и писма, која су нађена код сскретара.