Трговински гласник

Број 150

Страна 4^

ТРГОВИНСКИ ГЛАСНИК

Карловци, 10. јула. Истражна власт у Митровици извршила је преметачину у Соколском Друштву и у стаиу ње говог нредседиика. ДОГАШИ НА БАЛКАИГ (Извсштај Српског Пресбчро-а)

Румунско-бугарски сукоб. Букурешп 7, 8. јула. Румунска Агенција овлашћена је да најодлучније демантује вест која је изашла у једном букурешком вечерњем листу и у којој се вели да су румуиски пукови отишли на румунско-бугарску границу, пошго су бугарске трупе прешле румун ску гртницу. У осталом никаквог сукоба није било од 4. ов. м. Румунска Агенција напомиње да је дужност штампе да не смета узајамној доброј вољи обеју земаља, кад је у питању регулисања тих инцидената. Софчја, 9. јула. Бугарска телеграфска агенција јавља: Румунска и бугарска влада у жељи да изравнају инциденте на њиховој гранаци и да би их отклонили и у будућс, споразумели су се на овај иачин : Прво — Свака ће влада наимемовати једну комисију. Ове ће две комисије заједно повести истрагу о инцидентима код пограничних караула у Ћуртуклију и Ћурко милу. Друго -- Сви команданти пограничних стражара биће извеш тени: о наименовању ових коми сија, које имају да утврде одговорност за сукобе; како обе владе желе да се дође до нормалних и пријатељских односа између две ју земама и да се у будуће избегну сукоби на граници. Према томе биће потребно да команданти пограничних стражара обеју зе маља дођу у додир, како би уочили важност ових одлука. Уза јамним споразумом пограничие карауле обе стране измакнуте на 100 метара од границе. Један сгражар, ако буде било потребно, чуваће ове карауле све дотле, док оне не буду премеште не иза граничне линије, као што је горе речено. Треће — Сва одељења војске, која су са обе стране била посла та ради појачања караула вратиће; се у њихова места. Четврто — Чим комисије буду довршиле истрагу, одмах ће бити сахрањени лешеви убијених вој-ј ника.

ство јавнога мнења повећало се услед тога што пушкарање на граници и даље траје. Тако око поноћи једна румунска патрола избацила је неколико пушчаних мегака на бугарску караулу Дишпудак (у близини Варне), међутим бугарски војници нису од говорили; једна друга румунска патрола јутрос око пет сати отворила је паљбу на бугарску караулу ,N»3 (у близини Рушчука); три бугарске карауле у пределу око Ћуртуклија биле су ноћас осветљаване румунским рефлекторима. Али, надати је се, да ће ово стање ствари престати, чим румунске војне власти сазнају о уговорним тачкама споразума. Бугарски комесари већ су на граници где очекују румунске комесаре. Букурешт, 10. јула. Полузванично се јавља да ноћас није било никаквог сукоба на бугарско-румунској граници. Рад турског парламонта. Цариград, 9 јула. Парламенат је вотирао занредне кредите министарства војног 5 н по милиона лира и минисгарства марине 8 милиона лира, ради којих ће се прибећи једној нарочитој операцијп за коју је министар финансија већ добио одо.брење. Мпнистар марине рекао је, да! се већ примењује закон, којим су одобрени ванредни кредити за марину и да су поруџбине зећ учи-ј њене. Парламенат је вотирао члан пети финансиског закона, којим се одобрава емисија државних бонова у износу од пет милиона и повећава царина 4 од сто. Ова последња одредба ступиће у живот тек кад преговори са Великим Си лама буду довршени. Буџет је вотиран после поноћи. Данас ће парламенат држатиј своју завршну седницу. Цариград, 9 јулз. Чегврта парламентарна ксмисија заседавала је до поноћи. Готозо једногласно комиснја се изразила; за оптужбу бизших министара изј два пређашња кабинета. Око поноћи извештај комисије био је поднесеи председпику парламента, који га је унео у дневни ред да нашње седнице. Повратак Суреји беја у Беч. прач, 9 јула. Албански посланик у Бечу сти гао је јутрос преко Валоне. Пошто је био у дугој ауденцији код кнеза Виљема отпутовао је натраг па дужност. Софија, 9. јула. Бугарска телеграфска Агенција јавља, како је румунско-бугарски споразум односнб ликвидације по граничних сукоба живо комента-| рисан у штампи. Листови опомињу на неуспех прве мешовите коми-! сије, која није могла да дође до| резултата: Јавно мњење је мало! задовољно и оно пребацује влади што није довољно чувала досто јанство земље, а нарочито што је усвојила међународну истрагу у, питањима о нападима румунских’ побуњеника на бугарске карауле. У политичким круговима међутим сматрају да је ова концесија један! нов и излишан доказ о помир љивом држању Бугарске. Исти ти круговима примећују, да ће мере које је предузела бугарска влада још од почетка сукоба, на по-ј слетку бити усвојене.

Повратак Кемал паше. Цариград, 9 јула. Кемал паша, минис-ар марине, вратио се са свога пута у Фран-! цуској. На станици су га дочекали министри и официри. Преговори с устаницима. прач, 9. јула. Представници шест Великих Сила известиле су јуче побуњенике, како им дипломатски обичаји не допуштају да оду у Шијак, али су готови да слушају њихове же ље. С тога би згодније било да побуњснипи нописмено изложе страним послан.шима у Драчу. Насељивање Грча у Македонији.

Солун, 9, јула. Министар финансија овластио је окружне власти у Македонији Незадовољ-:да узму у својс руке сво спо зем

љиште, које су напустили емигран- 1 чврсто верује у сјајан успех свог ти и да их уступе грчким бегун рада, но наравно само уз помоћ цима, који се налазг у Солуну. оних, који могу и хоће нешто да Све спорове о овој ствари регу- учине. У ово последње пак није лисаће нарочита комисија. Влг.да Одељење никад, а најмање данас,

ће ускоро отпочети једну анкету, ; да би утврдила идентичност правнх сопственика ових терена, како би биле отклоњене злоупотребе.

сумњало.

ПоЈМиррер мтовдо Преведиог Одељеаа Бшрадске Трговачке Ошдш. Као што је већ широј јавности познато, примило је Привредно Одељење Београдске Трговачке Омллдине на себе тежак. но уз вишен задатак, да наш подмладак образује у иностранству у свима гранама привреде. У почетку је: Одељење примало препоручену децу за своје питомце само за изучавање разних трговина и заната у иностранству, но свесно тога, да 1 је наш пољопривредник са села темељ нашег иривредног напретка у опште, а да је он баш највише заостао и привређује на скоро; онај исти примитиван начин, као п пре, почело је Привредно Оде- 1 љење још пре минулих ратова да прима за своје питомце и сеоске младиће у намери да их одашиље у инострансгво на практично усавршавање у рационалној пољопри вреди у кућама напредних домаћина и економа Срба, Чеха и Словенаца. Уагед ванредних прилика у земљп у прошлим двема годинама, морало је Одељење тај свој рад прекинути и наставило га је тек почетком ове године. Одељење се је обрагило једним опширнијим а пелом већини г. г. министара и свима интелигентнијим елементима у земљи нарочито учитељима, све штеницима, држ. економима и неким приватним установама. Овај је апел примљен од г. г министара нарочито г. Министра Унутрашњих Дела врло симпатично, а код већине * појединаца наишао је на ванредно леп одзив Многи државнп економи, учитељи, свештеници п др. обећаше Оде љењу своју помоћ п сарадњу у овом гешком, али благотворном раду и одмах приступише послу. Захвлљујући дакле препоруцн г.г. министара и заузимљивости појединаца Одељење је до данас примило већ више пријава сеоских младића, који су вољни поћи у иностранство и од тих је данас већ послало њих четворицу на практично усавршавање и то: Љубомира Цвејића, из Брадараца (ср. пожаревачки) па препоруку г. Јована П. Радивојевића. држ. економа ср. пожаревачког; Александра С. Госпавића, из Цветовца (ср. колубарски) на ирепоруку г. Ар. О. Миљаковића, држ. економа ср. колубарског: Драгомира Николића, из М. Пожаревца (ср- грочански) на препоруку г. Атанасија Вучићевића, свештеника из М Пожаревца; и Живојипа Којића из Умчара (ср. грочански) на препоруку г. Војина М Рашића, учигеља из Умчара. Одељење овде изјављује г. г. препоручитељима споју нарочиту захвалност на иомоћи н заузимању. а својпм првпм питомцпма после продужења свог рада жели .сретан пут и миого успеха. Почетак је био тежак, врло те-1 исак. но он је сретно преброђен. По свему ономе, шго је за ово кратко време учињено, Одељење

СМОТРА ЛИСТОВАФранцуска и Русија. Жорж ЈТешартје пише у „Аксиону“ поводом састанка председника француске републике са руским царем: Питају се, зашто нам треба савез? Зар не би могли и ми, како то теже енглески радикали, да одржавамо подједнако добре односе, подједнако срдачне са свима силама? То би нам било лако, али само под условом, да Немачка буде избрисана са карте народа. Дотле пак потребно је да свагда тражимо какав противтег који ће нгм омогућити да држимо у равнотежи непрестани притисак који немачка царевина врши на своје суседе да би им наметнула своју хегемонију. Немци желе да преставе, к ако тако не мисле, да Француска и њена жеља за реваншом ометају мир на контикенту Они не знају да младе генерације, које нису виделе страшну годину ке помишљају више на наш пораз, и да оне желе само да живе у миру, под условом да част и народно достојанство буду очувани. : Ми би са Немачком могли да се споразумемо само када би јој уступили све добровољно што јој сада са отпором не дамо. Немачка бескрајно повећава своју војску и флоту да би одржала надмоћност над народима који јој конкуришу и да би им помоћу претње могла отргнути, колокије, концесије, све економске користи и теригорије које су потребне њеној експанзивности. Она води политику шантаже. Споразум Француске са Немачком под таквим условима била би абдикација. на коју ни један наш земљак не би могао пристати и да би се одупрли тој немачкој шантажи ми се наслањамо на Ру ију. Огромни војни напор, који су сада наши савезници остварили, најбољи је чувар противу европске конфлаграције. Стање у Скадру. Римска „Трибуна" доноси од свога дописника из Скадра, да ни у Скадру сгање није ни најмање ружичасто; и тамо је посејан раздор између муслимана и хришћана. Мржња и неслога провирују из сваког кутића, из сваког дела, из сваке речи. То све има да се захвали неуморном раду аустријских свештеника, који место да проповедају морал народу и мир људима, они туткају католике протнв православних и против муслимаиа. Ови последњи, пошто су у већини, не даду се надјачати од католика; јер ако ћемо право, католици су у мањини а муслимани у зећћни. Не разумемо уопште куда идетај рад и на што радити на томе да мањина господари већином? Или су се ваљда ти католички свештеници угледали на влалу своје д.«жаве, Аусгрије, која од увек тежи да у својој земљи владају и такве апсурдности, да мањнне господаре већимама. Једино нас теши, шго у Скадру се налззе одељења међународне војске, која ипак неће допустити дасеидедалеко са неслогом. Желетн би само било, да ту своју моћ Езропа из Скадра прошири ц на остлле делове Албаније, Политички положај у Европи. Новосадска ,3астаиа“ доноси под гор н.им иасловом овај взљан уводгж чланак: