Трговински гласник

ПРИЛОГ 161. БРОЈУ „ТРГОВИНСКОГ ГЛАСНИКА'

ЦИРКУЛАРНА НОТА ГРАФА БЕРХТОЛДА представницима Аустро-Угарске на страним дворовима. БЕЧ, 11. јула, 11 сати пре подне Аустро-угарски амбасадори у Немачкој, Француској, Енглеско], Италији, Русији и Турској, добили су следећу циркуларну наредбу, коју имају да изврше данас пре подне: Царска и краљевска влада осетила се принуђеном да упути 23 јула, преко аустро угарског посланика у Београду, следећу ноту српској влади (следује већ означена нота): Част ми је да позовем Вашу Екселен&ију, да изволи упознати са садржајем ове ноте владу код које сге акредитовани, пропративши ово саопштење овим коментарем: Српска краљевска влада упутила је 31. марта 1909. године Аустро-Угарској декларацију, чији је текст горе наведен. Одмах сутра дан по овој деклерацији Србија је повела политику, која је тежила да улије превратничке идеје поданицима монархије српскога порекла и да тако припреми одцепљивање аустро-угарских пограничних територија Србији. Србија је постала огњиште злочиначке агитације. Не изоста образовање дру штава и братстава, која су било отворено било потајно имала да стварају нереде на аустро-угарској територији. Та друштва и братства броје међу својим члановима генерале и дипломате, државне чиновнике и судије, једном речју, врхове званичног и незваничног света краљевине. Српска журналистика готово је потпуно у служби ове пропаганде управљене против Аустро Угарске и не прође ни један дан, а да органи српске штампе не распаљују код својих читалаца мржњу и презирање према суседној монархији или да не подстичу на атентате, управљене више м^ње отворено, противу њене безбедности и интегритета. Велики број агената позван је да подржава свима средствима агитацију против Аустро-Угарске и да корумпира у пограничним провинцијама ‘омладинуЗаверенички дух српских политичара, дух, о коме анали краљевине носе крваве отиске, још је више ојачао од последње балканске кризе. Индивидуе, које су припадале бандама заузетим дотле у Маћедонији, ставиле су се на расположење терористичкој пропаганди противу Аустро-Угарске. Пред таквим радњама, којима је Аустро-Угарска изложена већ годинама српска влада није нашла за потребно да предузме и најмање мере, и на тај начин се српска влада огрешила о дужност, коју јој налагала свечана декларација од 31. марта 1909 год. на тај начин она је дошла у контрадикцију са вољом Европе и 'са обавезом коју је узела према Аустро-Угарској. Стрпљење царске и краљевске владе према изазивачком држању Србије било је инспирисано територијалном незаинтересованошћу аустро-угарске ’ монархије и надом да ће српска влада на крају крајева ипак праведно оценити вредност пријатељства Аустро-Угарске. Држећи се тако благонаклоно према политичким интересима Србије, џарска и краљевска влада надала се, да ће се краљевина коначно одлучити да према Аустро-Угарској има слично држање. Надала се нарочито таквој револуцији у политичким идејама у Србији, када је после догађаја 1913 године царска и краљевска влада омогућила свајим незаинтересованим и без срџбе држањем тако замашно повећавање Србије. Та манифестована благонаклоност Аустро-Угарске према суседној држави није ипак ни у колико изменила поступке краљевине, која је и даље трпела на својој територији пропаганду, чије су се кобне последице манифестовале у целом свету 28. јуна, дана када су презумптивни наследник престола монархије и његова узвишена супруга пали као жртве зевере сковане у Београду. Пред таквим стањем ствари, царска и краљевска влада морала се одлучити да пррдузме нове и преко нужне кораке у Београду, да би се српска влада навела да зауск.ви запаљиви покрет који претио сигурности и интегритету аустро-угарске монархије. Царска и краљевска влада је убеђена, да се, предузимајући овај корак, налази у пуној сагласности са осећањима свих цивилизованих народа, који не би могли допустити да убијање краљева постане оружје, којим се некажњено може служити у политичкој борби и да европски мир буде непрестано ремећен поступцима који потичу из ,г "" У"потвбду дотичним владама један досие који расветљава српске сплетке и односе који постоЈе између тих сплетака и убистава од 28. јуна. Идентично саопштење упућено је царским и краљевским представницима код осталих сила потписница и овлашћени сте да предате копију ове депеше у руке. министру спољних послова.

ТЕКСТ АУСТРИЈСКЕ НОТЕ. Аустрија тражи, да српска влада на челу службених новина од 13 т. м., у недељу, штампа ову своју изјаву: „Краљевска српска влада осуђује пропаганду уперену против Аустро-Угарске, а то ће рећи осуђује укупно узев оне тежње, којима је последњи циљ, да се од Аустро-Угарске оцепе територије, које њој припадају, и сажаљује најискреније грозне последице тих злочиначких радњи. „Краљевска српска влада сажаљује, што су српски официри и чиновници участвовали у напред именованој пропаганди и тиме нарушавали суседно пријатељске односе, на чије се гајење краљевска српска влада својом изјавом од 31 марта 1909 год. свечано обавезала. Краљевско-српска влада осуђујући и одбацујући сваку помисао и сваки покушај мешања у односе становнишгва ма ког дела Аустро Угарске сматра за своју дужност, да официре, чиновнике и целокупно становнишгво у Краљевини сасвим изрично упозори на то, да ће у будуће са крајњом строгошћу постугшти против оних лица, која таквом рад њом учине кривицу". Та изјава ће се дневном заповешћу Њ. В. Краља саопштити војсци, па ће се штампати и у службеном војном органу. Осим тога српска краљевска влада обавезује се: 1. Да се спречи публиковање свију списа који омаловажавају монархију и имају тенденцију да доведу у питање територијални интегритет аустро-угарске. 2. ) Да се распусти Народна Одбрана, да се сва њена акта конфискују и да се тако поступи са свима другим друштвима, која врше пропаганду против Аустро-Угарске. 3. ) Да се из свију школских уџбеника избрише све што подбада пропаганду против Аустро-угарске. 4. ) Да се отпусте из службе сви официри и чиновници који су комнромитовани у пропаганди против Аустро Угарске, а чија ће имена Аустријска влада саопштити српској. 5. ) Да се дозволи да органи царске и краљевске владе узму удела у угушивању великосрпског покрета (овим се вероватно мисли пушгање аустријских власти на српску гериторију — Ур.) 6 Да се поведе судска истрага против свих саучасника сарајевског атентата, који живе у Србији. 7. Да се одмах ухапсе мајор Воја Танкосић и неки Милан Цигановић, српски чиновник, који су комиромитовани сарајевском завером. 8. Да се енергичним радом српских власти спречи преношење оружја преко гра нице у Босни. Сем тога да се отпусте сви гранични чиновници изиеђу Шапца и Лознице, који су помогли злонинцима да пређу : у Сарајево.

Како поуздано еазнајемо, синоћ је т Локдона стигао телеграм, да Енглеска ие доиушта иитервенцију Аустро-Ууерске у Србији, поводом сарајевског атеитата.