Трговински гласник

УРЕДНИШТВО Ннез Михаилова бр. 19 ТЕ/1ЕФ0Н 390 ЦШ ЈЕ огласимд: ДУВИНА 1 С.М. 1 СТУПЦД 0.15. дин. ВЕТ.И оглдси по погодви НеплаЋена писма не примају се. ЕДАН БРОЈ 10 пд.

I '**! м

ОРГАН БЕПГРВДСКЕ ТРГСВВЧВЕ ОГШДШ

ИЗЛАЗИСВАКИДАН СЕЛ ПОНЕДЕОНИНА И ДАНА ПО ПРАЗНИНУ СТАЈЕ ЗА СРБИЈУ. цриу гору и бугарску; зл годину днн. - Ј4 . ЗЛ ЛУСТРО-УГАРСКУ КРУНА 30 ЗЛ ОСТЛЛЕ ЗГМЛ.Г. фр. 30 Рукописн се не враћају ЈЕДАНБР0Ј1О пд.

ВРОЈ 151.

БЕОГРАД, СУБОГА, 12. ЈУЛА 1914. Г'ОД.

ГОДИНА XXIV.

ТЈООПО рВГДРТЈу Т||ТТП1)Д рентабилнија и у тој се извозиј жовало је управо проузроковало : у оном вншку у приходима, теда ИООиЗ ООдј/пИЛ ШсЈВИОЛ, П р оа шљива К оја је чврста — твр највећи део овог повца. : се држава јаче заинтересује за по-

(Глас из круга извознина шљива).|да — јака. Оне се пакују у кор не са двема ушицама и платном Врло је похвално што се наши саргијом у тежини од 14—18 кгр. новинари стално интересују за — Друга и зрелија група, чија је нашу извозну трговину а особито чврстина у неколико попустила, за шљиварску, о којој се у по- пакује сеу исте, или мање кор

Још од самог почетка Грчка је већање прихода бпла доста рђав платиша, али го дине 1893, 10 децембра, она је објавила државно банкротство, и од тога доба потпуно обуставила

следње време много писало и ра- пе са саргијом у тежини од 10 редуцирала на 30'/ (

ОРГАНИЗАЦИЈА ЗДНАТЛИЈА У НОВИМ КРАЈЕВИМА. амортизацмју, а отплату интереса Представка коју је Упутио Одељак Тр-

справљало Сада смо у листовнма до 12 кгр. и најпосле трећа и почитали и наредбу министарства на следња група, када је шљнва већ родне привреде по којој ће трго- омекшала, пакује се у корпе са вац при извозу свежих шљива по- саргијом још мање, или у котаступити, што ми је дало повода рице са поклопцима у тежини да на ту наредбу реагирам. од 6—10 кгр. — Овај начин па По овој наредби и упутству, не- ковања условљен је и траже га ће моћи нико живи да свежу шљи- купци из Немачке и из Аустрије, ву извози, јер ма ко да је у ми- јер шљива има довољно промаје

говачке Коморе Краљавине Србије у

Одмах после ове декларације и Скопљу Занагској Комори у Београду обуставе плаћања настали су пре П а А и организовања те коморе за нове говори између грчке владе и по- крајеве. верилачких група који су се завршили стварањем једне међуна-ј Т а Д а С У турске власти почеле да родне финансијске комисије, која|У њих гледа ЈУ не више као на лоје почела дејствовати од 28 апри- 1 алне занатлијске корпорацнје него ла 1898 године на Р ев о л уц ИС) н а Рн е комитете који Премахпоразуму закљученом из-ј С У Р адили П Р 0ТИВ државног оп-

нистарству ову наредбу срочио, 1 Паковање у сандуку, који је такојмеђу грчке владе и повернлачких стаика - 11 од 1 ада ИИ1 -У !!Х зише она се не може у праксу приве- рећи херметично затворен, није за груиа амортизација дуга и плаћа-| т 9 пели ; ‘УР ске влас Т и их НИС У

V праксу привести, јер је без сумње потекла из пера оног званичног лица, којеваљада у шљивар ни завирило није а камо ли да је видело како се свежа шљивз пакује и извози и

паковање свежих шљива. По наредби тој а у пасусу: да у когарнци, у којој нс смс прећи слој 20 см., а може се у њој паковати до 12 кила, какав облик мора да да зна, која ]е добра за извоз.ј има та котарица па да се смести Према томе, то званично лице ни на полицу вагонских прибора ? О

појма нема о шљиварско] трговини и то је велико зло по нашу трговину. Срески скономи буквално ће се придржавлти те наредбе, а бнће им и широко поље на ћеф, да овоме или ономе шљиварском трговцу кажу: Како шљива, коју је одредио за извоз

облику сандука нећу ни да говорим. Из напред наведенога видн се, да је та наредба односно упуство без прачтичног и стручног знања, насумце рађено, тако да ће сваки извоз свежих шљива онемогућп ти. Јер, страни трговци не траже

није „г.олу зрела“ већ је зеле-јскупе приборс за паковање, већ на, или да је много зрела или| шљиву, а прибор мора што јефти-

ње интереса поверено је овој ко- смеле Ј авно укинуш, ]ер они су се мисији, која је узела у своје руке 'Ф а Д и и и Ј°м опет одржавалн, и каследеће приходе: моиопол соли,! к0 Ј е У њима бил0 и сами х Турамонопол петролеума, монопол жи-: ,ха ’ НИС У смели да сг У пе У Ј авн у жица, монопол карата, монопољ 00 Р°У против њих, али 3310 ницигар-папира приход од шмиргла! с У им давали иикакву полу-зва са острва Накса, порез на дуван,

приходе од продаје таксених марака и таксених бланкета, и приходе од увозне царине у Пиреју. Целокупан дуг износио је, у то

ничну атрибуцију, ннсу се обазирали на њихова решења и мишљС' ња, речју, негирали су њихов постанак. Ни устабашије, ни ћаје еснаф'

време, око 552 милиона динара, и. ске > НИС У погврђиване од стране био је подељен у три групе. При-: власти како Ј е т0 пређе било, те ходи пак одређени за службу томе се У последње године, целокупне дугу, цењени су на 39.600.000 дн-| ФУ нкци Ј е тих есна Ф а 1 ~ веле на одрнара, од чега 10.700.000 на пи-, жавање еена Ф ске славе . на служе„„ ј„ „ г ...... ј , „ .. г ј . ј„„ г ... ријску царину. Уговором је пред- ње У неком оближњем манастиру је чак и презрела и према томејнији и правилнији бити, пошго се, виђено, да ће вишак, ако га буде и В Р Л0 мал0 Ј пом °ћи која се ука забраниће му извознички рад. Тр-ј шљива у пакованом стању бруто било, ићи 40/° држави, а б0°/ 0; зивала оси ромашеним члановима, говац ће се жалити мииистру и за нето продаје... на појачану амортизацију. дакле чисто рслигиозно-хуманитардок решење по овоме предмету Свежа шљива на страним пија-; Од овога доба углед Грчкекао ни ка Р акте Р се одржао и даље, дође, шљива ће бити Шаман спо- цама предсгавља каквоћу годиш- дужника јако је порастао. Она је али 9 каквој социјално-економској собна за пециво ракије. Како се њег рода, по којој се устанозљава и доцније морала апеловати на акии 1 е ни Ј е могло оити ии ђрвора. има тумачити „полу зрела“ шљи коњуктура и цена за извоз суве стране новчане пијаце, али је увек, ^ а ослооођењем ових ооласти, ва и како она треба да изгледа шљиве и пекмеза. налазила зајмовс под релатнво по аанатли Ј е С У очекивале да пе се о ио томе називу, то нам зацело У Србији имамо иеколико јаких вољним условима. Данас њен др-ј њи ма повесги озоиљна рачуна. Они неће моћи објаснити чак ни оно извозника свежих шљива, између жавни дуг износи нешто јаче од| с У очекивали да ср оонове њихо лице званично, које је ту наредбу којих ваља ми, као стручне напо- једне милијарде динара, за чију се; ви есна Ф и ' Д а им се да старз комписало. — Моја дугогодишња менути: г.г. Гостимировића, Пфе ј амортизацију оптерећује дрнсавни пегенција у еснафским мсђусоони \ пракса поучила ме је ово: да се фермана па и Велимира Никаши буџет са 35 */г милиона динара,| односимз ' да се побрпне за техничшљива не сме брати „полузрсла“, новаћа. Овај последњи је јаке тр-Јдакле око 13 50 дин. по станов к0 У сав рш аваи >с појединих занага, •еј) ако се она у таквом стању говачке интелигенције и практичнеј нику. установљењем стручних професиобере и пакује, она ће после осмо-спреме. Он је уз популзрна пре-ј Није без интереса да на крају налннх школа и курсева, да се њидневног путовања добити прили- давања и практично показивао на јизнесемо податке о приходима ко-ј ховом осоољу осигурл његозо чну боју али неће имати сласти, чин паковања за извоз свежихјјима рукује међународна финан |У МН0 и материјално напредовање која ба/и и представља квали- шљива. Оп је за време министра сијска комисија. У години 1911. п Р ема Д У Х У в Р емена К0 Ј И Ј е са н0 *

тет наше шљиве. А ако шљива народне привреде, неумрлог Костеј ти су приходи били: мање иутује, рецимо до Пеште Таушановића, предавања држао о монопол соли или Беча, она ће бити још зеле- нашој шљивп у већим варошима „ петролеума не боје и забраниће јој се прода- немачке царевинс услед чега јеј „ жижица ја. Такву забраиу, прг неколико'испостављена нспосредна трговач „ карата за игодина искусили су неки шаба- ка веза са немачким трговцима! грање

чки трговци. Шљива за пзвоз за извоз наше шљиве и пекмеза, способна мора бпти зрела, али:која )е до тогвремена прекопештан чврста, тврда, јака, као што то ских и бечких агената нод именом наш сељак каже. Та чврстинај „босанског“ и „турског" порекла

њена у унакованом стању трајс 8—10 даиа а за врсме путовања 01 а у корпама још више дозрева и кад сгигие на место опредељења, на њој ће се опазити онај плави пепео — она лепа плава превлака —, имаће што је најглавније и потпуну сласт и .пзгледаће тако пресована као смоква. — Извозна сезонз за паковање свежих шљива траје у најбољем случају огприлике пет до шест недеља и она је подељена у три извозне групе пре

за Нсмачку извожена. Ово сам имао да изнесем о издатој наредби министарства народне привреде, која није приступачна за извоз свежих шљива.

летимичан порлвд не швдедее рш у Грееој.

(6)

Већина ових зајмова употребљеиа је непродуктивно (у ужем смислу зрелости њеној. Прва изво- те речи): критско питање које је зничка група то је најјача и иај-сталпо било на днсвном реду аша-

„ цигар-папира приходи од шмиргла са Накса порез иа дуван таксене марке и блан кети

вим режимом дошао. 3.245.918 ^ ли как0 надлежни нису стигли 5.048 370 да Се тим пптањем баве, то су по1.947.954 Ј е дини активнији мајстори самп покушали да обновс старе еснафе; 416.277 на та Ј начин оживело је неколи2 . 992.000 к° еснафа: берберски, меаиско-кафански, пекарски, обућарски, и.т.д. 1 047 746 1 А ли сви ови обновљени еснафн 7Ц9Х000! нема ЈУ одрсђени делокруг рада, иигн они имају какав полузвани12.330.064! чан ка Р акте Р- Они свега што има

увозна царина у Пиреју 27.243.165 ЈУ СВ0 ЈУ застав У> слав У’ излазе иа * н з 1 |.у. јавннм скуповима као целина, али о 1. / оо,чУ4 Као што сс види, ови су прнходи зиатно пребацили прсдвиђа ња чињсна 1895/8 године; при свем том ваља нагласити, да је код свих ових прихода врло слабо иовећање из године у годину. У својим извештајима међународна финансијска комисија увек се жа ли, да влада јако толернра кријумзарсњс, и сгога се воде греговб-

о иеком професионално екопомском раду и о неком социјалном старању за гвоје чланове не може бити ни говора. Све што се успело код неких еснафа то је да се сачува оно не што имовине што је оц старине остало, нарочито има се у овом погледу похвалити варош Призрен, где је од вајкада било организо* ваних еснафа и где сваки еснаф рн: да се појача државно учешће! има по нешто нмовине, али је све