Трговински гласник

Страна 2.

ТРГОВИНСКИ ГЛАСНИК

Број 1 51

то као што рекосмо у латентној хове колеге у старим крајевима форми, без јаке организације, и Србије.

једино се одржава традиционалном оданошћу и нриврженошћу за еснавске корпорације. Са званичне пак стране није готово ништа урађено за наше занатлије и еснафе. Маса је лиферација било, и бива

Али је зато потреоно да једно нарочито тело буде опгерећенс

Ми смо путујући по новим кра- захтеви, које ће на.н аустро-ујевима, свуда наилазили на вели гарска влада поставиСпи. Чини ки број мешовитих, радњи т. ј. и ' се као да су ти захтеви и ао-

трговац и занатлија Је Једно исто

том мисијом, које ће се стварно ( лице. Овоме је узрок велика си-

тим питањем бавити н проучиги све што је са тим у вези. Занатска Комора Краљевине

свакога дана, које би могле наше Србије је најкомпентентнија да занатлије да добију те да се у узме ову мисију у своје руке, неколико помогну: али све власти, она има и искуства и стечене пракдржећи се строго прописа који се у тим пигањима а она јеидуваже за те лиферације за старе жна да се о маси својих колега границе, одбијају лицитанте из но- постара. вих крајева, наводећи као разлог Индустријска Комора отворида немају сва потребна документа; вши свој музеј овде у Скопљу о својој професионалној струч- узела је на себе да, ширећи српности. ској индустрији терен погрошње, Баш ту скоро многи нам пре- уједно и проучи све оно што је дузимачи и грађевинари изјавили за овдашњу индустрију потребно.

су жалбу да им војне интендатуре траже уверења о стручној спреми да би могли конкурисати за зидање војних грађевина. Наше власти треба да схвате, да је овај свет живео у једној анар-

Трговачка Комора је, као штоу почетку рекосмо, у јеку свога рада, и надз се лепом успеху на пољу напретка овд. трговачког света. Радничка Комора и ако нема

хији вековима, он није имао др- овде своЈе одељке, ипак има своЈе жаву која се о њему старала, он мисионере, који организују рад је био пасторче у једној кући у нике и старају се за њихов жикојој и иначе није било стареши вот и напредак. не, и у таквом случају тражити Само Занатска Комора Краљеод нашег занатлије да одговара, вине Србије, још није овде пропрописима који су удешени за ! ширила свој благотворни рад а веЈедну модерну и уређену државу, лико је поље које њу овамо чека; било би врло нетактично и не- легиони занатлије на њу очекују целисходно. ; и упиру очи на њу, јер велика је Од стране надлежиих тек у по-јкриза економска кроз коју прола следње време издат је распис Ми зи наш занатлија борећи се на

нистарства Народне Привреде полицијским и општинским властима

свакој страни. Дакле, императивна је потреба

ротиња коЈа влада по варошима, које су претрпане становништвом које је услед зулума емигрирало из села у варош, те се ту настанило и не могући да живи од нешто трговине, оно је изучило неки споредни занат да би повећало своје приходе. Њихова су поколења продужила овај систем рада, зато и ми данас наилазимо у целој новој Ср бији на огроман број дућанџија пола занатлија пола трговаца. Извести ту неку поделу на стручно занатско и трговачко занима

стављени нотом, ко/у /е посланик Гисл предао г. Пачу-у. По ономе, тто Је „Преса * изнела Аустрија тражи ово: Да се поведе истрага против оних наших држављана, који су се, како она тврди, компромитовали сарајевским атентатом. 1ражи неке стварне гаранциЈе, да ће те особе бити доиста кажњене. Гражи за тим да се извесна наша друштва суспендују и растуре и да над пограничним саобраћајем врше надзор на нашој територији и наши и њини органи. Још се у тренутку, кад ово

ње, то је, по нашем мишљењу Је пишемо, не зна ли да јс Гисл

дан апсурд. С тога смо скромног мишљења да трговина и занати греба да иду напоредо, у тесној заједници; занатлија производи трговац продаје; што је један свеснији у својој ин дустрији, у толико други боље прода и више заради на артикле те индустрије; њихови су интереси индентични, и они морају заједно

доиста у име аустро-угарске владе такве услове поставио. Го ће се ваљда дознати у току данашњег дана. Неки наши листови су донели, да је Аустрија, за одговор на те њене захтеве, оставила свега 48 сати рока. Међутим са друге стране се тврди да одговор ниЈе везан ни за какав одређен рок.

бранити своје професионалне и класне иитересе и сгарати се зај Русија и Француска за Србију. а свој бољитак. А сем тога један детаљ: одржавање тих одељака је један новча

против Аустрије. Пеп/р:град, 9. јула. Са надлежног места се сазна-

да се постарају да се сачува ес-|да Занатска Комора прошири свој навска имовина онако како је оста- делокруг у ново-ослобођеним крала од Турака. Мм незнамо да ли јевима по угледу како је то учи-

ће се извршити и попис те имо вине, али и да је то наређено, ми сумњамо да ће се што успети. Наше општинске власти, онакве какве су, и са персоналом којим располажу, не могу да обављају ни своје текуће послове онн неће ни у ком случају моћи да контролишу ту имовину, него ће опет ићи по старом. Међутим ми смо мишљења да би крајње време било да се над лежни постарају и за наше занатлије, да се на неки начин осигу-

нила Трговачка Комора, т. ј. о-

ни терет мање више доста знатан.ј је, да је посета председника франПоделити те терете са Трговачком цуске републике изазвала на прКомором била би једна велика о- вом месту измену мисли измелакшица, а да не говоримо о то-, ђу Русије и Француске о поломе, да смо ми већ ушли у посао, жа]у Србије, и најгору осуду изупознали људе и прилике, те бисмо; весних агресивних по европсни могли, помогнути само већим пер мир опасних тенденрија и засонзлом, да свој делокруг рада и страшивања, које се тако упорно подржазају у Аустро-Угарско). На Србију мисле њени пријатевас молимо да истом изволите по-ј љи, и неће никоме допустити, да

ра њихов опстанак да се они ор-ј мо да ово одвајање на Занатску и ганизују и уопште учини и за Трговачку Комору у нозим кра њих оно што се учинило за њи јевима не би имало смисла.

снивањем својих Одељака у Скоп ; на том пољу ширимо. љу и Битољу који би функциони Подносећи вам овај реферат, ми сали према својим уредбама. Настаје сад питање како и на, клонити вашу благонаклону пажњу у н>у дирну. који начин да Занатска Комора а ми ћемо вам радо бити на услу- Овдашња добро обавештена дође овамо^ Да ли да^она^ овде зи својим обавештењима по овом мтампа> нарочито „Новое Врем| ја и , „Биржевија Вједомости “ и „Петербуршки курир * и јуче су и данас одлучно устали против насртљивости аустро - угарске штампе и њених авантуристичких тежња. Париз 9. јула. У извештаЈпма којп су стигли француској штампи из Петро-

отвори самосталне одељке или у| пигању друштву са Трговачком Комором, која већ има своје одељке и који већ успешно делају. Нема говора да је ово питање чисто Коморино пигање али ми бисмо себи дозволили, да напомене-

АУСТРИЈА И СРБИЈА. (Извештај Српског Пресбироа)

Шта тражи Аустрија. Пре неколико дана. V бечкој „Н. Сл. Преси “ су штампани

плодност роман од Емкзгаа Зотте (I«) Али више од свега стзрца је усхићавала необична предузимљивост.овога младића који је савршено зпао четири језика, радљивост, коју је испољавао у отправљању фирминих послова, а фирма је имала веза са свих пет делова света. Још у детнњству Амброаза су сматра ли за иајсмелијег и најпривлачнијег од Фроманове деце. Друга деца су, можда, билз боља и симпатичнкја од њега, али сн је госпоАзрио њима, као частољубив, леп младић, обдарен сјајним способностима,. • У току неколико месеца он победи срце старог ди Ордела преумућствима свога ума, окретношћу, с којом је излазио на кра] с најтежиг/ задаћама. Од прилике у то време отпочело је зближавање између Сегена и његова стрица, који није завнривао у палату на авени-у д‘ Антен још од оиога времена, откад је , мо завладзо дух безумља. Уосталом, ово привидно измирење је изазвано драмом, коју је породица држала у најстрожој тајности. Заплевшисе удугове и остављенодНо

ре, која је предосећала близак слом Сеген, паде у руке похлапних кокота и дође дотле, да је к_. тркама извршио једну ружну ствар, која се у кру гу ваљаних људи зове кртћ^м. Извешштен о томе, ди-Ордел ]е одмах дошао и платио сву суму, да би спречио скандал. Али страшан неред, који он затече у кући свога синовца, који је некада био потпуно срећан, толико га потресе, да он готово осети грижу саеести, као да осећа св.,) одтоворност због онога што се догађало у синовчевој кући од онога вреиена, кад се он, из себичних обзира, одлучмо да прекине односе с њим. Али њега је особито обрлатила његова унука, Ан дреја, дивна девојка, којој беше седамнаеста година. Она бешс у породици потпуно осамљсна, јер је сви породични чланови презираху. Огац го тово никад није бивао код кућг; мати само што се беше почела опорављатп од удара, нанесеног потпуним раски дом са Саитером, коме беше досадило да носи сву тежину б^ака, не користе ћи се његовим удобностима, и који се недавнч био оженио богатом старнцом. То је био природан крај живота умешног експолагатора жена, који је вешто прикривао своју похлапну, ниску душу под мантијом песимиста. Збуњена Ва-

лентина, којој се беху већ навршиле четрдесет три године, бојажлшво помишљаше на тренутак, кад више неће моћи да буди љубав, и потпуно се предаде служби цркви, у чијем наручју ускоро нађе себи утеху, међу скром ним. лажлшвим мушкарцима, који не би допустили себи, да осрамоте жену у очима света. Сад се оиа губила по читаве дањ поштп ј С била вредна сај адиица старога грофа де-Навареда, председиика једиог друштва са пролаганду католицизма. Га.тон који је пре три месегн свршио Сен-Сирски лицеј, беше пре шао у Фонтенебло и толико се предао војној служби да је непрестанце гово рио о својој намери да остане неже жен, пошто добар официр, по његову мишљињу, не сме имати другнх веза, осем своје законите жене — сабље. Луција је у двадесетој години отишла у манастир Урсулинака н кроз кратко време је требало да се поетриже, уз буђено маштајући о умртвљивању тела које је мрзела до лудила, и сна тонула у мистичну жељу да за свагда остане бесплодно бнће. И у великој иразној палати, коју су напустили и отац, и мати, и брзт, и сестра, остајаше само лепа, мирна Андреја. Обузет жалошћу ^очаран њоме, сгарац ди Ор

дел одлучи да своју љубимицу уда за лепог, дзровитог Амброаза. Повратак Селесте Сегеновима убрза остварење тог пројекта. Било је прошло осам година ол онога времена, кад је Валентина отерала своју слушкињу, која је затруднила по трећи пут и гада није успела да сакрије своје стање. У току тих осам година Селеста се баз свакојаким мрачним пословима, којих није волела да се сећа. У почетку је трговала јефтииим рубљем за иоворођенчад, што јој је д .вало могућност да се увлачи к бабицама. где је вршила најразтичитије наруџбине, играла улогу повереииие и посреднице и по кадкад добијала воло добре награде. Затим се сместила у некој сумњивој кићи, закључивши уговор са Софијом Куто, која је не само добављала дојиље, него н младе, лепе сељанке из Нормандије, п; су зражиле срећу у Паризу. Алн једном, у време полицијске потере, Селеста се сакри, скочивши кроз прозор на улнцу. (Настаоиће се).