Трговински гласник

Број 151.

ТРГОВИНСКИ ГЛАСНИК

Страна 3

града, истине се, да је у раз- гуће пре поврати изгубљена пијаца.1 говорник вели, да не може бити речи говорима вођеним између рмског али у место тога бечки листови су по- о цивилизаторском раду када се омлацара и председника франиуске нова изазвали агитације и раздража- дина учи да баца бомбе и врши убирепублике, Понкареа, и франиу- вали противу Аустро-Угарске у Бео- ства (пљескање на левици). Мађарски граду. Цех ће платити аустријска тр-! је народ увек био толерантан према говина и индустрија. Време је да се аспирацијама

ског и руског министра председника, свакако преСпресан и аустро-српски спор и по томе пи тању измењена мшиљења. „Матену" јављајуиз Петрограда, да се у тамошњим политичким круговима верује, да Ие се овајј ке штампе, која пише само ради дра лико пре, што се тамо обичпа ствар жења. Велико-српске агитације не би нападати на нашу цинастију, на Ма-| било да је Аустро-Угарска водила дру- ђ а Р С1< У и монархију. Под таквим околгу политику према јужним Словенима. ностима један мађарски посланик не Време је да министарство спољних по- сме А а брани овај нокрет. Срби у У-| слова престане најзад са ћутањем и да гарској увек су били верни поданици,! не допусти да се руше и последњи о- 1 пријатељи мађарског народа и остали стаци економског благостања писањем су непоколебљиви у својимЈпатриотским недисциплиноване бечке штампе. Ни- осзћајима. Али кад г. Рајачић говори шта не може тако много ла ослаби непрестано о српским националним ас-ј позицију Аустрије колико агитација те ! пирацијама, то је онда једна врста штзмпе и погроми у Сарајеву. Не мо- скривене српске пропаганде, и у толиже да се заборази да српско питањеј ко опасније, што су пресголонаследник није само пигање које се тиче Беча иј и његова супруга убијени у Сарајеву, Београда, него да је то европско пи-] и што се ни °Д кога не тражи о том тањ

спор рсшити мирним путем. „Либерте" у извештају из Пе трограда, између осталог каже, да претње аустријске штампе против Србије, изазивају у тамошњим политичким круговима извесну нер возност, и да р}ска влада нити може, нити хоће, да разнодушно посматрааустријско изазивање про тив Србије и Словенства. „Еко де Пари“ каже, ако је аутентичан садржај аустријске ноте, коју износи „Наје Фраје Пресе", и српска се влада заиста одупре бечким претензијама онда Је вероватно, да Србија не1те бити осамљена, јер Русија неће бити незаинтересована за Србију, нити ће Румунија остати равнодушна према повреди балканске равнотеже. „Тан“ мисли, да у извесним бечким круговима, а нарочиго у војннчким, желе да искорпсге сарајевски атентат и компромитују престиж Краљевине Србије. Осуђује оваку опасну политику, и налази, ако Аустрија заиста тражи такво задовољење, којим се вређа независност и понос Србије, то ће онда у Русији изазвати такав покрет, о коме ће руска влада морати да води рачуна. Беч, 10. јула. Забрана чешких листова. Из Прага Јављају, да је данас полиција забранила виш.е чешких листова, у којима је говорено о српском проблему.

поЈединих народносги, Беч сети да Аустро-Угарску не сачи-1али културне аспирације не смеју прињава само Рингштрасе. Постоји још и кривати аспирације против државе. друга Аустро-Угарска, која не може да Многобројне посете у Београду не мобуде задовољна са патриотизмом беч-| гу се назвати наивним стварима, у то-,

Крамаржов чланак о српско-аустријском спору. Праг, 10. јула. „ Народни Листи“ објављују чланак из пора народног посланика Д-р Крамаржа, који врло енергично лротествује против непрестане узбуне коју подиже бечка штампа. Све произвођачке кла-;

Будим-Пеичиа, 2. јула. Парламенат је усвојио председников предлог да се посланик Шимеги преда имунитетском одбору због непристојког држања. Посланици Геза, Полоњи и Полуђај, искључени су са 30 седница; Дезидер Полоњи искључен је са 15 седница а Шумеђи добио је укор, који ће бити заведен у протокол. Председник министарства граф Тиса изјављује да не може дати исцрпан одговор на све поднете интерпелације. Он изражава наду да ће ускоро бити у стању да на њих одговори, али да је у интересу земље да се за сада о постављеним питањима не дискутује. По себи се разуме, кад буде дошло време да се о тим стварима говори, његова ће дужност бити да пружи при лику за дискусију, а сада тражи да посланици одустану од својих интерпелација. Посланик Мезеши, говориће о ситу ацији у Босни, окривљујући графа Берхтолда за сарајевски атентат, пошто је он допустио престолонаследников пут у Босну и показао овлашност

рачуна. Говорник устаје противу три јалистичких аспирација, које су такве природе да би заљуљале монархију у основици. Говорник пига владу, да ли ће она употребиги свој утицај да п днесу оставке босански чиновници, којк су пренебрегли своју дужност, а тако исто и г. Билински. Гроф Тисз, одговарајући Мезешију, побија његрве замерке и што се тиче рефорама у Босни, којеје поменуо Мезеши, уверава да је на заједничкој конференцији министара било речи о хитним мерама, које су потребне за јавну безбедност и о мерама које имају да учине крај агита- 1 цији која се врши у појединим друштвима и јавним школама. Али не може се рећи да ове мере прс-дстављају радикалне реформе; но и у колико су реформе потребне ми ћемо их применити с мером, хладнокрвно, не уносећи великих промена у систему. Применићемо их у толико, у колико је потребно побољшати рђаве прилике у овој земљи отклањајући незгоде и опасности, које ни у ком ]случају не поричем, али о помињем све оне, !]којима је стало до престижа монархпје, да не преувеличају

и спорост у кажњавању злочина. Алиј ове незгоде. и цела босанска влади учинила је по- Одговарајући на питање које му је грешку исте врсте. ! Мезеши поставио, да ли ће министар Побијајући Рајачићев говор, који је| председник упофебити свој угицај да

се у Аустро-Угарској, каже се у томј бранио омладинске тежње и рекао да г. Билински да оставку, гроф Тиса речланку, очекивале су да се што је мо- је у питању њен цивилизаторски рад, као је: Ја то нећу радити, јер ми није

стало до тога, да било г. Билински, било ко други понесе сву одговорност за несрећну катастрофу. На тражење Мезешија да гроф Тиса узме иницијативу и отклони запетост која постоји измећу мађарских партија пошто се хоризонг спољне политике почиње да смркава, гроф Тиса одговорио је/ Може се рећи да спољна ситуација није таква, да је већ наступио озбиљни моменат или да је он вероватан. Спољна ситуација је још потпуно неодређена. Она може бити изравната мирним средствима, а постоји и она друга могућност да наступи озбиљан сукоб. Ако наступе заплети у спољној политици ја ћу покушати да васпоставим негдашње нормалне односе између мађарских партија. Граф Андраши изјављује да води рачуна о захтеву графа Тисе односно дискусије интерпелација. Затим продужује/ борба странака у мађарском парламенту храбри иностранство да води аграрну политику. Под таквим околностима дужност је министра председника да нађе средство, како би се избегли сукоби, који компромитују ауторитет монархије. Граф Тиса изјављује, да граф Андраши има потпуно право износећи, да је у овом моменту, који и он сам неће да представи у црним бојама, али који је озбиљан и који може довести до озбиљних компликација, васпостављање нормалног парламентарног живота ствар, коју треба желети. Министар ће радо потпомоћи, да буде избегнуто све оно, што отежава унутарње размирнице, бар дотле, код траје запетост спољне ситуације. Али министар је уверен, ако отаџбина буде пред озбиљним догађајима, да неће бити ниједног Мађара, који не би испунио своју дужност до краја. Одушевљено пљескање на десници. На левици довикују: Али не подвашомуправом. Напослетку министар-председник рекао је, како је он готов покушати код опозиције да прибегава нормалним средствима у парламентарној борби, која би се оснивала на споразуму, закљученом на објективним чињеницама. Пљескање на десници. Посланици су одложили своје интерпелације и седница је била закључена око поноћи.

Номаие (Емгаше) Ванке. од Леона Смита превсо М. И. Ђукнић (|0) Тада их, ма каква била разлика који представља спољни облик новчаница, публика узима подједнако зато, што може подједнако дати у плаћањеј и депоновати у текући рачун и једне и друге.“* * У Савезним Северо-Америчким Државама фабрикација новчаница је усредсређена у рукама финансијске управе. Г1ристал1+це су монопола при метиле, „да има опасности ако се повери држави фабрикација фрдуциарног новца и да би тај новац, стављен на услугу изванредним јавним потребама посгао убрзо папирни новац као и да треба водити више рачуна о отпору, који банке могу ставити држави него ли о отпору, који може држава сама себи ставити.* * Да се једна банка упорно противи вољи државној, то би ; био догађај, који се никад није видео. * Стран! 91. бсапсск е1 Ргвуаих (1е Г Асас1сшЈс (Јсхј 5сјапсе$ Мога1е* с! РоНИцие.ч аугЛ 1864.

Све, што она може чинити, своди се на примедбу и жалбе; на* послетку она увек уступа. Емисијом се може вршиги злоупотреба било да^држава не фабрикује само па ■ пирни новац, било да га фабрикује. Ма како било, хартија циркулише за њену потребу, ако је го њена воља. У Швајцарској, као и у Савезиим Северо-Америчким Државама, савезна управа набавља новчаничним банкама једнолике новчанице, којима се оне морају служити искључујући свакедруге. Шта више, законодавац је хтео да обезбеди кредит новчаннца као у Шкотској; али, како је ои сумњао с разлогом, да се споразум иузајамна контро-ј ла могу сами формирати, то је он принудио банке, да примају новчанице других банака, док их ове буду исплаћг| вале, што није право а ни успешно. Може се десити, да једна банка, и ако нродуж ва и даље да исплаћује своје новчанице буде већ недостојна поверења и да друга банка има јаких раз-| лога да не узима њене новчаиице. Па зар јој треба одузети ираво емисије, ако их одбије? Фалсификат, за који се оптужује мно штво банака, може иостојати само онда, да би се уогло њиме користити, кад новчанице гласе на доста велике суме;

и кад циркулишу у великој количини. Али многобројне банке немају у оптицају толико новчаница, колико имају једине банке. било да ове подлеже принудном курсу или не, и новчаницетих многобројних банака гласе већином на мале суме.* О опасностпма, које произлазе услед утакмице банака. Једна незгода. која се приписује слободи емисије, та је. што се с њом појављује претерани број банака, чија међусобна угакмица домоси, као што се вели, катастрофе. Међутим, допуштање није довољно, потребно је, да би се то могло чинити, згодно место и време. Да ли се могу себи паметно представити иеразмишљена предузећа без икакве извесне сигурности, да ће се наћи довољно елемената помоћу којих би се она ставила у стање, да врше послове и да остваре добит? И и ако постоје многобројне банке >ј Енглеској Ји у Савезним Америчким| 9 * Гојорило сс, да је било ' Саве. ним СсвероАмеричким Државама, пре реформе од 1866 године, посленика, који су исиитивали: да ли су| новчанице фалсифж овлнс, као и новине, које су тс фалсифтатс објат-ивале То нијс тачно. Постојао јс један лист „Пс!сс1ог\ чија је нарочита! дужност била да дајс по потреби, обавештсжај о огсрацијама и о положају банака, а иа то су сс поглавиго и одиосила нстражж аљн трговац.Ј /

Државама, то је зато, ^што нигде ин дустрија и трговина нису биле тако активне. Колико има држава или предела појединих држава, који не дају тако повољну перспективу! „Као све друге индустрије," вели Хиполит Паси, „тако и она, чији је предмет преобраћање трговачких ефеката у папире, који се исплаћују по виђењу, има својих погодаба за опстанак и она се укорењава и цвета само онде, где јој стање и покрет послова може обезбедити довољно награде. У Француској било је, пре 1848. године, врло мало департманских банака зато, што је било мало тачака у области где су транзакције биле доста живе, да би им могле дати довољно доходака". У осталом потребно је да банке буду добро акрецитоване, па да врше послове, а кредит се дсбива само временом. Кал је једна банка успела да за себе формира клијенталу дајући доказесвоје солидности, она онда можелакобранити своју позицију против конкурената, који би јој исту спорили. (Наставиће се).