Трговински гласник
УРЕДНИКЈТВО Ннсз Михаилова бр. 19 ТЕЛЕФОН 390 цена је огласима: дубинл 1 см. 1 ступцл 0.15. дин. ВЕЋИ ОГЛАСИ ПО ПОГОДБИ Ноплаћена писма не примају се. ЕДАН БРОЈ 10 пд.
ОРРВН ББОГРЛДСНЕ ТРГОБРЧКЕ БМ/ШДННЕ
ИЗЛАЗИСВАКИДАН СЕМ ПОНЕДЕОЕИНА И ДАНА ПО ПРАЗИИКУ СТАЈЕ ЗЛ 'СРБИЈУ. црну гору и бугарску: ЗА ГОДИНУ днн. ‘24 ЗА АУСТРО-УГЛРСКУ крунл 30 ЗЛ ОСТЛЛЕ ЗБМ.ЂВ фр. 30 Рукопии се не вра1а]у ЈЕДАНБР0Ј1О пд.
. БГОЈ 152.
'ГОГРАД НЕДЕЉА 13. ЈУЛА 1914. ГОД.
ГОДИНА XXIV.
РЕД СВЕИАНОСТИ о свршетку XXV године рада у Трговачкој Школи Београдске Трговачке Омладине У недељу 13. јула 1014. год. 1 СК У П 3) Скуп учеиика у школи у Душанопој у.шцн, у 8 чаеова нре нодне: 2) Г. г. чланови Унравног и Школског Одбора нека иаволе доћи у 8\ часова. Н ПОПАЗАК У ЦРКВУ У 8 и но часова ире подие полазак у Саборну Цркву на службу Божју и благодарење. Ш ПОВРАТАК ш ЦРКВЕ Иосле службе Божје и благодарења отићи !»е сви у салу основне школе у Босанској улици. IV У ОСНОВНОЈ ШКОЛИ 1) Саошптење оцена ученицима; ___ 2) Раздавање сведочаистава свршеним ученпцпма Трговачке Школе и свршенпм ученицима Више Трговачке Школе; 3) Раздавање награда одличним и врло добрим ученицима; 4) Читање похралнице ученицима, који немају ниједног изостанка нреко године и који су положили испите. Молимо чланове Испитног Одбора и све иријатеље школе и чланове нашега Удружења, да својим нрисуством шволе увеличати ову значајну свечаност Беогрлдске Трговачке Омладине. Београд 9. јула 1914 год. Пословођ, Управник Школе, Председник Београдске Драгутин Стефановић Нинола М. Беоовић Трговачке Омладине, Марко Вулетић
Ппеглвд лзве м швдии тдшш. Према извештајима који се могу добити од окружних економа, о- ! вогодишња жетва жита биће пој количшш врло добрн. Што се пак тиче квалитета, он ће бити такође добар, само што ће и ове године бити доста уродице и страиихј тела. Ово нарочито важи за жито изј нових крајсва. Тамо се производи! прилично доста жита и релативно доброга квалитета; али у оскуди ци пољопривредпих справа (ветрењача и тријера), ово жито садр жи врло велмки проценат (до 30 V,,) уродпце и страпих. тсла, те је у- : след тога по готову искључеио са : страних пијаца. Услед овога многи житарски фговци тражили су: да се на важнијим жатарским тржиштима у земљи занеду тржишне комисије, које ће прегледати жито, намењено за извоз, и узабранити куновину и продају онога жита, које садржи велики проценат уро дице и страних тела. У истом смн ! слу изјаснио се и скуп скопљанских трговаца, који је оаржан преј од фплике месец дана, и на коме С) били присутни пнспекторп Ми-
.!
I нистра Народне Привреде и секретар Трговачке Коморе у Скопљу. Пошто извоз цереалија заузима прво место у нашој спољашњој трговпни, то сматрамо за потребио да и ми о овом питању иеколико речи проговоримо. У последње 3—4 године које су претходиле рату, код иас је вр- : шен преглед жита на унутрашњим тржиштима. Спда је тај преглед изостављен, и врши се само преглед сувих шљива и пекмеза. Кад је преглед жита био први заведен, онаа сс веровало дп ће се успети, да се извози само жн то доброг квалитета и са малим пропентом уродице и страиих те,ла. На тај начин постигло би се двоје: 1) наше жито добнло би добар глас па светскнм пијацама; и 2) не би се плаћао подвоз за уродииу и страна тела. Овај последњи моменат није та ко малм. Било јс примера, да жито, које се извезе, сздржи по! 20—25' () уродице и страиих тела. што зиачи, да је подвоз за толико бно скупљи. Узмимо ;џ подвоз гд Београда до Амстердама стаје 4 дин. од 100 кграма, онда то зиачи, да се подвоз повећава са 1 дин. од 100 кгр., што за цену од 16 дин. од 100 кгр. није без утицаја.
Као што рекосмо преглед жита укинут је последњих година. Ми смо се распитивали за узроке, и добили смо одговор: преглед је укинут стога, што није могао би ти довољно ефикасан. На тај преглед утицала су врло рђаво два моментз; а) рђав састав тржишних коми-ј сија; и в) недовољна енергија од стрзпе надзорне власти, да узабрани извоз рђавог жита. У комисије за преглед постав љана су врло често и таква, лица, чији су спрсма и карактер били врло сумњиви. И оида сс често дешавало, да се огласи као добро и оно кито, ко]С је било рђавог квалитета, односно које је садржа вало велики проценат уродице. С друге сгране пак дешав;. мо се и то да тржишна комисија огласи неко жито за рђаво, па дп се дошш је, благодарећи утицају у самом министарству, тако жиго ипак пропусти. Ове поја*вс иесумњиво нису ори јатне; али се* нама ипак чнни, да! је било много паметпије да се рпдиј на томе, да се они рђави момен-! ти отклоне, у место што је преглед; укинут. Ова је грешка у толнко већа, што је тај преглед, и чорсд свмх рђавих страна, ипак био ко-
ристан; у свзком случају корисније но да га никако нема. У осталом, нама не изгледа, да је баш тако тешко горње мане отклонити. Преглед који је вршен ранијих година имао је ту рђпву страну, што се вршио на много места у унутрашњости. Услед тога требало је врло много тржишних комисија односпо много прегледнча. А кад се има много прегледачз, онда је врло лако да се у том великом броју нађе и таквих лица, чијп су спрема и карактер сумњнви. Из искуства које се има треба увек црпетн поуке. У место што је преглед укинут, требало је обрззовати мањи број тржишних комисија, и на тај би се начин добили мпого бољи прегледачи. Број тржишних комисија пак могао сс, без штете по квалитет извоза, ограничити. За извоз робе потпуно је излишно вршити преглед на малим унутрашњим тржиштима, где се врши продаја за земаљску потрошњу односно где се јављају и трговци извознмцн да купују, али ће се утовар у вагоне и шлепове вршити на другом месту. Ова се тржишта могу оставити без прегледача. За извоз је довољно, ако се преглед врши на извозним тачкама (Шабац, Обреновац, Београд, Смедерево. Ду-