Трговински гласник

Стрина

т овински глдсник

Број ] 52

бравица, Градиште, Радујевац), и и идеје свога претходника. А мена оним унутрашњим тачкама, где ђутим поуздано се зна да тога несе вагони директно утоварују за Не бити‘ јер је нови наследник иностранство, као на пример Мла- већ и раније стављао на знање деновац и Ниш. како се и у начелу и у поједи На овај начин обезбедиће се ностима његове мисли разликују преглед све робе која је упућена од идеја и планова његова, сада за иностранство. И пошто је ре- покојнога стрица. Али и кад би лативно мали број прегледача, то било друкчије — требало би мноје миого лакше наћи људе који го и много чекати док ствари сануде и стручне и моралне квали- зру за сличан састанзк у другом

фикације.

каквом Конопишгу. Али има сада

Уз овај преглед погреоно је још нешто друго о чему се наједаннешто; наиме створити на свима пут почело говорити с нарочигим тржиштима могућност да се жито, акцентом, што је досада било које садржи доста уродице и стра-, савршено непознато, а шго је у них тела може пречистити. Наши непосредној свези с одлукама доземљорадници немају увек тријера несеним онда у Конопишту. и ветрењача; нарочито то важи за Једна крупна тајна сада је понове крајеве, — и због гога мора стала јавна. На оном састанку у долазити на пијац рђаво жито Конопишту био је у најстрожем

Ако држава донесе овакве справе на унутрашња тржишта, онда је самим тим отклоњена или бар јако смањена бојазан од несавесних прегледача

инкогнипш и шведски краљ , који јс ту конфсрисао са царем Виљемом и Францем Фердинандом. Састанак у Коиопишту имао је да се сматра као демонстративна про-

— Најновији планови — Од нарочитог дописника.

Да споменемо на крају, да др тивност састанку у Констанци ружавни издатак на те справе неће ског Цара и румунског Краља. изнети тако много, и да ће он Изгледало је, дакле, да стара ибити више но троструко надокна-! деја немачке политике о увлачењу ђен у цифри нашега извоза. Шведске у актпвност нротив Ру7 сије почиње и делом постајати. Када је кнез Бизмарк онако лако тт тг п био отпуштен, и када је на чело ! ИСТКШМВ НВМЗЧЕ6 ЕЗ СМН" немачке политике избио^ гроф Каприви, личнос' која је била непојзната и многим дипломатама немачким, онда се у јавном мњењу немачком осетио покрет најкрупнијега негодовања. Онда још млади Као што је познато, смрћу Фран- цар Виљем Други похитао је, раца Фердинанда отпали су сви они ди тога умирења, да пусти на згозакључци, до којих су дошли би- дан начин глас како се морају трз-ј ли на интимном састанку у Коно жити нови путови ван оних копишту цар Виљем и његов онда- јима је био свикао ићи кнез Бизшњи домаћин, сада већ покојнњ марк. Новина за практичну полинаследник аустријскога престола. тику немачку била је и у придоДо каквих су сагласности онда, бијању Шведске за заједнички рзд били они дошли, не може се још према Русији. Доба Карла Дванани данас знати у детаљима, али естога имало је да се, једним де су довољно позната начелна пи- лом, понови. Али се са покретом Скандинавије није могло тако брзо рачунати. Позније је дошло раскидзње персоналне уније између Шведске и Норвешке. На норвешки је престо дошао дански принц, а-разграната веза данске владалачке куће на дворовима у Европи није ишла у склоп нсмачких мисли. Тада се почело са

Шведском живље рачунати — и скорашњи састанак у Нонопи■ шту имао ]е, према томе , велики историјски значај. Сада је један од тројице који су конферисали у Конопишту, мртав, а његови закључци и његова обе ћања не обавезују и иаследника његова. Са стране која представља други логор, супротан тежњама немачким, живо се настојава сада да се и Шведска тргне с пута на ко ји још није наишла али за који је, одмах по састанку у Конопишту, почела била показивати велико расположење. Та је улога пала у део енергичном председнику фрап цуске републике Поенкареу. Он путује сасвим званично и с помпом у Петроград, а при повратку удара на. Штокхолм, где ће са краљем и с министрима конферисати шест сахати. Рачуна се да' ће госп. Иоенкаре однети у Штокхолм готове тачке за чије је утврђивање довољно пола дана рада и разговора. У том случају Шведска ииак остаје бар неугрална у скором великом разрачунавању европском; она са севера дреши руке Руспји којој је требала управо да држи десну руку у сукобу с Немачком. Немачка се уопште лотискује из Скандинавије. По захтеву Енглесче већ је Норвешка одузела немачким ратним лађама право да посећују норвешке луке. До сада је то право имала и Немачка као год и Енглеска, и њима се обилато користила. Нџрвешка је обала врло значајна база у случају рата у северозападним морима. Сада је Немачка и њу изгубила.

тања која су тада претресана. Требаће да прође још прилично времена док се нови престолонаследник аустријски Карло Франц Јосиф упути у свим пословима и док прође оним стазама којима је ишао пок. Франц Фердинанд. Све то у претпоставци да ће нови наследник акцептовати у свему р '” 7

ОРНГШЈОГАША. Поенкареова опроштајна здравица. Веома су значајне речи, којима се Поенкаре опростио с царем при поласку свом из Русије. Он је у здравици својој, између осталога рекао и ово: „У погледу свих пшпања , пред која се обе владе свакодневно стављају и која захтевају сложан рад њихове дипломације, ^---о је свакад слогеибиће је од слд у толико лакше, у ко.шко су

обе земље виделе све користи, које о бема доноси то, што беслрекидно у слози раде и што оне обе имају исте идеале: мир с ослонцем на снагу, на част. и на достојанство." Доста разумљиво за сваког осим можда јединог грофа Берхтолда. Мађгфека штампа. Гооф Стеван Тиса позвао је јуче у подне представнике мађарске штампе и саопштио им је да у интересу земље не дозвољава писање о кре,7/ању војске и позвао их да се о спору између Србије и Аустро-Угарске умерс-но пишу да не би заоштравали спор. Ма крају рекао је Тиса још и то, да ће у противном случају не само законске мере, него и друга средства употребити против штампе. Да ј± гроф Стеван Тиса од часа тај корак учинио не би данасдошлодо овог стања у коме се налазимо као суседи. Господин Шторк. „Аг ЕзР доноси вест да је г. Шторк требао да оде на лечење од нервозе на дуже време. По извештају тога листа г. Шторк се не би више никада вратио у Београд. међутим он се вратио у четвртак у вече са индустријалцима из Беча. Мађарски новинари тврде да ће г. Гизл и г. Шгорк бити опозвати из Београда чим се криза доведе у ред. Поречима више мађарских новинара поменута господа изгубили су сва.чу важност због неоснованих извештаја о погрому и атентату на посланство о чему је гроф Ставан Тиса потпуно уверен. Говор барона Рајачића у Угареком сабору. Прекјуче је барон Рајачић одг. ворио у угарском сабооу на оптужбу посланика Смречањија, који је изнео све оно, што су му франковци метнули у торбу. Пре свега замерио је Смречањију, што је говорио о сарајевском атентату пре него што је довршена истрага. Није истина, да је Калајева влада у Босни била боља од Буријанове и Билинскове. Калаји нијеимао разлога да Србе прогања (али их је немилостиво прогањао), јер је онда АустроУгарска била у пријатељству са Србијом, па је краљ Милан одликовао Калаја највећим српским орденом. Калаји је хтео да створи босанску народност

пподност роман од Емила Золе ( 143 ) После тога није се знало ништа о њој за читаву годину и по дана. Нај после, она се појави у Ружмону у најжалоснијем изгледу, болесна, несрећна, принуђена да живиод надничења. Захваљујући заштити ружмонског свештеника, кога је освојила својом побожношћу, она се мало по мало опорави. Од прилике у то времесазре њен план да се врати Сегенсвима, које није губила из очију захааљујући сталном дружењу Софије Куто с Еласпицом суседног дућана, госпођом Мену. Једног лепог дана, кад Залентина после раскида са Сантером ненадно отпусти сву послугу, Селеста се неочекивано појави у палати на авенију д‘ Антен са изразом толике преданости и необичног поштења, да се Валентина растопи од радости и натера Селесту да се са сузним очима закуне, како никад више неће подлећи саблазни. Уосталом, Селеста је сад по стала врло побожза, о чему је добила и уверење од ружмонског свештеника. Тзј докуменат развеја и последњу сум-

њу Валентинину, и она задржа код себе покајницу, добро уочавајући да ће у њој наћи поуздану помопницу. Домаћинство и породичне бриге уливаху јој дубоку одвратност, и оис у тежила да се ослободи од њих. Селесга је схватала њено расположење и ргчунала је да сву кућу прикупи у своје руке. Заиста, она је погхрањавала религиоз ну манију Луцијину, и на два месеца после њена повратка млада девојка ступи у манастир. Гастон ј,_ долазио само кад је био слободан. Код куће је остала само Аидреја, чије је присуство донекле бунило Селесту, која је због овога морала одлагати остварење својих планова о потпуном разграбљквању куће. Али баш због те околнссти Селеста постаде ватренз поборница Андрејине удаје. Амброазу пође за руком да освоји срце младе девојке, с којом се је ско-Ј ро годину дана виђао код њеног дедеј ди-Ордела. Блага и наивна, она је чи нила утисак великог детета, белог јагњенцета, како је називаше мати. Лепи младић, који јој јеуказивао нежну пажњу, нам: х постаде њеним идеалом. склоништем, ко ем се беше устре^ила, кад је и сувише патила од осаме. Сад се није бојала од суровог опхођења свога брзта, али јој је тешко

падзта породнчна пе.лога због кг је| инпнкт.вно осећаше у околној атмо сфери нешто стидно, прл.аво, што није] разумевалз. И кад њен дедз, машта-ј јући о њену спасењу, стаде обзриво| да је распитује шта она мисли о бракуј уопште и о њеним односим-фрема Амброазу, она му се баци у загрљај и са сузама радости и захвалности исповеди му своју љтблв. Валентина се спрва зачудн. Опст ти Фроманови! Огели им Шантебле, а сад хоће да им отму и] кћер!... Али и поред тога она иемогаде дати озбилше разлоге прогив овога са обзиром на близак материјални сломОма никад није волела Андреју и тврдила је, како ју је њена дојиља, Ка тиша, отровала својим млеком бесвесне животиње. По њеном мишљењу, ова кратка овчица није имала ничега зајед ничког с породнцом Ссгенових. Чннећи се као да брани Андреју, Селеста се старала да побуни матер против ње, псдстичући у ње жел.у да се опрости девојке, удајући се. Наоружавши сг Матејчним пристапком. ди-Ордел с« спремао да преговара са Сегеиом, после чега су младожењини родитељи мо рали доћи да свечано запросе девођ у. А.чи Сегена ја тешко бнло затећи у д.< бром расположењу, Прођоше неколим недеље, за које су време морзли сти

шавати заљубљеног Амброаза, који је својим инстинктом победиоца предосећао, какво Ке му богатство у будућности донети ова скромна заљубљена душа. Једиом, пролазећи по авенију д‘ Антен, Матеја се одлучи да сврати Сегеновимз, како би се обавестио је ли се вратио са сво1 а иенадног пута у Италију, како се претпостављало. Нашавши се у четири ока са Селестом, он смисли да се користи случајем и да се распита о Софији Куту. Поразговаравши с њом, он јеупита, били она могла да му саопшти адресу добављачице, пошто је једном његсчом пријатељу потребна добра дојиља. — Ви сте погодили кад да дођете, рече Селеста, — Софија данастреба да доведе дете наше сусетке, госпође Мени.. Сад је близу «е. .ри сата; она Је обећала да ће доћи баш у ово време.., Ви зиате госпођу Мену? То је — трећн дућанчић у првој улици с лева. Она се поче п авдати, што не може да га одведе. Од наших нема никога код куће п I је незгодно да остављам кућу затиорепу. Од господина још никако м«-ма никаквих вести. Г снођа је средом дежурала у Добротворном дру-