Трговински гласник
УРЕДНИШТВО
Нноз Миханлога 6р. 19 ТЕЛЕФОН 390
ЦЕНЛ ЈЕ ОГЛАСИМЛ: дукинл 1 см. 1 ступцл , 0.15. дин. ВВТ|И ОГЛЛСИ 110 ПОГОДБИ
НзплаЋена писма не примају се. ЕДАН БРОЈ 10 пд.
ИЗЛАЗИСВАКИДЛн СЕМ ПОНЕДЕОНИКА И ДАНЛ ПО ПРАЗНИИУ
СТЛЈР. ЗЛ СРПИЈУ. црпу гору п буглрску: ЗЛ ГОДИНУ дин. 24 мл ЛУСТРО-УГЛРСКУ КРУНА 30 ЗЛ ОСТЛЛ К ЗЕМЉЕ фр. 30
Рукописа се нс врзђа)? ЈЕДАНБРОЈ10 пд.
АЗД18 ЦЈ1Ш11КРМВШ
Као шго је познато, румунске аграрне прилике сто.је врло рђаво. На једној је страни врло мали број велико-поседника, који држе у својим рукама готово сву земљу способну за обделавање. Ови поседи износе 5, 10, 20 па и 50.000 хектара, и обично их сопственици дају под закуп. На другој ]е страни безброј ссљака који имају врло мало или чак и нимало земље. Ови који немају нимало земље, раде као земљораднички радници на нмању велико-поседника; али и они први
мати и румуискн парламенат, а на- гим је ударцима знд падао, а за ља истину, и го најтеже погађа рОчито румунске просветпе класе. њим се поводила и цела грађеви- владу што долази са стране којој јТако на пр. цела либерална стран- на. То су све старинске српске не сме порицати пуну лојалност. ка, на челу које стоји Братјану, куће. Нападачи сс ннгде нису пре- Нарлвно да ни овај лист не може тражи врло енергично аграрну ре- варили да ударе на који несрпски казати све што би имао рећи. Ценформу. Исто то траже п румун- дом. Такве сс развалине тешко зура чини своје, па се чак и не ске просветне класе, којима, у оном раскрчују^јер треба дићи и одне- мачка „Босанска Пошта“, иојављупогледу, предњаче сами универ- ти целу гр ђевину. Зато је Сара- је са белим празним ступцима! зитетски професори. јево још иепрестано у рушевииама. Као што за време епидемије У последње време акција за ре- Има кућа и радња које су напа- лекари имају пуне руке посла, форму појачала се; и како изгле- дане и уништаване још на неко- т; ко су сада преокупирани Срби да, на њу је врло повољно ути- лпко сахати после пошто је про- пдвокати овде. Њилове су канцецало учешће Румуније у Балкан- глашено бнло ванредно стање и ларије препуне парочито ангажоском рату. Два су момента која преки суд. Мн вам можемо име- ванога особља које дању и поћу заслужују помена. новати такве случајеве, а за при- ради да се пред суд може изићи Румунска је Влада увидела, да! мер нека послужп „хотел Катић“, са свим исправннм, разлозима и се од сељака не може тражити где је и данас још права пустош. доказима. Сви се ти пословн раде патриотско одушевљење и пожр Ни на доњем ни на горњем боју бесплатно и сиромаху и богату, твовање, ако му живот остане и| није остала ни једна стварчица не јер је свак одмах разумео своју
који имају по мало земље. прииу- даље онако бедан и мизерак, и поломљепа, а врата н прозори и српску дужно*т. То важп зн кпнђени су да раде на имању велико-: ак0 се ссљак са извесном резигна- сада стоје без рагастова и без ра ј целарије свих адвоката Срба, ма : —^ '* - мова. На првом је спрату остала којој иначе групн полнтичкој они само једна соба, у коју злочинство није могло продрети. На тој су соби тешка гвоздена врата, у која се залуд ударало ма-
поседника, нанолице или под ко-! НИ Ј 0М пр°Д а својој судбини. И у јим му драго условима, да бњта-јтежњи, да добије првокласан војко могли требно за родице
[ приизвесги колико је по-| нички елемемат са много вишеини а годишњу исхрану ио-; иијагиве, Р.умунска је Влада начи сто с тим, да се њене аграрне
Прилике под којима раде сеља-! прилике морају поправити
С друге стране рат је проширио Он
ци оез имања одн. они мали по седници на имању велокопосед- хоризонат румунског^сељакп ника, врло су рђаве, из простог разлога, што су сви принуђени да раде, те нх велико поседници
одн. закупци могу до миле вољејЈ е 33 каше аграрне ирилике
уцењивати.
се сељаци врло често бунили про тив овога за њих несносног стања. Последња побуна јачих размера била је 1906 године. Та је псбуна дала неколико крвавих сцена, што је натерала румунски парламенат, да се мало више позабави овим питањем, и том приликом донето је неколико закона, којима се тежило на по правку овога стања. Тако на пр. донет је закон о сељачком уговору; о минималној надници; о максималној закуппој цени; установљена је Румунска Земаљска Банка; и т. д. Но, како нзгледа, овим се положај сељака пије много изменно. Румунска Зсмаљска Баика омогућила је врло мали број сељака да купе имање; закон о сељачком уговору и минималној надницн би ли су изигравани на сваком ко раку. При свем том, сељачка револупнја од 1906 гоДине није остала
припадали. И то је у невољи, ипак утешиа појава. —. Кад бисмо имали уверења да ће вам ово иисмо заиста стићи чевима и ћускијама. Нападачи ча;-;о треба, ми бисмо впм јавили су имали кад да држе пред томји друге, па још и крупније, ствари. собом чак и саветовања о томе Ипак добро ће бити ако и ово је, при пролазу кроз Бугарску^ви-јкако би се врата могла иставити!! обелоданите, те да се види како део тамошње аграрне односе; ујУнутра су били путници гостијсе о нама овде може рећи песнидеца и чељад хотелијерова. Али, су нападачи успели да дотле разбију касу и дл однесу све што јеј у њој било. Зграде и собе фото графисане су после два дана. Када, те слике изиђу у листовима европСви ови фактори скупа даће,|ским, и када се на суду буде принадамо се, врло скоро повољној казивале — остаће вечити срам за
додиру с нашим војницима сазнао
и
!дошав до сазнања да јетосвебо-
Разуме се само по себи, да су| ље но код њега > он много енер
ГИЧНИЈС стања.
тражи поправку свога
1Ј ковим речкма; А народ је тако срећан, Тако миран, Сире Свака кућа гробница је. У њој мртви мир!
решење овога питања, ко]е у мно-ј режим под којим се то десило гоме кочи и привредни, и културни, и политички живот Румуније.
Нема маште уметничке која би могла смислити и насликати веће влрварство. Таквих слика има и од других рушевина. Сада су у свему Сарајеву најКАКО ЈЕ САД У САРАЈЕВУ 1 « Гл њ „ е „ 0 Г„™ е Г а б л к ^ на ову висину на којој се налазе ваши јеврејски суграђани у Бео-
Писмо Трговинском Гласнику У Сарајеву је поредак; у Сарајеву је мир, аисолутни мир као на гробљу. Нема ни разлике
Мобилише ли Румунија? Како смо до данас били одсечени тако рећи од целог света, јер наша сусетка није пропуштала те леграме ни новине из Србије, нп за Србију, то смо мало шта и могли дознати о догађајима у свету.
у мишљењу, завладала Је слога, вљају чудовишта од разноврснојединствена, примерна, каква владајсти, а они ће вам без зазора касамо — на гробљу... Странац који јс прошао сара јевским улицама рекао је: „Ову су варош, без сумње, бомбардовали с околнпх висова; само су тобџнје биле неискусне, невеште.
граду и у Србији. Вашима нека[Тек од данас ћемо добпвати из је част —• наше је покрио вечити срам! Њихови „лагери“ предста
вештаје преко Солуна и преко Букурешта и из њих дознлвати какво гледиште заузима која сила за српско-аустријски сукоб. За сад зивати шта је нз чије радње до- можемо реферовати нашим читаонесено. Хвалиће вам се чак и са цима само о ономе, шго се у набурадима масти, који они иначе шој непосредној близини догађа и
без икаква значаја. Стање сељака остало је додуше непромење но; неликопоседник одиосно за купац још увек експлоатише малог поседника и сељзка без земље, али је ииак створено иешто, чега раније није било, или ако га је и било, оно се није у тој мери осећало. Румунски сељак, који је дотле са резигнааијом гледао на своје стање, без икакве наде да ће се то некад поправити, — сада више није равнодушан према томс, и код њега се сваког дана све то јаче осећа тежња, да се ослободи од зависности у којој се налази према велико-поседнику. С друге сгране пак аграрно питање почело је у јачој мери зани
нити држе нити им потреоуЈе, али сада нмају — тога у озобиљу! Многе су српске трговачке радпогођена је тек свака десета кућа“. ње огласиле раснродају онога што| јављају, да Румунија и ако иије Та је оцена општега утиска пот- су ммалс у даљсм стоваришту за, објавила мобилизацпју, у сгвари
о чему имамо извешппа из дома ћих извора. Тако, иа пример, из Клздова
пуно правилног. Власиицн порушених домова и радња изјавили су, на позив власти да чисте рушевине, да неће и ие могу то чинити: ко је рушмо тај нека и раш чисти. И тако сада у Сарајеву шкриие велика товарна кола, раде лопате и метле — власт је предузела да она сама раскрчи загађене улице Има пуно кућа које су.сааршено оборене, порушеме готово до темеља. Како је то могло бити? То су већииом иростране старинске кућс, домовп у којима се могло лепо живети и ако су подигнуте од Ј:лабе грађе*. Кад су нападачи доАлн пред коју такву
које нападачи нису знали. Људи нагло прикупља војску, сазива реликвндирају посао који су нају |зерву 'и народну војс.чу и шнље спешније водили и иовлаче се. И пх на границу. У румунском иа-
то је велика штета, која ће се тек у будућности тешко осетити. Зп хотел „Европу" нису извешћа била у свему т-ачиа. Нападачи су правилм варварство само у партеру п на више спратова нису смели ићи: власт је рекла да се тамо нл лазе странци из целе Европе као путници! То једовољно за прсцс* ну Ко је руководио овим варвар ствима. Не излази нијсдан српски оиозициони лист. Изллзи, по краћем прекиду, „Истина“ орган Димовићеве груле која је део радне ве-
роду одушевљење јс неоп-лсано велико и свак весело хнга да одговорц својој војној дужности. Како се у Румунији сгварно врши мобилизација, то је извесно да нл случај рата с Аустријом нећемо остатн осамљени овде нл десном крилу нашег северног фронта према Аустрији. Русија шиље војсчу на аустрисиу грз ицу. Русија журно упућује све своје трупе на аустриску границу. рчекује се, дл ће и она наредити (ако
кућу, ударалд су будацима и ћус- ћинс владине у сабору. Али „Исти већ нијеИнаредила) општумобиликијама да првију зид. Под мно-на“ говори о овим догађајима зби* зацију. Опа најпосле и не моца
говори
догађајима зби-! зацију.
1 аЈпосле
мора