Трговински гласник

ТРГОВИНСКИ ГЛАСНИК

Број 153

Стр^на 2.

са тим хитати; може причекати даI хитног одласка барона Гизла мо- ти-мирољубива све дотле док не

види даље држање Аустрије и Немачке, па да се према томе о

гло се очекивати да ће одмах зајбуду додкрнути њени сопствени тим следовати објава рата с аустриј-ј интереси. предели. Може причекати на тосјске стране. Међутим до тога нијеј Загштано једно лице високог потога, шго има на окупу више од дошло, ни до часа', кад ове врсте' ложаја и блиско влади одговорило једног милиона војника, а то је двај пишемо. Због тога се почело ве је нашем сараднику; влада се жипутвишенего што има Аустрија, и ровати, да до рата неће ни доћигво интересује за развој догађаја него да ће Аустрија лристати на

за

скоро толико колико има ова с| Немачком заједно. Тек ако би Ау-ј интервенцију великих сила и на стрија ставила у мобилно стање мирно изравнање сукоба сву своју убојиу силу и то поче-јнас и ње. ла чинити ма и делимице Нема- 1 чка. Русија би у томе случају насигурно наредила општу мобилизацију, јер је руска влада донела одлуку, да мобилише војску одмах чим се увиди неизбежна потреба те војне мере. Надатп се, да ћемо још у току

и неће пропустити а да не заштити интересе Бугарске. Догађаји између' који се буду догодили определиће ; и политику Бугарске. Сем тога бугарски листови јављају, да је граф Тарновски, по;сланик Аустро-Угарске на бугарГорње веровање, да има изгледа! ском деору, по налогу своје владе за мирно решење спора, појачалој посетио у кући Радославова, са

Повлачење аустријске војске два километара.

'I се тиме, што су начелници округа КО ј им је дуго конферисао. То јеј шабачког и округа смедеревског 5 ИЛОУпехаК у В ече даклеу оно време јавили Министарству Унутрашњих ксда ] е предата аустријска нота у даиашњега дана дознати, да лисе Послова, да се аустриска војска Београду, међутим у субогу ујутруј Аустрија одазвала ма у колико дуж савске односно дуж дунавске око 8 час . Радославов, председник свој обале повукла за два километра и владе бугарске отишао је у аустријједног ау

жељи европских сила-, да спор с нама расправи на миранјда на видику нема ни начин и да ли је Русија, ако јојј стријског војникз. савет није прихваћен у Бечу, предузела све, што је претходно по требно за вођење рата.

ско посланство и тамо јс имао разговор са грофом Тарновским. РазСме ли се веровати у миран исход? Г0В0 Р ме ђУ њима продужио се је

Држање ^талије.

чак до подне. Све то растегљиви фијске владе који је

одговор соона, преко

Несумњиво је, да ће даљи развој догађаја у многоме зависити од држањз немачког цара, ко Ј 1 Ч е свога посланика, у Беогрзду саоп Аустрија не може мнсно рачу- прекинуо путовање и вратио се П Ј ХИЛа иашој влади као и дуга и нати на Италију. Напротив, има! Берлин. Како он буде одлучио,, честа кон ф ери сања' И з М еђ У аустрнј-

разлога страховати од ње и ако је у савезничким односима са њом. То се потврђује и писањем талијанске штампе. Сва независна штам па, на челу са угледним и веома распрсстрањеним миланским листом „Коријере дела Сера“, напада Аустрију и њену безобразну ноту, упућену Србији. И сама по

тако ће Аустрија и поступити: об јавити рат или пристати на мирно решење спора. Ако би се смело поверовати вестима, које су у то ме погледу доспеле до нас, онда Аустрија не може рачунати на потпору Немачке до краја јер је она Немачку обманула у погледу текста њене фаталне ноте. Тврди се

луслужбена римска „Трибуна“ да- да С у у Берлину изненађени и заје унеколико израза томе, да ј арепашћени оштрином и безоб-ј ; изненађена садржином ноте, док зирношћу, којом је нота наиисана. су међутим бечки полуслужбенК Али ако то не буде било тачно и листови тврдили, да је гроф Берх- ак0 ј е ца р Виљем решен да толд о садржини ноте, коју упу- 0 вој прилици докаже своју ћује српској влади, унапред изве- белуншку верност“ онда се ни на стио своје саИезнике. Трибуна вели; повлачењу аустриских трупа за да су се ти листови слагали кад су д Ва километра, ни на томе, што

и у „ни

то

тврдили, јер Италија нити је : Н ам до сад нису објавили рат, не : хпалносх 1Л 33 ТРКГТ НПТР НИТИ лллд: оолипоотг.т ихли-оглтзо исптР *

ског опуномоћеног министра-и Оугарског министра председника, све то улива јаку сумњу у неутрално држање Бугарске у случају нашег оружаног конфликта са Аусгро-Угарском. Мталија остзје неутрална. Б еч, 12. јула, Римски допипшк гтриског „РБујорк Херолда“ јавља да се у владиним круговима говорл да !те Италија помагати Аустро-Угарску само дипломатским путем, те пошто је Тројпи Савез чисто дефанзивног каракгера Италија ће у случају напада на Србију од стране Аустрије сачувати потпуну неу-

знала за текст ноте, нити Је дала могу заснивати никакве наде, да

свој претходни пристанак на њу, из најпростијег разлога, што јој| није ни тражен. Разуме се да ће дебели образ бечких официозннх листова отрпети и тај морални шамар, као и све досадашње. Јесмо ли у истини пред ратом? После онако нагло прекинутих

ће ствар проћи на миру. Како ће се држати Бугарска. „Балканска Трибуна 11 пише; „Запитана бугарска влада од дипломације тројног споразума какво ће држање заузети Бугарска у случају оружаног сукоба, између Аустро-Угарске и Србије, одговоодноса између нас и Аустрије и рила је, да ће влада Бугарске би-

Држање Тројиог Опоразума — Русија и Француска за нас. Париз, 13. јула. И у Француској штампи и у овдашњим политичким кругови■ ма опште Је \>верење, да Тројни Споразум, а нарочито Русија, никако не могу допустити, да Србија остане ^г.амљена у овим критичним

тренутцима по њезину независност и опстанак. У добро обаветтеним круговима уздржава/у се од прогностике о последицама српскоаустријског спора, али налазе да Је општа ситуација и сувише озбиљна . Сматрају, да је ипак најбоље најпре сачекати одговор српске владе, о коме се мислило да ће у неколико задовољити Аустрију. Овде се нарочито мислило, да Ђе корак, који су учинили француски и руски амбасадор у Бечу тражећи да се продужи рок ултиматума, како би Велине Силе могле проучити садржину ноте, коју су добиле од дотичних аустро-угарских амбасадора — имати повољног резултата. Међутим, вест да је бечка влада одбила тај предлег учинило јеу овдашњиммеродавним круговима врло рђаз упечнтак. Сада се очекује одлука руске владе, према којој ће се француска влада управљати и предузети све потребне мере, које Јој налажу савезничке дужности. Добро обавештени кругови констатују, да солидароет Тројног Слоразума кије никада била јача. него што је даиас. Одушевљење у Русији за Србију. „Шгампа* је из Петрограда добила овај специјалан телеграм под 13. овим месецом; Синоћ је под председништвом цара Николе држана седннца миниетарског савета да већа о сукобу пзмеђу Србије и Аустро-Угарске. Седницп је прнсусгвовао и главнп заповедник војске велики кнез Никола Николајевић. Цар и сви његовн миннстри п велики кнез Николај једнодушно су одлучнди да не допусте унижавање Србије. Одлука о таквом држању прошла је кроз Петроград муњевитом брзином. Руска престоница примила је ту одлуку са одушевљењем. Због свечаности приликом бављења председника републике Француске Поенкареа у Царском Селу, осим свих гардиских пукова коицентрисани су и пукови изкијевске и московске војне области. Кад је јуче изјутоа саопштено логорима какав је п^над извршп-

пподност роман од Емила Золе ( 143 ) Госпођа Мену, којој се беху ноге од секле од радости, мораде сести. Положивши дете на колена, она га љубљаше загледајући се у њега, да би се што пре уверила, је ли здрав и хоће ли живети. т ^Његово лице беше доста пуно, бледо али кад га она распови уздрхталим од узбуђења рукама виде да су му ручице и ножице сасвим танке, а трбух врло велики. — Трбух му је врло велики — промрмља она, и с њена лица, омраченог неспокојством, намах ишчезе осмех. — Опет жалбе! - узвикну Куто. Онај је био мршав, овај је сувише пун... Матере су увек незадовољне. Матеја на први поглед одлучи, да мали Жорж спада у ону категорију деце, која су исхрањивана водом и хлебом, те стога осуђена да у детињству пате од неисправности црева. Гледајући ову несрећну жртву њему поново оживе пред очима ужасни Ружмон са својим системаго.им убијањем деце. Он с е сети свега што се причало о доји-

љи Лоазо, код које су деца жива трулела на својој нечистоћз, о дојиљи Виме, која за своје питомце није куповала ни капи млека, која је за њих скупл^ала по селу корице хлеба и од огризака им готовила попару, као за прасад, о дојиљи Говет, која је, док 5и сама радила у пољу, надзор над децом поверовала узетом старцу, који је једном испустио дете у ватру, о дојиљи Кошоа, која је везивала децу за колевку и која их је остављала да им кокоши искљују очи. Коса смрти је непрекидно вршила свој посао; глад, хладноћа, врата ч прозори, случајно остављени широм отворени на соби, где биле иамештене неколике колевке с децом, — све је то помагало убијању у масама, да би се начинило место новим пакетима што се доносе из Париза. Али нису умирзла сва; бивало је случајева, кад се дете враћало живо у своју породицу. Премда је и на тој деци, која су се неким чудом спасла, у већини случајева ста јао печат смрти... — Опростите, ја не могу више да се држим на ногама, — рече добављачица, седајући на уску клупицу. Пасји занат! И поред свега с нама се опходе као с немилосрдним женама, као с преступницама и крад/вивцима!

1 И она је била смршала, те њене очи беху сачувале пређашњу живост и сијаху дивљом жестииом. Она се, п„ обичају, стаде жалити на свој занат на све веће захтеве родитеља, на цепидлачење администрације, на непове рење с којим су почели да се опходе према добављачицама. По њену мишљењу, није било на свету одвратнијег заната и Бог је њу зацело мапустио, кад одобрава да се она у својој четрдесетој годиии њиме бави, не мо гући да одвоји за сгаре дане ни паре. — Ја могу да се покидам у комаде, ипак нећу моћи ништа да стекнем ни новцз, ни добре речи. Е па, где је ту правичност? Донела сам вам красно дете, а ви сте незадовољни. После оваквог пријема не вреди трудити -е за људе. Добављачица, зацело мислила, да ће својим жалбама измити поклон од

узбуђена. У томе треиутку дете се пробуди и поче плакати; дадоше л._' мало[ топла млека, а зггтим узеше да срачунавају. Видевши чл ће за свој труд добити десет фргчдка, добављачица се одобровољи. Кад се она стаде по?дрављати, госпођа Мену. поканујући ма Матеју, рече:

— Овај господин жели да разговара с вама о некаквом послу. Добављачица доЈЊља одмах познаде Матеју, и ако га некрлико година није виаела. Али учини се као да га види пут, знајући, да је њему много штошта познато и да је у њеном ин гересу да буде обазрива. — Ако се потрудите, господине, да ми објасните у чему је ствар — стојим вам на услузи, ^ече она. — Поћи ћу с вама — одговори Матеја. — Можемо успут разговарати. — Врло добро, врло добро, јер морам да иохитам. Излазећи на улицу, Матеја одлучи, да не зреди околишити се овом женом, боље је казати јој све шга се хоће, и плати јој да ћути. Она га разумеде од прних речи. Она се добро сећала Норинина детета, премда је колима одводила децу у Дом за васпитање. Али иеке иоједипости одношења овог малишана, разговор с Матејом н вожња с њим до Дома зз васпитање урезали су јој се у мозак. Уосталом, то је дете дослело у Ружмон после пег дана од предаје у Дом, и она се чак сећала, како га је њена пријатељица, чуварка у Дому. дала дојиљи Лоазо (Настаниће се)