Тренут вечности : песме

Посвета

Својој жени Латинки и деци: Милутину и Ружици; близнацима: Бранку и Бранислави; и Гргуру.

Витешки понос, војничка слава, Срећа богаства и Круне сјај; Сви снови и бурна јава Имају исти шрашчни крај... ок тужна јава часове броји, Земља остатке у себи скрива; На неком гробу и натпис стоји, Познате речи: овде почива...

И то је све. Живот је дах. А тело — земља и трошни прах...

Али дух не умире; он вечно оживи: (Облеће земљу и сваки кут,

Кроз књие . . . песме ., . и дела, Потомству своме казује пут...