Тренут вечности : песме

123

Кад Саиф чу речи Ко погребно слово, Насмеши се јетко И прозбори ово:

Сапф.

Девојчура стара, Арапскога лица

Кад у напред све зна, Права је вештица!

И невоље ето, Што јевтино беше, То сад скупо поста

Цену му узнеше.

Узнеше је много Скупљег ничег нема! Скупље је од злата, Скупље од алема!!...

МШ.

== У логору руском Код Ћурђева-града,

Војском страх завлада...

Кад у поноћ месец За облаке зађе, Дух Омера цара Из земље изађе: _

На коњу, у руху Прадедова својих,

На пушкомет стоји, Никог се не боји!...