Тренут вечности : песме

136

Привиђења на мах неста "Кроз дубока шибља честа.

Два витеза још пливаху, Ал их вода већ занела: Навалише бесни вали На уморна њихна тела.

И на спруду тамо... ниже.

Нешто бесни талас диже, А у виле, Боже свети,

Оштар ножић смрћу прети.

„Два убода поуздана,

ез видика бојне славе; Број откупа, алах ћерим, одиго је за две главе. —

Х.

До тридесет глава Што требаше скупа, Још три није било У име откупа,

(ве остале беху Готове на гледу,

Што их Амазонка Примала по реду.

— И две страшне змије, Празноверне силе: Коњаник и вила Страх су војсци биле.

— Још три само главе, Такав откуп мали 2!

– Та и то би Руси Неосетно дали.

ране пре