Тренут вечности : песме

Мр ернва

157

Такав један поклон“ — Три витеза крвца —

Спојио би опет ае Два љубљена српа. |

Да се споји опет: Љубав, борба ова, — Безоблачно небо И тутањ громова7г!!...

„Заједно остајмо |“ Љубав ће нам касти; А у љутој борби: |

„Један мора пасти!!...“ # Главна руска сила Беше се повукла, Да би се на Криму Што жешће потукла.

Заповест сердара У исти мах стиже, Да и турска војска Пође Криму ближе.

Кара-Ђузијина Чета див-јунака За пут овај тешки Беше згодна... лака...

А под ТГулчом амо Саиф оста јадан, Да гледа у Дунав Немио и хладан.

Везирима царским Беше грдна мана: то немаше на ум Љубав сиротана.