Тренут вечности : песме

12 Кушање,'

Вила.

Отежало тешко бреме, Настало је томе време; Узаман ти труди рада, ад си мален, када немаш; Свег нестаје и пропада, Па за кога песме спремаш7.

Песник.

Ено, тамо на ливади, Вредан ратар поље ради; а, кад приспе тихо вече, Кад с' уморан с рада врати; (С драганом ће, тако рече, Моје песме запевати

Вила.

Јест, ал земља није орна, Снага му је преуморна; Спопале га бриге свега, Ни казати ником не сме; Па му није ни до чега, Ни до твоје, веруј, песме

Песник.

Ено, пастир у крај луга, Усамљен је нема друга; Нема драге, зато тужи, И са фрулом време крати; ек се с мојом песмом здружи, Она ће га забављати

Вила.

Јест, ал стадо мира нема, А с песмом ће да задрема;

: Штампана у „Босанској Вили“ а прештампана и многим листовима.

у

нише