Тренут вечности : песме

13

Па, кад стадо госи врати, И не буде све на броју; Тад ће горко да заплати, Проклињући песму твоју .

Песник. Млађан путник на уранку, Да прекрати путе своје, Запеваће песме моје.

Впла. Ал су стрми горски пути, о њима се тешко креће; Јадан путник од умора, Запевати теби не ће.

Песник. Ка извору —- хладној води, Девојчица једна ходи, ила као цвет; Дивотна је, пуна чара, (С песмама се разговара, Заносећи свет

Вила. Па се тако, са крчагом, Враћа дому, ал не сама; Дозволила своме драгом, Да је прати са песмама. ад је близу дома била, Свог је оца сукобила . Отац друго шта би знао, рагог јој је отерао; ато су је боли стисли, о песми већ не мисли

Песник. По ливади цвеће цвета, Поток тече и жубори; А тичице цвркутају, о зеленој дивној гори