Тренут вечности : песме

14

Погле зору како руди, Успавано село снева; На јутрање звоно буди, Да се песма Богу пева. Зар ти све то није доста, Зар ти песме није жаог Невернице . .. Издајнице .

Ја бих певао и плакао!..

Вила.

О песниче, друже мио, Не жалости тако себе; Ја те нисам оставила, Кушала сам само тебе! Певај песме, Тугу гони; Не сустани И не клони . Певај пољу, Цветном чару И пастиру И ратару. Певај тици У горици, И девојци На водици; Певај небу, Чарној гори; Певај Богу, Певај зори; Али, никад, не остављај, Кад те српска мајка роди; Да јуначке песме певаш

— Отаџбини и слободи! ...

Нервна.