Тренут вечности : песме

Српске мајке.

Кућа нам је прва школа. тој школи ми учимо: Како ћемо у животу И међ људма да живимо.

А васпитаче — То је мајка, Којој свако дете следи; Више од сто учитеља Једна добра мајка вреди | | Мален бејах, ал се сећам, Заборавит' то не могу, Кад ми мајка, једном рече: „Помолмо се, сине, Богу...“

За руку ме њежно узе, Молити се Богу стаде; Пред икону спаситеља, На колена она паде

„(О господе, на висини, Молитва је скромна моја;

Нек се слави име Твоје, Нека буде воља Твоја

„Хлеб, без кога не можемо, Не ускрати нама само; прости нам грехе наше, о што и ми опраштамо

„Сачувај нас искушења, Да нам мирни буду часи; На прави нас пут изведи, од сваког зла нас спаси...

„Твојој сили, Твојој моћи Ја молитве шаљем своје;

# Штампана у „Вој. Гласнику“.