Тренут вечности : песме

156

— „Нека буде, Господ рече, Иди, Саво, твоме роду; Упути га да очува, Своју земљу и слободу...

“

И спусти се Свети Сава, Без мотора и без штита;

И спусти се са небеса, (Света душа племенита

Кад на земљу Сава стаде, За то није знала Влада; Полиција исто тако, И публика Београда .

Дарежљива Влада наша, Код данашњег нашег стања; Решила би свечан дочек,

Из кредиша свих признања ..

Ал је светац скроман био, Свој положај он је крио; Под именом непознатог, Свој је народ походио .,

П. На улици пуно света, Хладан зимски ваздух студи, Препун корзо жена, људи, Кроз гомиле Сава шета.

Гледа Сава разне моде Како данас женске носе,

Кратке сукње до колена, Ошишане кратке косе

Та се мода свецу свиђа, Кратке сукње, кратке косе; „Кад је друго све у реду, „Нек и даље тако носе

„Ал, шта видим, рече Сава, Г лупаши се данас славе;

Књиоевниши пи немају Одличије Свешог Саве.

Пи